IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Belgrade Calling Festival 2012 – Prvi dan

jessie-j-calling-2012-featured
Written by Hardwired Crew

Beograd je konačno dobio veliki letnji festival – i to kakav! Uz line-up koji može da parira svim festivalima u ovom delu Evrope, i odličnom promocijom kakvu ima Belgrade Calling pretenduje na veoma visoko mesto kad su u pitanju regionalni festivali. Prvi dan je pokazao i zašto. Iako je protekao daleko od savršenog, najviše zbog propusta u organizaciji, poput neobaveštenosti osoblja na ulazima, loše signalizacije, ili pak velikog kašnjenja i promena u satnici, ocena je više nego zadovoljavajuća. Budući da je prvi dan, i prvo izdanje, takve stvari mogu da se istolerišu, naravno pod uslovom da se takve „dečije bolesti“ više neće ponavljati.

sars-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

S.A.R.S. uživo na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Iako prvobitno najavljeni za 18.50, na binu oko 19.30 na binu izlazi prvi bend – S.A.R.S. koji zbog kašnjena satnice trpe značano skraćivanje termina. O njihovom nastupu ne mogu da kažem previše budući da je trajao samo 11 minuta, i da su odvrirali samo tri pesme. Od uvodne „Mir i ljubav“, preko „Debeli lad“, pa do završne „To rade“, momci i devojka su nam pokazali da su itekakako usvirani, ali i da nisu navikli na velike bine. Izgledali su pomalo statično i ukočeno, kao da ih je „progutala“  veličina prostora. Na njihovom nastupu se skupilo oko hiljadu ljudi, ali reakcija publike je izostala jer, prosto nije bilo vremena za uspostavljanje nekog ozbiljnijeg kontakta.

public-enemy-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Public Enemy uživo na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

POGLEDAJTE GLAERIJU FOTOGRAFIJA
SA NASTUPA BENDA PUBLIC ENEMY

Nakon Beograđana na scenu izlaze legende hiphop zvuka i jedan od najangažovanijih bendova na svetu – Public Enemy. Izvorni tandem MC-jeva Chuck D-Flavor Flav i DJ Lord, za ovu priliku bili su pojačani bubnjevima, gitarom, bas gitarom, kao i četvoricom plesača-hypemana-a u gerilskim uniformama koji su simbolično predstavljali borce protiv moći protiv koje se Public Enemy bore. Od samog početka krenuli su žestoko i nisu usporavali. Ono što mi je bilo upadljivo je da je bend u stanju da napravi toliko dešavanja na bini, da niste sigurni u koga tačno da gledate, i šta je najzanimljivije u tom trenutku.

public-enemy-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Public Enemy uživo na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

POGLEDAJTE GLAERIJU FOTOGRAFIJA
SA NASTUPA BENDA PUBLIC ENEMY

A bilo je zaista svega. Od največih hitova poput „Can’t Trust It“, „Don’t Believe The Hype“, „Public Enemy Number 1“, „Shut ’em Down“, pa do pesama sa poslednjeg albuma poput „Black is Back“ ili „Harder Than You Think“. Flavor Flav nam je pokazao i svoje instrumentalno znanje u pesmi „Time Bomb“, koju je Chuck D odrepovao samo uz podršku bubnjeva za kojima je Flav sedeo, dok je DJ Lord imao svoju kraću solo tačku u kojoj je pokazao zašto je osvajao prvo mesto na World DJ Championchipu. Očekivano, naveće ludilo u publici su izazvale legendarne „Bring The Noise“, i završna „Fight The Power“ nakon koje su se Public Enemy trijumfalno povukli sa bine.

example-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Example uživo na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Posle izvornog hiphopa, čekao nas je hiphop na britanski način i fenomenalni Britanac Example sa svojim bendom. Iako je nekoliko godina na sceni, tek pre godinu dana njegova kombinacija hiphopa i elektronike dolazi do šire publike i donosi mu ogrmonu popularnost, za šta su sigurno zaslužni i odlični live nastupi. Četvorka nam je demonstrirala svu snagu elektronske muzike i kako ona može moćno da zvuči kada se izvodi uživo. U svojih sat vremena Example je pucao samo iz teškog naoružanja. Od uvodne „Stay Awake“, preko „Midnight Run“, „Won’t Go Quietly“, „Hooligans“, „Natural Disaster“ bend je nizao hit za hitom, držeći publiku konstantno u vazduhu sa visoko podignutim rukama. Takođe, predstavili su nam i dve potpuno nove pesme, sjajnu „Where Did The Sun Go?“ koju pored agresivne elektronike krasi i gotovo pank gitara, i još jednu koju su predstavili samo kao novu pesmu u saradnji sa Calvin Harris-om. Sa druge strane ostali smo uskraćeni za „Kickstarts“ koju mogu da im oprostim, i „Skies Don’t Lie“, koju neću. Bilo je primetno da se bend i sam Example dobro zabavljaju na bini, što je sigurno uticalo na tako energičan nastup. On sam je pretrčao zavidnu kilometražu dok su gitarista i basista, koji naizmenično sviraju i klavijature, pokazali koliko je bolje kada prateći bend aktivno učestvuje u samom nastupu, umesto što stoji u pozadini kao što je to bio slučaj kod prethodnog benda. Iako ih je na bini bilo samo četvorica, ni jendom momenta se nije stekao utisak da im je bina prevelika. Za kraj su ostavili ultimativni hit „Change The Way You Kiss Me“, koji je izazvao potpuni haos u publici.

jessie-j-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Jessie J uživo na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Example ima jedan takav hit, dok ih Jessie J ima barem šest. Čista demonstracija moći. Ono što se meni posebno sviđa, a što može da se priemeni i njenom, ali i u slucaju Example-a je da britansku muzičku scenu preuzimaju neka nova imena, koja su mahom odrasla na pank, i tvrdom elektronskom zvuku, i koriste svaku priliku da to i pokažu. Iako je muzika koju Jessie J radi pop, on je toliko daleko od onoga što rade izvođači sa druge strane Atlantika, da je nepotrebno uopšte je i porediti sa njima. Njen pop zvuči modreno, urbano, ali sa druge strane nije toliko komercijalan i ima određenu oštricu i dozu kritike koji joj je doneo cenjen status i među underground publikom. Koncert je otvorila furiozno sa „Do It Like A Dud“, sjajnom kombinacijom dubstepa i gitarskog rifa, i tekstom koji je kritički osvrt na seksizam i polnu nejednakost. Od prvog tona, publika je bila uz nju, i nije je napuštala. Nizali su se hitovi, „Who’s Laughing Now“, „Rainbows“, „Nobody’s Perfect“,“Stand Up“, „Abracadabra“ dok je publika upijala svaki ton i svaku reč upućenu sa bine. Trenutak izvođenja sjajne „Who You Are“, koju je izvela u mraku, samo uz pratnju klavira, je bio trenutak od kog se čovek naježi, i čista demostracija sile, koja pokazuje zašto je ona trenutno jedan od najcenjenijih vokala na svetu. Jessie i njen bend su se više nego dobro zabavljali, i to se primetilo po njenom ponašanju na bini, bilo da je reč o svađanju sa mušicama koje su joj konstantno stvarale probleme, jedenju istih, ili konstantnom dobacivanju publici, ljudima iz benda, obezbeđenju, toncima.. Jedan od zanimljivijih momenata koncerta bio je kada je pozvala tri devojke iz publike da sa njom otpevaju „Price Tag“, i pritom napravila čitavu pometnju oko bube koja joj je sletela na setlistu. Planirano? Možda. Ali sa druge strane nakon saznanja da od te tri devojke jedna svira bubanj, a druga gitaru, i trenutak u kom njih dve menjaju gitaristu i bubnjara u izvođenju „Domino“ sigurno nije. Nakon toga Jessie i bend nam isporučuju još aktuelni singl „LaserLight“, i ponovo „Domino“, ovog puta u produženij verziji, i lagano se povlače sa bine.

publika-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Publika na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Nakon sjajnih nastupa tandema britanskih zvezda red dolazu na bosansku Dubiozu Kolektiv. Iako su bili najavljeni za mnogo ranije, zbog pomenutih kašnjenja njihov nastup je prebačen na kasniji termin. Teško je reči da li su time profitirali, ili izgubili što se tiče publike, ali je primetno da su i oni imali nešto skrećeniji termin, te da im se set sastojao od najvećih hitova, bez previše lutanja ili filozofije. Iako je Dubioza jedan od koncertno najaktivnijih bendova na ovim prostorima, bila je vidljiva razlika u kvalitetu samog nastupa između njih i gorepomenutih Britanaca, ili iskusnih Public Enemy. Daleko od toga da je nastup bio loš, ali jednostavno njihov nivo je i dalje za stepenicu ispod nivoa koji su isporučili hedlajneri. Ali valjda tako i treba da bude. Dubioza Kolektiv je savršen festivalski bend. Ako se taj festival odžava u Guči. Kada rade ozbiljno u stanju su da naprave odlične pesme poput „Um klade valja“ ili „Walter“ koje su i na ovom nastupu zvučale sjajno, ali kada krenu sa pesmama poput „Blam“, „Firma Illegal“, „Kokuz“, „Eurosong“, ili „Balkan Funk“, to se pretvara u jeftini vašar kome je pre mesto u nekom šatoru, na gorepomenutoj Guči nego na festivalu urbane muzike, ali to je već neka druga priča.

paarter-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Publika na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Prvo veče festivala zatvorili su Orbital, legende elektronske muzike kojima je ovo bio prvi nastup u Srbiji. Ono što je odmah upalo u oči je da je na njihovom nastupu u odnosu na nastup Dubioze prosek godina u publici drastično skočio. Usudio bih se da kažem i za celu deceniju. Secirati set Orbitala i nabrajati pesme koje su izvodili je potpuno nepotrebno, i bez previše svrhe, zbog same koncepcije njihovog nastupa. Kombinacija njihovih ambijentalnih melodija, jakog basa, i projekcija koje su emitovali sa nekoliko ekrana i video bimova, delovala je potpuno hipnotišuće. Iako je njhov nastup potrajao do ranih jutarnjih časova, i da se dobar deo publike do tada razišao, kao i primetnom zahlađenju, onim najupornijim to nije smetalo, pa je nastup britanskog dua uspešno okončan.

Kada se podvuče crta, iako poseta možda nije bila na očekivanom nivou, i da je bilo oko 8000 ljudi, po slobodnoj proceni Jessie J, prvo veče festivala bilo je pogodak. Imali smo priliku da vidimo žanrovski širok spektar izvođača, kao i neke od najaktuelnijih izvođača današnjice, uz neke legende svojih žanrova. Sve što se od ozbiljnog festivala i očekuje.

Piše Miljan Milekić

Ovaj članak prvo je objavljen na Nocturne Magazine sajtu

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.