BEAST IN BLACK – „Ljudi vide pozitivnu energiju u našim očima i osmehu“

Svojim debi albumom „Berserker“ finske power metal pridošlice BEAST IN BLACK zaintrigirali su dosta fanova, što im je donelo mesto predgrupe na turnejama sa legendama kao Nightwish, WASP i Rhapsody. Album je izrodio dosta instant hitova koje krasi jedinstvena kombinacija power metal siline, duha 80-ih i frontmen Yannis Papadopoulos i njegov svestrani vokal.

Sada je pred njima drugi studijski album pod imenom „From Hell With Love“ koji izlazi 8. februara za Nuclear Blast Records. Tim povodom, gitarista i kreativno srce benda Anton Kabanen, koji je karijeru izgradio kao gitarista jednako popularnog sastava Battle Beast, pričao je sa nama o popularnosti benda Beast In Black, šta možemo da očekujemo od novog albuma i drugim temama.

Beast In Black | Foto: Toni Kilpinen

Vaš novi album „From Hell With Love“ izlazi 8. februara za Nuclear Blast Records. Ako bi morao da opišeš album u tri reči, koje bi to reči bile?
Anton: Heavy metal 80-ih.

Između turneja sa bendom Rhaspody početkom godine i Nightwish na kraju iste, niste imali baš previše vremena. Kako su sve ove obaveze uticale na komponovanje i produkciju predstojećeg albuma?
Anton: Istina, raspored nam je bio jako tesan. Ali uspeli smo da snimamo između festivalskih nastupa. Skoro svakog vikenda smo imali neki nastup na letnjim festivalima. Tokom radnih dana smo radili radili u studiju bez imalo društvenog života. To je formula. Jedva smo ga završili na vreme. Tek dva ili tri dana pre turneje sa bendom Nightwish smo dobili finalne zapise albuma. Tako da je bilo veoma tesno, ali srećom smo uspeli. Sada čekamo na izlazak albuma, što je sledeće nedelje.

S obzirom na sve to, da li ste zadovoljni konačnim rezultatom?
Anton: Svi smo jako ponosni na album. Prva dva singla su pratile sjajne reakcije od fanova. Prodaja karata za koncerte takođe ide dobro, pa mislim da se ljudima materijal svideo i da žele da dođu na koncerte. Tako da nemam zašto da se žalim. Stalno smo zauzeti. Spremamo se za izdavanje albuma, turneju, vežbanje i još dosta stvari kojima se bavimo. Ali tako to ide. To dolazi u paketu.

Kako je komponovanje albuma izgledalo? Da li ste dosta pisali na putu?
Anton: Ne, neke od pesama su već bile napisane i pre debi albuma. Dosta pesama je već bilo manje ili više gotovo pre par godina. Neke su nastale spontano kao „Oceandeep“ i naslovna pesma „From Hell With Love“. To su najnovije pesme, ali ostale su bile manje ili više kompletne pesme ili jasno razrađene ideje od ranije. Tako da nije bilo previše posla oko komponovanja kada je u pitanju ovaj album. Više se svelo na proces selekcije. Bilo je dosta gotovih pesama. Samo smo preslušali pesme koje sam ranije napisao i potrudili se da napravimo kompaktan album koji je dovoljno muzički raznovrstan. Teško je odrediti kada je proces komponovanja počeo, pošto pesme potiču iz različitih perioda.

Imao sam prilike da čujem album i jako mi se svideo. Definitivno primećujem mnogo više uticaja 80-ih na ovom albumu, kako rock tako i pop uticaja. Da li su te neki konkretni izvođači inspirisali prilikom komponovanja, ili je bio prirodan sled stvari za Beast In Black.
Anton: Teško je reći. Komponovanje je uvek prirodan proces. Samo napišete ono što čujete u glavi, tako da je više proces slušanja. Kada pišete pesmu potrebno je da je čujete i odredite šta joj je potrebno. Ne znam koliko je ovo jasan odgovor, ali u mom slučaju je manje ili više tako.

Verujem da su 80-te izrodile dosta evergreen hitova. Nije da samo ja verujem, činjenica je da dosta evergreen hitova potiču iz tog vremena. Slušao sam dosta muzike iz tog perioda celog života. I jako je volim, prirodno je da upijate stvari koje vam se sviđaju. Kada pišem, to dolazi podsvesno, muzička ideja koja nije uvek naočita tokom pisanja. Ali i dalje komponujem tako zato što dobro zvuči.

Tu je i izbor instrumenata i tip, odnosno zvuk klavijatura. Tu je i stvar ukusa. Zaista volim zvuke 80-tih i kako su instrumenti tada zvučali, posebno klavijature. Svi članovi benda su takođe fanovi muzike 80-ih. Izuzetno volimo melodičnu muziku, tako da nam je prirodno da napravimo ovakav album. Nismo planirali da namerno snimimo album koji zvuči kao iz 80-ih. Prosto se tako desilo da smo nakon izbora pesama dobili celinu koja tako zvuči. Ali nikada nisam pomislio „hajde da napravimo album koji zvuči kao da je izašao 80-ih“. Tako je ispao.

Impresioniralo me to što ste uspeli da uhvatite zvuk 80-ih sa svim tim zvucima na klavijaturi i efektima kao što su elektronski bubnjevi, ali u isto vreme imate jako modernu produkciju.
Anton: Moglo bi se reći da je hibrid toga. A zvuci klavijatura, njih jako volim. Uglavnom potiču iz Italo disko scene, koju jako volim. Naravno, oni koriste dosta takvih tonova. To je instrument koji je za mene prirodan. Nije kao da sam rekao „hajde da napravimo da pesma zvuči posebno tako što ćemo dodati te bubnjeve.“ Koristio sam ih mnogo, mnogo godina u mnogo pesama. Tako da za mene nije ništa neuobičajeno. Smešno je to što su ljudi u mnogim intervjuima primetili i ukazali na te bubnjeve. Mislim da se ljudima sviđaju. Čak iako ne priznaju, siguran sam da to slušaju u tajnosti.

Mislim da nema ničeg lošeg u slušanju pop muzike 80-ih. S obzirom na stanje popa danas, da su stvari malo više nalik 80-im imali bi zdraviju muzičku scenu.
Anton: Da, slažem se. Definitivno.

Dosta pesama na albumu inspiraciju crpi iz japanskog stripa Berserk. Pored manga i anime serijala, koje su neke druge stvari koje voliš da gledaš i čitaš a koje te inspirišu dok komponuješ pesme za Beast In Black?
Anton: U suštini, pesme su svrstane u tri kategorije. Tu su anime serijali kao Berserk ili Fist of the Northstar. Ovo nije nova serija, ali je nova za Beast In Black. Ovo je prvi put da imamo pesmu inspirisanu tom serijom. Prva pesma na albumu „Cry Out For A Hero“ je zasnovana na toj seriji. Druge pesme nose moje lične misli, osećanja i izjave. Možda i neke fiktivne stvari. Ne mogu da se setim svih pesama trenutno ili čime se bave. Nemam listu pesama ispred sebe. Tako da uglavnom lične stvari i anime su glavne stvari na albumu, glavne dve kategorije.

Kada bi komponovao konceptualni album, koju bi temu izabrao? Da li bi to bio Berserk, neka druga saga ili nešto u potpunosti originalno?
Anton: Mislim da bi bilo lepo pisati o sagi Berserk u hronološkom redosledu. Do sada sam imao par pesama tu i tamo koje je inspirisao Berserk, ali ne u hronološkom redosledu ili kontinuitetu. Te pesme su zasnovane na stvarima koje volim u seriji Berserk. Ali ceo album koji kreće od prvog poglavlja i bavi se sa prvih par knjiga bi bilo lepo snimiti.

Zapravo imam svoju priču na kojoj sam radio pored Berserka, pre skoro 10 i više godina. Ali nisam siguran da će ikada ugledati svetlost dana i koliko će biti očigledna, koliko ću je očigledno napisati. Snimio sam par pesama koje su zasnovane na toj priči sa prethodnim bendom, ali nisam objasnio koncept otvoreno. Još uvek ima posla oko toga pre nego što postane cela, razumljiva priča.

Ali trenutno ne osećam potrebu da snimim konceptualni album zasnovan na ličnoj, fiktivnoj priči. Već postoji mnogo sjajnog materijala u svetu na osnovu čega mogu raditi, tako da sam za sada zadovoljan sa tim.

Prošle godine ste održali turneju sa legendama scene koji su na svoj način uobličili power metal scenu. Koje ste lekcije naučili iz rada sa njim koje ćete poneti sa sobom?
Anton: Teško je navesti specifične stvari. Glavna stvar koju sam naučio uopšte tokom turneja prethodne godine je da je važno imati sjajan balans, sjajnu hemiju u bendu između članova. To je najvažnije kada su u pitanju turneje. Ako imate problema, čak i sa jednom osobom, to utiče na atmosferu u grupi. Tako da je to najvažnija stvar koju sam shvatio. Atmosfera je bila sjajna tokom turneje, i nakon što smo završili sam pomislio „imali smo koncerte tokom cele godine i zaista smo uživali u društvu jedni drugih“. Bilo je sjajno i željni smo još. To je najvažnije.

Još jedna stvar koju sam naučio od bendova Nightwish i Rhapsody je to što su jako opušteni, članovi oba benda. Tako da važno je ostati takav, ostati svoj a ne ponašati se nadmeno ili kao rock zvezda. Budite normalno ljudsko biće. Tako smo se osećali u njihovom društvu. To je sjajan stav, sjajno profesionalno i lično ponašanje.

Anton Kabanen, Beast In Black Live | Photo: Jovan Ristić

Kao bend koji iza sebe ima samo debi album, svakako ste stekli ogromnu popularnost za kratko vreme. Čemu pripisuješ vaš uspeh?
Anton: Mnogo stvari je tu igralo ulogu. Kombinacija svega zato što pokušavamo da sve što radimo radimo perfektno. To počinje od pesama, zato što su pesme proizvod koji nudimo. To je glavno. Nakon toga gradimo sve ostalo. Radimo promo slike, spotove, sviramo uživo, razmišljamo o elementima nastupa kao na primer kako da se ponašamo na sceni tokom određenog rifa. Ali sve to dolazi nakon što imamo pesme.

Da biste imali sve to nakon što imate pesme potrebno je i da imate dobar tim. Ne samo članove benda, tu su i agenti. Imamo sjajne agente koji zakazuju koncerte u Evropi i Finskoj. Takođe, tu su i menadžment, izdavačka kuća; svi ti delovi slagalice koji se savršeno slažu. Naravno, znam da deo popularnosti potiče od moje povezanosti sa bendom Battle Beast. Mnogi su čekali da vide čime ću se baviti nakon toga. Tako da dosta fanova je iz tih dana, svestan sam toga.

Sve to je pomoglo. Ali na kraju, rekao bih da je u pitanju sve što radimo zajedno, ne samo jedna stvar zbog koje smo uspešni. Više je kombinacija svega. Mislim da nešto radimo kako treba, jer u suprotnom ne bismo bili u toj situaciji.

Da budem potpuno iskren, nisam previše obratio pažnju na vaš debi kada je izašao. Tek kad sam vas video sa bendom Rhapsody sam postao potpuno opsednut. I nastup pred bendom Nightwish je takođe bio fenomenalan. Tako da bih rekao da su vam nastupi jedan od najvećih aduta. Kako se pripremate za turneje?
Anton: Obično probamo nedelju dana pred turneju ili neki događaj, i to je to. Planiramo koreografiju i neke od govora. Probamo da prođemo kroz nastup, pesmu po pesmu i odlučimo šta ćemo raditi tokom koje pesme. Pored toga, mora biti prirodno i morate uživati u tome što radite. I zaista uživamo. U nekom trenutku smo shvatili da dobijamo dosta komentara od ljudi koji kažu „ljudi, vi se uvek smejete na sceni, svi do jednog“. Nismo razmišljali o tome, ali tako je. To je deo našeg koncerta. Želimo da nastupamo sa dosta pozitivne energije i siline. Ne kao ozbiljni, ljuti metalni ratnici. Bez svega toga, iako neke pesme obrađuju takve teme. Ipak ih sviramo sa dosta pozitivne energije.

Mislim da nam je to jedan od najvećih aduta, pozitivan stav. Ljudi to osećaju, vide to u našim očima i osmesima. I mi vidimo isto na njihovim licima u publici. To je dvosmerno. Mislim da vam to treba kada dođete na koncert. Želite da zaboravite na brige i sve što vam se dešava u životu. Koncert mora biti zabavan i da vam pruži beg od svega tokom tog vremena dok ste tamo.

S obzirom da ste multinacionalni bend sa članovima iz različitih zemalja, koliko vam je teško da se organizujete za probe, bilo u studiju ili pred koncerte, komponovanje i sve ostalo?
Anton: Treba dosta vremena, naravno. Uvek moramo da se unapred pripremamo za sve što hoćemo da radimo zajedno, kao grupa. Uvek pokušamo da planiramo par meseci ranije čak i godinu dana ranije kada planiramo snimanje i sve ostalo. Potrebno je samo dobro planiranje. Morate odvojiti vremena da proverite letove, pričate telefonom. Dosta pričamo sve vreme, pišemo poruke, mejlove… Stalno smo u kontaktu. Tako uspevamo. Kada su probe u pitanju, svi već urade svoj domaći. Tako da ne moramo da učimo pesme na probi, samo ih spojimo. Svi propisno vežbaju pre probe sa bendom.

Pred vama je turneja na kojoj ćete promovisati predstojeći album. To su par datuma u Evropi – da li možda planirate da proširite turneju kasnije, nakon festivala, i posetite zemlje koje još uvek niste?
Anton: Da, želimo to i možda i hoćemo zato što već imamo neke alternative za jesen, neke planove za turneju. Još uvek radimo na tome, naš agent radi na tome sa menadžmentom. Kada budemo imali novih koncerata ili turneja definitivno ćemo obavestiti ljude. Sigurno će se desiti, ali u ovom trenutku ništa nije zagarantovano. Ali imaćemo koncerata na jesen, sigurno.

Beast in Black @ Papp László Sportaréna, Budapest | Photo: Jovan Ristić

To je sjajno! Imam za tebe par pitanja od fanova koji su se javili na Instagramu, ukoliko želiš da odgovoriš na njih?
Anton: Naravno.

Od Nataše, koja te pozdravlja: S obzirom da se vaša muzika oslanja na klavijature, posebno na novom albumu ako ja mogu da dodam, da li ste razmišljali o tome da dodate klavijaturistu u postavu?
Anton: Ćao Nataša i ne, nismo. Toliko stvari dolazi sa matrica da jedan klavijaturista ne bi mogao da odsvira više od možda 30% toga što nam treba sa klavijatura. Tako da bismo i dalje morali da se oslanjamo na matrice. A pored toga, morali bismo da imamo klavijaturistu na sceni. To je još tehnikalija, još logistike i troškova. Kad god imate još jednu osobu, dolaze još problema. Možda zvuči negativno, ali kada god organizujete nešto to je tako.

Pitanje od Mateje: Da li ste očekivali uspeh koji je pratio pesmu „Blind And Frozen“ koja je nesumnjivo vaš najveći hit?
Anton: Nismo imali nikakvih očekivanja ni kada je izašao spot, ni album. Potpuno smo oduvani reakcijama ljudi i time kako je pesma našla put do srca ljudi. To je sjajno za nas, dalo nam je dosta vetra u leđa. Niko nije to mogao da predvidi. Snimili smo prvi album što smo bolje mogli i pomislili „to je što je, videćemo šta će se desiti“. I sada nastavljamo, napred i bez namere da stanemo. To je najveći izazov, da nastavite putem kojim ste krenuli a ne da se srozate.

Još jedno potpitanje: kako se osećate povodom toga što ljudi porede pesmu sa bendom Nightwish, a dosta ljudi poredi Yannis-ove vokale sa Tarja-om?
Anton: Rekao bih da ljudi imaju tendenciju da kategorizuju stvari. Ne smeta mi nimalo, To je normalno, ljudi to rade. Dok god uživaju u pesmi, to je najvažnije. Mogu da čuju koje god uticaje žele. Na primer, sa drugim albumom i prvim spotom za „Sweet True Lies“ ljudi su čuli uticaj benda Backstreet Boys. Pomislio sam „šta.“ Ja nikada to nisam slušao. Ali mnogi su to čuli, što nije loša stvar. Smešno je. Nekada nalazim na jako smešne reference o kojima ljudi pišu ili pričaju.

Kada je u pitanju „Blind And Frozen,“ to je druga priča. Stvarno je bilo, oprosti na izrazu „mindfuck“ kada su čuli Yannis-a u strofama, zato što su mislili da je žena. A ispao je tip sa bradom (smeh). Uradili smo to u studiju zato što se sećam da je Yannis snimio obradu pesme „Sahara“ benda Nightwish. Tu je bio jedan deo gde je pevao tako delikatno, ali nisam znao da je on. Kada sam ga pitao ko je ta žena koja peva na refrenu, pitao je koja, zato što je on pevao sve.

To mi je dalo ideju da iskoristim taj tip vokala u jednoj od pesama za Beast In Black. Probali smo to na pesmama „Blind And Frozen“ i „Ghost In The Rain“. I uklopili su se savršeno. Nismo hteli da prevarimo ljude. Iskoristili smo to zato što se uklopilo u atmosferu i tekst, ono o čemu peva. A iz muzičke perspektive, taj tip vokala opravdava svoje mesto u kontekstu pesme.

Ali bio sam iznenađen time koliko su svi to primetili. „Hej, to peva žena. Ne, ipak je muškarac. Strava.“ Nisam mislio da će biti tako. Obično u heavy metal ili power metal bendovima pevače primećuju zbog njihovog glasa, koliko visoko ili glasno mogu da vrište. Ali mi smo uradili suprotno. Imali smo sjajnog pevača, ali je pevao što je nežnije mogao. Tako da smo uradili suprotno. Ponekada to može da izazove veću reakciju od pevanja punim glasom ili visokim vriskovima.

Definitivno je osveženje, a posebno neverovatno je to što može da izvede to i uživo, iz večeri u veče i zvuči sjajno kao na disku.
Anton: Da, Yannis je čudo prirode. Ne razumem kako održava glas u tako dobroj formi, iz večeri u veče kao što si rekao.

Držite ga podalje od hladnog piva i cigareta, i bićete mirni godinama.
Anton: Imaš pravo.

Ne želim da ti oduzimam više vremena. Želim ti svu sreću sa albumom i turnejom i nadam se da ćemo se videti uskoro. Imaš li neku poruku za naše čitaoce i fanove u Srbiji?
Anton: Pre svega, hvala što ste pročitali ovaj intervju. Očekujte još vesti o bendu Beast In Black. Nabavite novi album kada bude izašao 8. februara. Nadam se da se vidimo na turneji!