IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Belgrade Calling Festival 2012 – Četvrti dan

belgrade-calling-day-4-featured
Written by Marko Ristić

Ko će ga znati više sa programom i satnicom BELGRADE CALLING festivala?! Kako god bilo, dolepotpisani je do neba zahvalan što je odgovorno lice (ili viša sila) prebacilo BLOCK OUT s prvobitno najavljenih 1.40 na 23.00. Time smo dobili neslućenu magičnost beogradskog benda u vreme kada ne možemo biti umorni, pijani, neraspoloženi, njakavi… Od „Deponije“, preko „Nedostupnih polja“, sve do „SDSS/Godina sirotinjske zabave“, Mita, Nikola i kompanija su nam pružili vanvremenski ugođaj.

block-out-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Block Out na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Da se razumemo, činjenica je da Block Out na svakom prokletom koncertu dobro sviraju, da spajaju raznovrsne ljude u jednu celinu, ali svirajući na ozvučenju poput ovog, pružajući emotivan nastup na bini poput ove, kao da su dokoračili do još jedne od stepenica koje vode u raj. Oni koji vole njihov zvuk sigurno su bili naježeni tokom cele svirke; svaki ton se odlično čuo, svaki šapat, svaki urlik. Publika je aktivno učestovala, pa je ugođaj bio samo još jači, a samim tim i večni.

bjesovi-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Bjesovi na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Nažalost, uvek neko mora da nadrlja na festivalima. Čini se da su tu ulogu ovog puta dobili legendarni BJESOVI. Stari hitovi poput „Vreme je“ i „Ime“, preko „središnjih“ kao što su „Sve će se doznati“ i „Čak i da mogu“, pa sve do novije „Bolje ti“, fantastične su numere koje su mnogi oberučke prihvatili. Međutim, Bjesovi su dobili loš termin, isuviše rano da bi njihova magija dodirnula veći broj ljudi. Fenomenalan, legendaran i uticajan bend poput njih zaslužuje i iziskuje termin posle 22h, bez obzira na afinitete koje današnji klinci gaje. Bjesovi su jedni jedini; originalnost njihovog zvuka je neupitna, a nastup im beše sasvim solidan. I njih je bilo zanimljivo gledati na velikoj bini. Nakon svega, i to je delovalo kao da su kod kuće! Pristupu i izvedbi nema zamerki, jedino je velika šteta što zbog ograničenog vremena nije „upala“ i magija zvana „Kiša“.

bjesovi-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Bjesovi na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

STRAIGHT MICKEY AND THE BOYZ (organizator je uporno pogrešno pisao naziv benda) su beogradski alternative rock sastav koji imao tu nezahvalnu ulogu da otvori poslednji dan festa. Iako je program dobrano kasnio (kažu zbog vrućine), njihovu svirku je opet propratio toliko mali broj ljudi da slobodno možemo reći da je više publike bilo na predavanju o šahovskim veštinama… Šteta, jer svoje viđenje rock kulture Straight Mickey And The Boyz suvereno isporučuju; dobro su uvežbani i pesme poput „Ne“ i „Lonely“ su zvučale odlično.
  Nakon njih su nastupili SHARKS, SNAKES & PLANES i ponovo veoma malom broju ljudi ponudili svoju viziju alternativnog rock zvuka. Sasvim dobro uvežbani i itekako žestoki, momci su nam pružili muzičku i tekstualnu verziju svega onoga lošeg što nas okružuje; za divno čudo, zahvaljujući njihovoj muzici shvatamo da se svega toga negativnog ne trebamo plašiti. „Crni gnoj“, polako ali sigurno prerasta u pravu himnu koju će, uz malo sreće, hiljade ljudi pevati vrlo skoro. Jedan od onih bendova za koje moramo istaći da predstavljaju pravu, efektnu i kvalitetnu budućnost srpskog rock zvuka.

svi-na-pod-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Svi Na Pod na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

SVI NA POD, sve omiljeniji sastav u Srba dobro su razmrdali publiku; bilo je igranja, skakanja, pevanja koliko god želite. „Ljubavi“, „Jutro posle“, „I još“ i ostale fanovi su propratili neumornim plesanjem i, voleli mi pomenuti bend ili ne, moramo priznati da su nam pružili odličan provod.

darkwood-dub-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Darkwood Dub na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

DARKWOOD DUB, taj odveć čudan i istripovan bend, slobodno se može reći, nastupio je kao hedlajner završne večeri festivala i opravdao je očekivanja. Mnogi bi rekli za njihovu muziku da je isuviše zatvorena, za veći krug ljudi neprihvatljiva, ali stoji činjenica da su zvučali perfektno. Uz njihov set su fanovi igrali, pevali, skakali. Jednostavno rečeno, svi su se dobro proveli. Originalnim pristupom na sjajnoj bini i ozvučenju, može biti, zvučali su bolje nego ikada. Ceo prostor su pretvorili u jednu veliku žurku, a činilo se da su svi došli samo da bi njih čuli; kao da su imali solo nastup a ne festivalski set.

eva-braun-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Eva Braun na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

EVA BRAUN, taj melodičan brit pop na srpski način dobro je legao svima. Čak i ako ne volite njihovu muziku (kao ja na primer), prosto ste bili prinuđeni da cupkate, poskakujete i pevate. Njihova muzika je jednostavno takva – poletna i zarazna. Ako ste joj izloženi dovoljno dugo, sigurno će vas zakačiti njihov virus, a tako i bi.

kanda-kodza-i-nebojsa-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Kanda, Kodža i Neojša na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

KANDA, KODŽA I NEBOJŠA su sigurno jedan od koncertno najaktivnijih bendova kod nas, što je uzrokovalo da i na ovoj bini zvuče odlično. „Divni Dani“, „Najsvetliji Dan“ i ostale numere su prilično razdrmale sve u publici, dok je većinu obradovalo izvođenje numere „S.A.T.“. Lep gest, ali bi se mogli pozabaviti još nekim starijim hitovima, pošto će to publici leći, što bi naš narod rekao: Ko budali šamar.

goribor-belgrade-calling-2012-photo-marko-ristic

Goribor na Belgrade Calling festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Čast da zatvore ovaj festival imali su GORIBOR koji su pokazali da imaju prilično veliku publiku, pošto je tri sata iza ponoći prostor ispred bine bio pun. Na žalost, posle četiri dana trčanja i fotkanja, nisam imao snage sa ispratim nastup do kraja (iz istog razloga ste ostali uskraćeni za fotografije prva dva benda), ali verujem da je do kraja bend bio sjajan, baš kao i kako su počeli nastup. 

I šta reći na kraju? Nakon četiri dana (3 oficijelna, plus bonus) neko može osetiti umor. Zapravo, svi osećamo umor. Međutim, postoji razlika između onog pozitivnog i onog negativnog umora. Mi svakako osećamo onaj pozitivan. Videli smo takve legende kao što su PUBLIC ENEMY i PUBLIC IMAGE LIMITED, elektro bogove kao što su ORBITAL, najnovije akvizicije poput JESSIE J, apsolutnu ikonu rock muzike OZZY-a OSBOURNE-a, uvek voljene FAITH NO MORE, heroje devedesetih godina prethodnog veka poput THE CULT, UGLY KID JOE THE SISTERS OF MERCY, ali i naše snage; neke legendarne i popularne, a neke mlade pred kojima budućnost pokazuje svoje raspale zube. Ne ulazeći u to je li poseta bila zadovoljavajuća za ogranizatore, moramo konstatovati da su festivali poput ovog neophodni Beogradu. Ako ovaj fest zaživi, u potpunosti će zaživeti i domaća scena; konkurencija među bendovima će biti sve jača, doći će do svojevrsne borbe između sastava, u krajnjoj liniji, za vernost fanova i učešće na festu poput ovog.

Pišu Marko Ristić i Boban Pantoš
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.