RECENZIJE RECENZIJE ALBUMA

BULLET FOR MY VALENTINE – „Temper Temper“ (2013)

Written by Hardwired Crew

BULLET FOR MY VALENTINE
„Temper Temper“
Heavy Metal/ Metalcore
(RCA Records, 2013)

„Temper Temper“ definitivno nije najbolji album u karijeri benda, ne bih rekao ni da je bolji od svog prethodnika („Fever“, 2010.), ali jeste sasvim dobar album koji će učvrstiti pozicije benda. Isporučili su nam nekoliko odličnih i nekoliko sasvim solidnih pesama, u svom prepoznatljivom stilu, i sigurno je da će imati sigurno još nekoliko značanih dodataka na svojoj koncertnoj setlisti.

BULLET FOR MY VALENTINE su oduvek imali paradoks da ih, iako su metal bend, više slušaju ljudi bliski punk i hardcore zvuku, a da su ismevani od strane metal publike. I zaista ne bih mogao da procenim zašto je to tako, ali i ja sam još jedan dokaz ovakvog stanja stvari. Do sada, imao sam utisak da bendu to ne smeta preterano, dok posle ovog albuma počinjem da pomišljam i nešto drugo.

„Temper Temper“ definitivno nije najbolji album u karijeri benda, ne bih rekao ni da je bolji od svog prethodnika („Fever“, 2010.), ali jeste sasvim dobar album koji će učvrstiti pozicije benda. Isporučili su nam nekoliko odličnih i nekoliko sasvim solidnih pesama, u svom prepoznatljivom stilu, i sigurno je da će imati sigurno još nekoliko značanih dodataka na svojoj koncertnoj setlisti. Ono što je glavna boljka ovog albuma jesu solaže. Velška četvorka kao da je na ovom albumu pokušala da izleči neki kompleks i pokaže kako je „true“ metal bend, što je umalo rezultiralo katatrofom. U nekoliko pesama bend je ubacio solaže koje zvuče potpuno veštački, i isforsirano, do te mere, da sam stekao utisak da su ih naknadno ubacivali u već gotove pesme, čisto da se kaže da su tu. Pritom su u većini slučajeva potpuno nepotrebne, i što je najvažnije – loše. Najbolji primeri su recimo „Dead to the World“, „Riot“, ili „Tears Don’t Fall (Part 2)“, koje su soleže više „oštetile“, nego što su im doprinele. Šteta, pošto bi prva i treća predstavljale same vrhunce albuma.

 Ovako, tu „tutulu“ bi mogle da preuzmu recimo „P.O.W.“ power balada sa odličnim rifovima koja na momente podseća na „All This Things I Hate“ sa odličnog debija „The Poison“ (2005.), „Dirty Little Secret“, ili poslednja „Livin’ a Live (On the Edge of the Knife)“ sa gruverskim strofama, i sjajnim „prelomljenjim“ refrenom. Vredne pomena su još i naslovna „Temper Temper“, „Leech“, kao i tri pesme koje sam već pomenuo, a za koje zaista imam utisak da imaju mnogo veći potencijal od onoga što je bend iz njih uspeo da izvuče. Tu pre svega mislim na „Tears Don’t Fall (Part 2)“ koja se rifom, a i tekstualno nastavlja na najveći hit benda – legendarnu „Tears Don’t Fall“, sa debija „The Poison“ (2005.). Video sam komentare u kojima se ova pesma naziva reciklažom, ili posledicom nedostatka materijala, ali ja se ne bih složio sa tim. Ideja je dobro zamišljena, i skoro pa odlično urađena, ali rezultat je svakako dobra pesma, a to je ono što je i najvažnije.  

 Za kraj mi u principu ne ostaje ništa drugo osim da konstatujem Bullet for my Valentine i ovog puta bili na visini zadatka. Možda ne u onoj meri u kojoj sam se nadao ili očekivao, ali ipak dovoljno da dobijem još jedan album koji ču zadržati u plejeru duže vreme.

Piše Miljan Milekić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

Lista pesama:

01. Breaking Point
02. Truth Hurts
03. Temper Temper
04. P.O.W.
05. Dirty Little Secret
06. Leech
07. Dead To The World
08. Riot
09. Saints & Sinners
10. Tears Don’t Fall (Part 2)
11. Livin’ Life (On The Edge of A Knife)

3

„Temper Temper“ definitivno nije najbolji album u karijeri benda, ne bih rekao ni da je bolji od svog prethodnika („Fever“, 2010.), ali jeste sasvim dobar album koji će učvrstiti pozicije benda. Isporučili su nam nekoliko odličnih i nekoliko sasvim solidnih pesama, u svom prepoznatljivom stilu, i sigurno je da će imati sigurno još nekoliko značanih dodataka na svojoj koncertnoj setlisti.

O autoru

Hardwired Crew

Dodaj komentar