CONSECRATION
„Plava laguna“
Post-metal/Psychedelic Rock
Geenger Records (2019)
Dobili smo mirnu, slojevitu i na kraju čini mi se pomalo oporu ploču. Ono što ćete čuti u narednim danima je odličan album benda Consecration. A to je ono što smo i čekali, zar ne?
CONSECRATION je bend moje generacije. Bend koji je počinjao negde kada sam se ja upustio u sve ovo što dan danas volim i radim. I nekako neplanirano, pratio sam rad i razvoj ovog benda od samih početaka. Stoga me svako njihovo izdanje raduje. Iz više razloga. Prvo je što znam kako izgleda kreativni proces ovog benda, drugo što znam sa koliko ljubavi i pažnje se prilazi tom kreativnom procesu i treće što je svaki njihov album meni izuzetno prijao. Svakom sam prilazio sa radošću, bez trunke očekivanja spreman da se prepustim vožnji. I do sada se ni jednom nisam pokajao.
Zašto bez očekivanja? Ne zato što mislim da ću se razočarati, već naprotiv. Svakim albumom se iznenadim jer nikada nisam načisto kuda će me ta avantura odvesti. Ono što me je uvek oduševljavalo kod ovog benda jeste koliko prosto možete napraviti album koji će vam na maternjem jeziku doneti jednu posve alternativnu kulturu, daleko od svega onoga što vas okružuje. Da, naravno da smo svi u istim govnima, samo neki nauče da plivaju malo bolje. Neki ne.
Iako su se pomalo distancirali od parajućih distorzija i album na prvu loptu deluje potpuno miran, ako ga uporedimo sa prvim izdanjima, i te kako ima šta da vam ponudi. Zanimljivo je to da su pesme nastajale u raznim periodima, ali su nekako uspele da se sklope u jednou kompaktnu celinu. Ovaj trio nije spreman da izbaci plitku i jednoslojnu ploču, to smo odavno naučili. Nemoje očekivati da ću vam ovde pisati kako su dobri gitarski pasaži upotpunjeni odličnom ritam sekcijom. Da nisu, recenziju ne bih ovako počeo, a zapravo mislim da je ne bih nikada ni napisao. Consi su odavno prerasli takvo pisanije, a mi ako nismo, treba da se roknemo.
Consecration 2019. | photo Jovana Milovanović Skullcheez
„Plava laguna“ je dosta drugačija od prtehodnog albuma. Nema eksplozija, ali je tenzija tu. Produkcijski su otišli u malo drugačijem pravcu, ali ta produkcija odlično prati priču albuma, što je, po mom skromnom mišljenju najbitnija stvar kod iste. Za mastering je i ovog puta, kao iza prethodni album bio zadužen James Plotkin, dok su se miskom bavili Igor Lončar (Father Of Serpents, ex-Awaiting Fear) i frontmen ovog trija – Danilo Nikodinovski.
Pride, odmah da se razumemo ovde smo daleko od komercijale, tako da svaka priča o tome da je moglo bolje pada u vodu. Dobili smo mirnu, slojevitu i na kraju čini mi se pomalo oporu ploču. Ono što ćete čuti u narednim danima je odličan album benda Consecration. A to je ono što smo i čekali, zar ne?
Spisak pesama:
01. Vizita
02. Plava Laguna
03. Kabriolet
04. Tvin Piks
05. U Karkosi
06. Rafinerija
