RECENZIJE RECENZIJE ALBUMA

BLACK REBEL MOTORCYCLE CLUB – „Wrong Creatures“ (2018)

Written by Teodor Radović

BLACK REBEL MOTORCYCLE CLUB
„Wrong Creatures“
Indie Rock /Shoegaze
(Vagrant Records, 2018)

I fell in love with new r’n’r sensation. I gave my heart to their music long time ago. I gave my soul to their lyrics and chords. What the hell happened to my BRMC? 

 

BLACK REBEL MOTORCYCLE CLUB imaju svoj novi album. Osmi po redu. Prvi nakon Specter at the Feast iz 2013. Ovolika pauza je defintivno ostavila traga. 

Nakon čudnog i mračnog uvoda DFF koji otvara album, dolazi Spook, odrađena u maniru shoegaze kraljeva Jesus and Mary Chain (koji takođe imaju odličan povratnički album iz prošle godine) mada ne tako dobra. Možda su moja očekivanja bila previše velika nakon uvodnih stihova „I need the violence on the radio / I need a murder sound just to let me know „.

Za njom se nastavlja verovatno najskriveniji dragulj ovog albuma koji ne osvaja na prvo slušanje nego se lepljivo uvlači u uši sve više u više nakon nekoliko slušanja. Sa tekstom koji lako mogu da zamislim u Depeche Mode setu i muzikom koja ima malo Muse atmosfere, BRMC ovde iskaču iz svog standarda koliko god to ne zvuči tako na prvi pogled.
Haunt možete ( a i ne morate) da preskočite jer jednostavno balade nikad nisu bile jači deo ovog benda. Dok donekle dobri duh pod imenom Tim Buckley lebdi nad notama gitare ove pesme, ostalo nije baš vredno spomena. No, kako rekoh, možete ali i ne morate da preskočite, ponajviše zbog gitare koja jako emotivno plovi kroz more melodije.
 
Echo mi zvuči kao neuspešan pokušaj Krisa Ajzaka da pilotira shoegaze avionom. Ni previše pitka ni previše lepljiva. Negde između. Da je Lana Del Ray snimila ovo uz drugačiji aranžman, možda bi ona uspešnije dočarala atmosferu koju su BRMC pokušali da dosegnu ovde. Ovako je to tanko.
Bend nastavlja u istom sporom ritmu sa Ninth Configuration. Opet, ništa pamtljivo. Ovaj zvuk je više indie rock nego punokrvni rokenrol i kao takav ne mogu a da se ne zapitamo je li ovo onaj isti bend koji je na početku karijere u moju memoriju oštrim skalpelom urezao reči „ I fell in love with a sweet sensation/ I gave my heart to a simple chord „.
Question of Faith nastavlja u istom ritmu pa sam prinuđen da album pustim ispočetka jer sam zaspao u međuvremenu. Na drugo slušanje bih voleo da kažem da se nešto promenilo, ali nije- ova stvar zvuči generički kao i stotine pesama koje čujem na indie radio stanicama.
 
Skoro sedmominutna Calling Them All Away je verovatno najslabija stvar na albumu tekstualno, dok muzički ima taj neki mini tobogan koji me sprečava da zaspem ponovo.
Potpuno me razbuđuje Little Thing Gone Wild, kako kvalitetom tako i ritmom. Možda najveći hit potencijal na albumu. Sve to predstavlja solidan uvod za Circus Bazooko koja ima neke mini reminiscence na Beatles iz njihove Sgt Pepper’s faze a dosta vuče i na Happy Mondays na heroinu. Spora i psihodelična i kao takva bi bila idealna za glavnu stvar IT rimejka da je kojim slučajem ranije izašla.
 
Carried From the Start bi možda bila B strana nekog BRMC hit singla da živimo u epohi singlova, ovako je samo jedna solidna stvar i ništa više ali i ništa manje od toga.
Album zatvara All Rise kao neki očit uticaj Coldplay što baš i nije pohvalno.
 
Neshvatljivo mi je za bend sa ovolikom kilometražom i ogromnim iskustvom, da sebi dozvoli ovakve uspone i padove na albumu. Album je krenuo snažno i onda kao da su se umorili?!
 
Možda im je tematika i dalje crna, možda još uvek jašu na motorima vikendom u susret zalasku sunca…ali slabo šta je ostalo od one pobune iz 2001. Da ne bih bio mnogo kritičan, priznaću da ovde ima nekih jako dobrih pesama koje će verovatno naći svoj put do koncertnih set lista i tu ostati duže vremena, ali album kao celina me nije ni malo impresionirao. Mlak kao kisela voda u frižideru koji se juče pokvario.  Ocena je tri, ali za renome BRMC ovo je nategnuta trojka a i kao takva nije u skladu sa renomeom koji su imali a koji su sa poslednja dva albuma delimično uništili. Kažem delimično jer je ovo još uvek dobar album ali nikako  njihovom rangu i nikako ono na šta smo od njih navikli.
 
Lista pesama:
01. DFF
02.Spook
03. King of Bones
04. Haunt
05. Echo
06. Ninth Configuration
07. Question of Faith
08. Calling Them All Away
09. Little Thing Gone Wild
10. Circus Bazooko
11. Carried From The Start
12. All Rise
 

O autoru

Teodor Radović