BODY COUNT u Beogradu – Neke stvari se ne menjaju

Rap je oduvek bio muzika potlačenih i soundtrack za pobunu, pa nije ni čudo što se tako lepo primio u našim krajevima. Ipak su nam pesme o brutalnosti policije i zloupotrebi položaja bliže od drugih koje pevaju o lagodnim životima rock zvezda i nekim kvazi-intelektualnim filozofiranjima o bitku bića. Na primer, pesme kao one koje je snimio kultni rap metal sastav BODY COUNT.

Tako da kad Ajs (Ti, ne Nigrutin) tera masu da peva „fuck police brutality“ tačno znamo na šta misli. Posebno publika na koncertu koji se održao sinoć u bašti Studentskog Kulturnog Centra u Beogradu, koju je mahom činila starija garda koja je uz ove pesme preživljavala devedesete. Nije ni čudo što nije bilo previše klinaca, ili ih je bilo znatno manje nego obično. Nemaju oni taj nagon za pobunom. Zato smo i tu gde jesmo.

Body Count uživo u Beogradu, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA KONCERTA ***

Međutim, čovek bi pomislio da neko kao Ice T nema razloga da bude gnevan. Ima 60 godina i bombu od žene koja je celo veče pratila koncert sa balkona SKC-a, koja je u jednom trenutku privukla više pogleda na sebe nego ceo bend na bini. Pored toga, Ice je ostvareni glumac, muzičar, reality zvezda – sve što bi neko ko je tek krenuo da se bavi ovom muzikom mogao da poželi. Pravi hustler. Kada vam treba da vam neko u toj poziciji ukaže na sva sranja koja se trudite da ignorišete, i pritom je prilično iskreno besan zbog toga, dođe vam da se zapitate.

Bes je jedan od glavnih pokretačkih snaga sastava Body Count, i bez toga ne bi zvučali isto. Ne bi zvučali iskreno. A zvučali su iskrenije nego ikad. Ipak, Ice ima zbog čega da bude ljut. Od kada je Body Count počeo sa radom, ništa se nije previše promenilo. Dobro, Obama je bio predsednik, ali to i dalje ne sprečava policiju da kada su klinci iz geta u pitanju, prvo puca pa onda postavlja pitanja. Ljute ga politička korektnost, muškarci bez trunke muževnosti, žena koja mu ne da da igra svoj Xbox. Ljuti ga Trump. I još dosta toga.

Body Count uživo u Beogradu, photo Marko Ristić

I mi imamo razloga da budemo ljuti. I dalje mahom gledamo ista lica koja smo gledali kada su Body Count objavili svoj debi album. Možda izgledaju otmenije i pričaju uglađenije nego tada, ali ispod tih odela se krije ista štroka. Možda se ne suočavamo sa policijskom brutalnošću kao klinci koji rastu u istom kvartu kao Ice, ali se suočavamo sa nabeđenim autoritetima koji sebi daju za pravo da po ulici vuku i  omalovažavaju stare i nemoćne koji pokušavaju da zarade za život na jedini način na koji znaju, mogu i umeju.

Tako da su nam pesme mahom upravo sa tog debi albuma koje je bend sinoć odprašio legle kao budali šamar. Ista muzika, ista lica, isti gnev, isti problemi. Verujem da je mnoge ovaj koncert vratio u 90-te, te nije ni čudo što su Ice i ekipa bili zapanjeni količinom energije i masovnom šutkom. Čovek je navikao da mora da tera ljude da ulaze u moshpit, ovde šutka nije stala od prvog do zadnjeg takta. A kad koncert otvoriš pesmom „Raining Blood“ benda Slayer, kakav drugačiji ishod možeš da očekuješ. Kada su ventili za bes u pitanju, ovaj je ubedljivo najbolji.

Body Count uživo u Beogradu, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA KONCERTA ***

Za nekoga ko ima 60 leta u guzici, Ice T je neverovatno energičan, bučan i harizmatičan. Pravi rock frontmen kakvih u rocku više nema. Nažalost, danas je sve više Bono-a, a sve manje Lemmy-a. Znam da je cela ona priča o komunikaciji sa publikom opšte mesto, ali Ice je osvežavajuće zabavan između pesama. Celo veče je prosipao šale, savete i mudrosti, kao ćale kog niste znali da imate (a pitali ste se odakle vam tamniji ten nego ostatku familije).

Ni ostatak benda nije zaostajao, posebno gitarski duo koji čine starosedelac benda Ernie C i legenda underground thrash scene Juan Garcia, bivši gitarista kultnih Agent Steel. Kod kolega ćete čitati kako je sve bilo svirački zategnuto, kako je zvuk povremeno škripeo, kako je prostor bio solidno upakovan i ostale tehničke detalje, pa neću previše dužiti sa tim.

Powerstroke uživo u Beogradu, photo Marko Ristić

Kao jedina mana koncerta pada mi na pamet jedino nezanimljiv nastup prve predgrupe Powerstroke. Njihova mešavina metala, roka, panka i hardkora (kako stoji u saopštenju iz organizacije) nije povukla ništa iz ovih žanrova kada je u pitanju stav niti je uzdrmala previše ljudi niti naterala ove ispred da ostave dvolitre i vinjake i overe šta se to u bašti dešava. Ništa momcima ne fali tehnički, osim X faktora. Volje su imali na pretek i trudili se da animiraju prisutne što je više moguće, ako ništa drugo postavljanjem pitanja „Ko je spreman za Body Count?“ Neke značajnije reakcije, ovacije i aplauzi su izostali.

Astroid Boys uživo u Beogradu, photo Marko Ristić

Druga predgrupa Astroid Boys je malo popravila utisak, iako je njihov zvuk na drugoj hemisferi u odnosu na prethodnike. Deo publike koji je tu više zbog metal elementa Body Count-a nije bio previše oduševljen ovim hip-hop sastavom koji je svoj zvuk obogatio bubnjevima i gitarom, ali je činjenica da je njihov nastup privukao mnogo više publike nego prvi bend i da je dobar deo te publike zapravo izgledao kao da se jako dobro zabavlja.

Tih sat i kusur je proletelo mnogo brže, ali to se događa kad se zabavljaš. Bilo je lepo podsetiti se starih dana i koncerata u SKC-u, ekipe koja bleji ispred i pesama koje su obeležile jednu generaciju. Ice T i ekipa su možda ostali ravnodušni na pozive na bis, ali daleko od toga da su otezgarili. Siguran sam da je njima jednako drago da se sretnu sa novom publikom, kao i nekima od nas da po prvi put čujemo i vidimo ovako važan bend. Rezultat toga je veče za pamćenje.

Ajd sad, m’rš nazad na posao.

*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA KONCERTA ***

Body Count uživo u Beogradu, photo Marko Ristić