INTERVJUI

Bruce Dickinson, IRON MAIDEN – „Zadovoljan Knjigom duša“

bruce-dickinson-iron-maiden-featured
Written by Marko Ristić

Legendarni IRON MAIDEN nedavno su objavili novi studijski album „The Book Of Souls“ koji je po mnogo čemu interesantan, pa je to sjajan razlog za kratak razgovor sa frontmenom ovog legedarnog britanskog sastava. Na stranicama Nocturne magazina, po prvi put: Bruce Dickinson lično!

bruce-dickinson-iron-maiden-featured

Svaki bend za svoj poslednji album kaže da je najbolji do sada. Da li ti isto misliš za “The Book Of Souls”? Kako ti se čini u odnosu na nekoliko poslednjih albuma?
Bruce:
 Ne znam, nije na meni da to govorim. Mislim da album zaista ima nekoliko odličnih pesama i nekoliko sjajnih momenata. Da li je bolji od “The Final Frontier”? Da, možda, ne znam… Recimo, ja baš volim “Brave New World”. To je bila sjajna ploča za povratak u bend. Nešto na šta ću uvek biti posebno ponosan. Novi album je svakako vredan slušanja.

Kako ste doneli odluku da napravite duplu ploču?
Bruce:
 Nije to nešto što smo planirali, već smo se bavili pisanjem albuma koji je na kraju ispao predugačak. Tako smo rešili da napravimo duplu ploču. Čak se i Rod, naš menadžer protivio tome. U jednom momentu nas je molio da napravimo dva albuma od toga. Čvrsto smo ostali iza odluke da hoćemo da bude dupla ploča i kome god da smo pustili ili predstavili ideju, svima se svidela. Znaš, kada smo bili klinci, uvek smo se ložili kada bend koji volimo objavi dupli album.

Zašto baš “The Book Of Souls”?
Bruce: 
Mislim da su bila bar dva ozbiljna kandidata za naslov albuma. Jedan je bio “Eternity Should Fail”, a drugi “The Book  of  Souls” koju je Steve napisao. Ona govori o Majama, jer je on počeo da izučava njihovu istoriju. I to je nekako bilo logično rešenje za naslov albuma. Odmah nam je dalo ideju kako će nam bina izgledati tokom nove turneje, tako da smo ostali pri tome. A na kraju, morao je imati naslov, tako da… Kada malo bolje razmislim, ima dosta pesama na albumu koje se bave dušom – “Empire of the Clouds”, potom “If Eternity Should Fail” koju otvara stih “Here is the soul of a man”. Tu je i pesma “Tears of a Clown” koju smo posvetili pokojnom glumcu. Steve je napisao pesmu o Robin-u Williams-u i to je svakako moja omiljena pesma na albumu. I ona govori o izgubljenoj duši. Ta pesma i tekst su genijalni. Da me ne shvatite pogrešno, ne radi se o konceptualnom albumu, to je samo linija koja drži pesme u jednoj celini. “If Eternity Should Fail” je pisana za solo album koji sam planirao. Urađen je demo i pesma je bila završena. Bend je samo prekopirao muziku koju sam napisao. Čak su klavijature koje čujete na početku sa tog demo snimka. Dodata je još jedna strofa, jer je Steve rekao da pesma nije dovoljno dugačka. Outro pesme govori o mašini koja krade ljudske duše I otvara konceptualnu priču. Ja sam bio protiv toga jer se otvara priča koja neće biti ispričana, ali je Steve rekao da mu zvuči sjajno i pošto se radi o dušama, ostavili smo je takvu. Presma govori o junaku iz Marvelovih stripova koji se zove Doctor Strange.

iron-maiden-the-book-of-souls-2015

Klikom na sliku otvarate recenziju albuma Iron Maiden – „The Book of Souls“

Za razliku od drugih bendova, vi ne dozvoljavate slušaocima da vide kako teče proces snimanja albuma. Kako je bilo u studiju dok ste pravili ovaj album?
Bruce: 
Bilo je sjajno. Sjajan studio, odlična atmosfera. Zaista opuštajuća. Radili smo od 11 pre podne do nekih 6-7 uveče i onda smo odlazili u pub na pivo kako bi se opuštali. Nakon toga smo se vraćali i nastavljali da radimo na pesmama. Vikendom smo odlazili kućama, mada smo se i tada bavili pisanjem. Kada finiširamo pesmu, onda je snimimo i to je u suštini to. Pokušali smo da izbegnemo koncept uvežbavanja pesama pre snimanja pošto to ume da bude prilično dosadno. Onda u studio ulazite sa potpuno poznatim materijalom i tu nema ni malo uzbuđenja, jer znate kako to treba da zvuči. Ovako vam se mogu desiti stvari koje su nepredviđene, a verujte mi, iz tih situacija dobijate sjajne stvari. Pesma “Empire of the Clouds” je nastala u studiju, bend je morao da prati klavir, a ja da sviram isti – a verujte mi – ja sam užasan kada je to u pitanju.

bruce-dickinson-iron-maiden-photo-marko-ristic

Bruce Dickinson, IRON MAIDEN | photo Marko Ristić

Kada već pominješ tu pesmu, ona govori o tragediji R101 i traje 18 minuta. Šta te je navelo da napišeš tako dugačku pesmu?
Bruce: 
Nisam imao pojma koliko će dugačka ispasti, ali sam znao da će biti duga. Pesma govori upravo o vazdušnom brodu R101, o ljudima koji mašu i tapšu jer kreću na putovanje ne sluteći šta će im se desiti. Nakon toga kreće trka kroz nebo, motori koji vrište, ljudi koji su uzbuđeni… Nakon toga nailazi oluja i sve postaje jedna velika noćna mora. Takva je i struktura pesme. Prosto nije mogla biti kraća. Ja sam hteo da ta pesma na kraju ima srećnu konotaciju, jer su svi ti ljudi sahranjeni na jednom groblju u Bedfordu, koje se nalazi između dva hangara u kojima je napravljen R101. U tom istom hangaru se pravi još jedan vazdušni brod u koji ja investiram i kojim ću leteti, tako da će cela priča dobiti pun krug onog momenta kada se taj let desi.

U kom delu procesa pravljenja albuma ti je dijagnostikovan rak?
Bruce: 
Sve je bilo gotovo. Simljeno, smiksano i spremno da krene. Kada sam se vratio u Englesku, saznao sam da imam tumor u glavi i vratu. Nije mi bilo svejedno. Odmah sam okrenuo našeg menadžera i rekao mu šta se desilo. Nisu svi u bendu saznali odmah, ali su mi pomogli da se osećam bolje i bodrili me u toku lečenja.

Da li je sada sve u redu?
Bruce: 
U maju sam dobio rezultate da je sve čisto. Mada, potrebno je da prođe neko vreme da bi znali da li sam izlečen skroz. Doktori nisu mogli da veruju da se tako brzo oporavljam. Kada sam otišao na lečenje imao sam 75 kilograma, a izašao sam sa 66. Sve to ostavlja efekat. Odmah sam počeo da se bavim fizičkim aktivnostima kako bih se vratio u formu. Trčanje, vožnja bicikle… Što se glasa tiče, sve radi sjajno, nije ostavilo nikakve posledice, sem što sluznica radi jako slabo. Pljuvačka mi izlazi samo 10 procenata, pa je tu malo teže, jer mi se grlo nenormalno suši. Kao da sam u pustinji non stop. To malo otežava pevanje, pa ću sa tim morati malo da pričekam, ali je sve bolje.

Znači, nova turneja je na pomolu?
Bruce: 
Da. U novembru ili decembru ću verovatno krenuti na rehabilitaciju glasa. Nikada u životu nisam išao da treniram glas, ali ću sada morati, pošto moram da naučim da koristim mišiće na potpuno drugačiji način. Izvađena mi je loptica za golf prečnika 3,5 cm iz grla uz pomoć radijacije. Mnogo je tu stvari zbog kojih nisam srećan, ali moram da budem strpljiv kako bi sve bilo kako treba.

Izdavanje ovog albuma propratila je velika kampanja. Kako se ti osećaš povodom toga?
Bruce:
 Iskreno, ovo je najbolje izdavanje albuma koje smo imali do sada. Osećam se kao da je Božić. Pogotovo što sam izašao potpuno zdrav na kraju i sve mi se čini kao da je novi početak. Razmišljao sam o tome kako bi se stvari odvijale da nisam ovako završio i da je ovo poslednja ploča na kojoj ću pevati, ali neću ni da pričam o tome. Sve je ispalo super na kraju i sigurno ćemo se od februara opet videti na binama širom sveta, možda i kod vas!

*intervju objavljen zahvaljujući Warner Music Srbija

O autoru

Marko Ristić

Editor-in-Chief

Contact
marko@hardwiredmagazine.com

Dodaj komentar

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.