CONSECRATION
„Grob“
Psychedelic/Stoner/Post-Metal
Geenger Records (2015)
“Grob” je izuzetno zrelo izdanje, koje se temeljno i dugo konzumira kako bi se približno doživelo, i koje će svoj najveći kvalitet verovatno demonstrirati vremenom.
Nadahnuto mračnom teatralnošću, peto studijsko izdanje beogradskog sastava CONSECRATION, “Grob”, nastavlja u maniru pripadajuće albumske trilogije, ali uz primetno eksperimentisanje sa istom. Pokazujući kako sa jedne teme prirodno klizi u polje druge, celokupan zvuk albuma na taj način otvara prostor za otkrivanje sekundarnih obeležja izvan granica generalne post-metal propovedi. Tako se može osetiti konstantno koketiranje na granici psychedelic i progressive stila, uz prizvuk okultne svirke, upakovane u ambijentalne linije ili manijakalne rifovske nalete. Važna činjenica koja stoji u pozadini ovog izdanja je da iza njegovog masteringa još jednom stoji James Plotkin (Plotkinworks studio), odnosno iza miksa Aaron Harris (ISIS/Palms, Vista studio). Nakon odličnog zajedničkog rezultata koji se mogao čuti na prethodnom albumu benda, “Univerzum Zna”, nije bilo sumnje da će i ovo ostvarenje, sa tehničke strane, biti upriličeno jednako kvalitetnim zvukom.
“Grob” ne pravi potpuni otklon od prva dva dela trilogije, ali kao zaokružena celina, sa ove distance, vidljivo pravi otklon u odnosu na prethodno Consecration stvaralaštvo. Iako se, sa praćenjem najava ovog izdanja, dao nagoveštaj ka tvrđem zvuku, i samim tim lično protumačeni osvrti ka “.avi” periodu, “Grob” ipak nastavlja u pravcu koncepta “Cimeta” i “Univerzuma”, na taj način da se nadovezuje na njihovu estetiku melodičnosti, dok istovremeno dodatno naglašava distorziranu stranu pomenutog opusa. Snažne ambijentalne deonice i momenti koketiranja sa jačim rifovima koji su dominirali kroz “Cimet”, potom uobličeni razvojem psihodelične atmosfere na “Univerzumu”, doveli su zvuk na “Grobu” do izrazito slojevitih idejnih motiva. Ovakav pristup je najuočljiviji u naslovnoj numeri albuma, koja uz vešto intenziviranje instrumentalne teme i naraciju koji donosi surov trzaj realnosti, ostavlja za sobom monumentalan doživljaj.
“Debeli Leptir” prati gostovanje nekoliko muzičara, pa je tako Vladimir Janković Džet odrecitovao dramatičnu uvodnu deonicu koja je preuzeta iz dela “Necronomicon” (H.P. Lovecraft), dok su David Lazar Galić na saksofonu, odnosno Stefan Gaćeša na harmonici, doprineli prodornom zvuku u konačnici. Nadolazeći instrumentalni prasak, ispraćen vokalima koji su potisnuti u drugi plan, uobličava “Sheed” u vidu snažnog napada. Vodeći dijalog na ivici sludge i psychedelic obrazaca, sa čudno izbalansiranim stoner motivima na koje naležu jedva razaznavajući vapaji, sila koja pokreće ovu pesmu deluje nezaustavljivo. Škripa žičanih instrumenata, tečna nota harmonike Borisa Taseva i ambijentalna završnica.
Atmosferične pauze u kojima vlada živa atmosfera su i ovim izdanjem potvrdile svoju ulogu značajnog motiva trilogije. “Sećanje na Ameliju”, ili “Stepenice Zvezde”, ili “Ne Dam Ovaj Dan Još Uvek” – sve je tu, samo upakovano u drugačiju pozadinu. Ovoga puta bend je otišao dalje sa retro motivima i doživljajem zvuka u pogledu njegove trajnosti, te je reinterpretirao originalnu numeru Miguel-a Llobet-a, “El Testament d’Amelia”, i vešto je prilagodio svom konceptu. Pridodavši trubu Petra Milanovića, dobijena je drevna atmosfera u okviru koje je sve naizgled jednostavno rešeno, ali krajnje efektno.
“Gilmore” je postavljena kao dobar izbor pesme koja će zaokružiti drugi deo trilogije, odnosno nagovestiti zvuk ka poslednjem delu, i njegovoj dominantno psihodeličnoj atmosferi. Tako će adekvatan odgovor na pomenutu pesmu, naziva “Ejmi (1983-2011-201?)”, još jednom doneti segment Jarmusch-ovog filma “The Limits Of Control” koji je u “Gilmore” priču bio upakovan u vidu uvertire, dok je u ovom slučaju, filmskom sekvencom čitava stvar zaključena. Uz bubnjeve i bas koji obezbeđuju prigodno ritmičko sidro pesme, sa taman toliko boje da ne odaju utisak prevelike upadljivosti, otvorena je čista putanja za ublažene gitarske teksture, potom tvrdi splet rifova i najzad, odjekujuću povest.
Postojanost je bitan motiv celokupnog albuma, kao i trajanje njegove konzumacije. Naime, na prvo slušanje album deluje ujednačeno, utisak zaokružene celine je dominantan, dok se svakim narednim posvećivanjem otvaraju nova polja, nove podceline, nove mikroceline. U tom smislu, “Grob” je izuzetno zrelo izdanje, koje se temeljno i dugo konzumira kako bi se približno doživelo, i koje će svoj najveći kvalitet verovatno demonstrirati vremenom.
Piše Nevena Balalić
Spisak pesama:
01. Debeli Leptir
02. Sheed
03. Sećanje Na Ameliju
04. Grob
05. Ejmi (1983-2011-201?)
https://www.youtube.com/watch?v=w0SGq2k4kVE
