IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Consecration u Beogradu – Tripozno veče u Božidarcu

consecration-bozidarac-izvestaj-naslovna-2017-dajana-rojek-01
Written by Uroš Matović

Četiri godine živim (čitaj: studiram) u Beogradu, a sve do ove godine se nisam skanio da konačno malo ozbiljnije poslušam CONSECRATION, ili ne daj bože odem na koncert. Kao i svako ko prvi put ulazi na Youtube da čuje kako taj bend zvuči, naravno, naleteo sam na „Cimet“ i moja reakcija je bila „meh“. I to se tako vuklo godinama. Svaki put kad sam odlučio da ih ponovo poslušam, puštao sam istu pesmu i imao istu reakciju. I sad se jedem zbog toga.

Došla je i 2017. godina, Consecration je trebalo da ima svirku u martu, u Domu omladine i ja (čitaj: idiot) konačno uzmem da preslušam taj bend o kome sam čuo samo hvalospeve. I onda pođem redom (hvala Deezer-u što postoji): „Aux“, „.avi“, „Cimet“, „Univerzum zna“ i konačno „Grob“. I onda počnem da se bijem po glavi. Sudeći na osnovu jedne pesme, propuštao sam jedan od, ako ne i najbolji bend na ovim prostorima. Tako da, ako čitaš ovo Consecration-e – izvini što sam te nepravedno zapostavljao!

hill-bozidarac-2017-dajana-rojek-01

Hill @ Vračar Rocks, Božidarac | Foto: Dajana Rojek

A onda bas. Basčina. Baščina. Kako god da je pravilno, ako je bilo šta od toga pravilno. Znate za izraz kad bas pomera bubrege? E pa ovaj je pomerao i rebra i jetru i kolena i sve unutrašnje organe. Na trenutke neprijatan, ali taj moćni doom zvuk bas gitare protutnjao je kao zemljotres jačine 5-6 stepeni Rihterove skale kroz Božidarac. Kako Tanjug javlja, potres se osetio na celom Vračaru. HILL nisam imao prilike ranije da gledam, ali ovaj dvojac koji čine Aleksandar Apostolovski (bass i synth) i Darko Marinković (bubnjevi) je definitivno još jedna prinova koju će fanovi stoner zvuka sa ovih prostora oberučke prihvatiti. I ja među njima. Hill su nas prošetali kroz svoje pesme u kojima ima i stoner-a i doom-a i sludge-a i psihodelije. Na poslednjoj pesmi, na bini im se pridružio Jimi Triple-B i zajedno sa njim na gitari, dobili smo još 10-ak minuta vožnje kroz stoner i sludge. Eho, škripa gitara, mikrofonija naveli su publiku da pomisli da je to kraj, ali je to bio samo uvod u poslednjih par minuta eksplozivne svirke i čistog iživljavanja. Opasan bend!

hill-bozidarac-2017-dajana-rojek-03

Hill @ Vračar Rocks, Božidarac | Foto: Dajana Rojek

Za ovu svirku najavljeno je dodatno ozvučenje i dodatna rasveta. Ozvučenje se odlično pokazalo još dok je Hill bio na bini. Neću reći da je ozvučenje u Božidarcu loše, jer nije, evo baš proše nedelje sve je bilo odlično na Samostalnim Referentima, ali ovo što je doneto na ovu svirku je nešto posebno. Svetlo koje je došlo do izražaja tek kad se Consecration popeo na binu i ono savršeno ozvučenje su odveli sve na viši nivo, sa kojim kod nas nemamo previše prilike da se srećemo. Consecration nas je proveo kroz atmosferične, mistične, tripozne trenutke, da bi nas onda uveo u bučni stoner u kome svi u publici lome vrat hedbengovanjem u ritmu tih zaraznih ritmova. „Aligatori“ su zvučali neverovatno. Mnogo škripe, buke, beskonačnih solaža i teško svarive muzike. Težina muzike koju oni sviraju, zajedno sa dodatnim ozvučenjem, doveli su do toga da me opasno zaboli glava. Ali to se tako dobro uklopilo u celu tu priču i pridodalo da već tripozna svirka bude još tripoznija i magičnija!

consecration-bozidarac-2017-dajana-rojek-01

Consecration @ Vračar Rocks, Božidarac | Foto: Dajana Rojek

Danilo Nikodinovski, gitarista i pevač benda, bio je poprilično isključen od svega što se dešava oko njega. Maksimalna fokusiranost na sviranje i vidno uživanje u svemu tome i apsolutno nikakva interakcija sa publikom. A da li je ona uopšte potrebna? Ako mene pitate – ne, nije. Par puta je prozborio nešto u mikrofon, ali niti je mene zanimalo šta ima da kaže, niti se on potrudio da to zvuči kao da ima nešto važno da kaže. Basista Ivan Aranđelović se sa druge strane smeškao na aplauze publike, koji su mu očigledno prijali, dok je Matija Dragović bio pozadi na bubnjevima i mogli ste samo da vidite njegove ruke koje lete na sve strane. Svirku su završili instrumentalom „Univerzum zna“. Pogledam ja oko sebe –  svetla ugašena. Pogledam sat – 15 minuta do ponoći. Sjajno! Biće bis! Da sam mogao da biram neku pesmu za početak bisa, definitivno bih izabrao „Praskozorje“, koju su izabrali i oni. Nakon te mirnije pesme, za kraj stižu „Barikade“. Consecration u nešto drugačijem maniru, bržem, žešćem. Pokidali su za čas i tu pesmu i napravili još jednu bolesno moćnu završnicu u kojoj su vratove polomili i oni koji do tada nisu, ako je moguće da je ostao neko.

Bol u glavi i zujanje u ušima. Znate kako izgleda kad vam neko u Counter-Strike igrici baci flash bombu? E to. Samo što možete da vidite. Doduše kako ko. Ali da li je vredelo? Naravno da je vredelo! Da li sam prisustvovao najboljem koncertu u 2017. godini? Verujem da jesam! Nemojte biti glupi kao ja. Ne osuđujte bend na osnovu jedne pesme. Preslušajte diskografiju, ili još bolje – idite na njihov koncert. Bendovi kod nas nemaju dugačak životni vek i iskoristite svaki mogući trenutak da ih vidite uživo.

Piše Uroš Matović

consecration-bozidarac-2017-dajana-rojek-02

Consecration @ Vračar Rocks, Božidarac | Foto: Dajana Rojek

O autoru

Uroš Matović