BABYMETAL – Pošast ili revolucija?

Heavy metal fanovi su poznati po svojoj fanatičnoj ljubavi. Kada vole neki bend, vole ga do kraja sa potpunom predanošću i skoro religijskom posvećenošću. Tako neki troše poslednje pare kako bi pratili svoje omiljene bendove po svetu, neki oslikavaju omote albuma na svojim telima, a to ide do te mere da je na primer vlast Švedske proglasila posvećenost ovom žanru zavisnošću.

Sa druge strane, kada fanovi heavy metala mrze, ta mržnja je gotovo jednakog intenziteta i ispunjena istom strašću. Kroz tu mržnju su prošli svi novoofomrljeni žanrovi, počevši od onih koji su danas deo mejnstrima i opšteprihvaćeni kao što su svi vidovi ekstremnog metala (black i death), preko nu-metala, do najbliže tačke na ovoj vremenskoj lestvici i pojave metalcore žanra.

Sada u igru ulazi jedan novi bend, čiji je spoj J-pop muzike i brutalnih rifova izazvao opštu pomamu na svim većim festivalima širom Evrope i Amerike, i izazvao novu podelu ljubitelja ovog žanra. U pitanju je japanska senzacija BABYMETAL, sastav koji čine tri devojčice pod pseudonimima Su-Metal, Yuimetal i Moametal, kao i prateći bend nazvan Kami band, svi pod budnim okom producenta i agenta čiji je pseudonim Kobametal.

U svojoj recenziji njihovog drugog albuma “Metal Resistance” naglasio sam da je to mesto isključivo za ocenjivanje muzike, a ne njih kao pojave. Međutim, sve veći uspeh sastava i sve neumesniji komentari zajednice su dobar povod da se pozabavimo dubljim proučavanjem ovog fenomena kako bi došli do konačnog odgovora na pitanje: da li su Babymetal pošast ili revolucija u žanru?

Šta je to Idol?

Kulturološki fenomen Idol (u originalu アイドル ili aidoru) kome Babymetal delimično pripadaju je trend koji Japanom hara još od 70-ih godina prošlog veka sa prvom takvom grupom pod imenom Sannin Musume. Idol označava mladu osobu, često u svojim tinejdžerskim godinama, koju agencije biraju na audiciji i od nje stvaraju muzičku ikonu ili starletu.

Međutim, za razliku od naše kulture gde ova omražena reč ima krajnje negativnu konotaciju, u Japanu starleta predstavlja osobu koja ima pozitivan uticaj na omladinu, te agencije pridodaju poseban značaj formiranju njihove ličnosti u tom pravcu i teže tome da Idoli imaju besprekoran javni imidž.

Idoli imaju mnoštvo uloga, od pevačica, preko voditeljki, modela i glumica. Mnogi Idoli prerastu tu titulu i počinju ozbiljno da se bave glumom ili pevanjem u kasnijim godinama. Idoli mogu da funckionišu i bez ugovora sa agencijom, čemu je umnogome doprinela popularnost online streaming servisa kao što su Youtube ili Twitch, iako oni najuspešniji uglavnom iza sebe imaju jaku agenciju.

Smatram da je ova ekspozicija potrebna usled toga da mnogi ne razumeju ovaj koncept, te se najčešći napadi na sastav Babymetal zasnivaju upravo na tome da su veštačka tvorevina i deo takve veštačke scene. To je sasvim razumljivo, ali i netačno.

No, o tome kasnije.

Ovaj kulturološki jaz teško je premostiti, posebno što se kod nas na ovakve medijski ispraćene audicije gleda sa mržnjom, koja je i više nego zaslužena.

Članovi benda Babymetal sa producentom Kobametal (desno) | Foto: Facebook

Istina je da ni Idol Pop nije bez svoje tamne strane, te se ne razlikuje previše od zapadnjačkih trendova kao što su boj-bendovi koji su harali 90-ih. Činjenica je da decu malog uzrasta industrija pretvara u zvezde, što je za njih praktično stalan posao i često ogroman pritisak. Idoli često imaju prebukiran raspored, bilo da se radi o vežbama, snimanjima ili medijskim pojavljivanjima.

Idoli često moraju da potpisuju ugovore da svoje romantične veze drže u tajnosti kako bi održali nevin imidž, a njihove karijere su često kratkotrajne s obzirom na strogu fiksaciju ovog fenomena na mladost. Tako je pogodno doba za devojčice idole od 14 do 16 godina, dok je za dečake od 16 do 18 godina.

Oni koji uspeju da se potpuno posvete svom imidžu i karijeri su bogato nagrađeni: muzičko tržište Japana je na drugom mestu u svetu, a Idol Pop je najvažnija grana istog. Ipak, ova scena nije toliko fokusirana na muziku koliko na marketing.

Jedan od najboljih primera marketinga koji se primenjuje u Idol Pop žanru je sastav AKB48, idejna tvorevina producenta pod imenom Yasushi Akimoto. Akimoto je proširio bend u brend, pa tako AKB48 broji preko 140 članova podeljenih u grupe. Tako dok jedna grupa ima nastup u Tokiju, druga grupa održava “meet & greet” na drugom kraju države, dok se treća grupa pojavljuje na televiziji. Ovaj biznis model pohvalio je čak i vrh Japanske vlasti.

Verovali ili ne, bend Babymetal je uneo prekopotrebnu revoluciju u žanr koji godinama kaska u mestu. Babymetal su uspeli da poljuljaju status quo! Zar to nije poenta Rock ‘n’ Roll zvuka?

Bunt protiv norme

Ipak, nisu svi Idol Pop bendovi potpuno fokusirani na marketing i razvodnjene, prolazne hitove. Kao i kod svakog žanra, i u Idol Popu postoje odstupnice od norme. Tu na scenu prvi stupa bend Momoiro Clover Z. Njihova priča je drugačija zato što iza njih stoji menadžer koji nije fan Idol Pop muzike.

Umesto toga, Akira Kawakami je fan metala te je i zvuk benda Momoiro Clover Z naginjao u tom pravcu, a elektronske matrice su zamenjene zvukom gitara. Sa bendom je u više navrata nastupao i bivši gitarista benda Megadeth, Marty Friedman, koji je sa njima snimio pesmu “Infinite Love”, koja je postala veliki hit u Japanu. Ovaj bend otvorio je put gitarskom zvuku u generalno konzervativnom i ustajalom Idol Pop žanru.

Kada smo već pomenuli bivšeg gitaristu benda Megadeth, i Marty Friedman je veliki deo svoje karijere proveo gradeći istu na japanskom tržištu. Pored učestvovanja u komponovanju muzike za japanske filmove, Friedmanse oprobao i kao producent i agent na albumu “Metal Clone X”, kolekciji obrada benda Momoiro Clover Z u metal aranžmanima. Friedman se oprobao i kao glumac, ali je bio i voditelj brojnih emisija, kako tečno govori japanski, među kojima je “Hebimeta-san” (u prevodu na engleski “Mr. Heavy Metal”), gde se u ulozi druge voditeljke našla Idol zvezda Yoko Kumada. Njegov enormni uspeh u Japanu uopšte ne treba da vas čudi, kako je heavy metal među najpopularnijim žanrovima u toj zemlji, ali je Japan imao tek nekoliko svetskih mainstream metal bendova da ponudi. Tu na scenu stupaju Babymetal.

Kao što je slučaj sa Momoiro Clover Z, iza sastava Babymetal stoji producent koji nije fan Idol Pop zvuka, već strastveni ljubitelj heavy metal muzike, ali i neko ko mrzi ono što Idol pop predstavlja. Iako devojke koje pevaju u bendu nisu imale dodira sa metalom, sama njihova pojava i očigledan spoj nespojivog su doprineli tome da se sastav proslavi u Japanu, pa i probije na zapadno tržište.

Ali to nije sve.

Sama činjenica da iza njih stoje pravi, vrsni japanski muzičari i živa svirka su prava revolucija u svetu Idol Pop muzike, gde su zvezde oduvek predstavljale jedini fokus. Upravo ti muzičari su zaslužni za vrtoglavi uspeh benda, kako je muzika koju oni komponuju i izvode u isto vreme kompleksna i zarazna. Spoj undergrounda i mainstreama, metala i popa, brutalnosti i naivnosti.

Verovali ili ne, bend Babymetal je uneo prekopotrebnu revoluciju u žanr koji godinama kaska u mestu, uposlivši producente i muzičare koji razmišljaju van zadatih okvira. Babymetal ne otpuštaju svoje članice kada dođu do određenog uzrasta, a u svojim tekstovima poručuju mladim idolima da ne budu uplašeni i da se bore za svoja prava. Babymetal su uspeli da poljuljaju status quo! Zar to nije poenta Rock ‘n’ Roll zvuka?

Članice benda Babymetal sa članovima sastava Abbath | Foto: Facebook

Kako se Babymetal uklapa u priču?

Muzika koju bend Babymetal stvara nije samo savršena mešavina modernog i tradicionalnog metal zvuka kakvu malo koji zapadnjački bend nudi, već mešavina raznih žanrova kao što su hip-hop, EDM, dubstep, ska ili reggae. Oni su kao dete koje je prvi put ušlo u prodavnicu slatkiša, bahato uzimajući iz svake korpe po jedan halapljivo trpaju u sebe. Samo što taj miks, uprkos svemu, uspeva (iako je mnogima od istog, kao i od slatkiša, muka). Tvrdim da bi bend bio jednako uspešan i da nije samog J-Pop elementa, upravo zbog muzike koja stoji iza svega.

Veliki deo mržnje prema ovom bendu proističe upravo iz činjenice da iza te muzike stoje brojni producenti i kompozitori, a ne bend. To je nešto što predstavlja suštu suprotnost onome čemu ovaj žanr teži, a to su muzičari koji sami komponuju svoje pesme i pišu reči koje dolaze iz srca. Istina je međutim da mnogi bendovi upošljavaju pomoć sa strane prilikom pisanja pesama, samo što neki to rade javno, dok neki to rade krajnje tajnovito, sa producentima koji ostaju u senci. Slično članicama grupe Babymetal, neki pevači velikih metal bendova nemaju nikakvog udela u komponovanju. Da li to srozava kredibilitet tih bendova?

Ovakvih primera ima nebrojeno u rock svetu, iako se o tome retko priča. Kultni album “Bat Out Of Hell” kao i mnoge druge koje je objavio Meat Loaf u potpunosti je napisao Jim Steinman. Dobar deo legendarnog albuma“Trash” koji je objavio Alice Cooper napisao je producent Desmond Child, dovodeći u pomoć muzičare iz bendova kao što su Bon Jovi i Aerosmith kako bi se album bolje prodavao (a i da bi otpevali ono što Cooper nije mogao).

Kada pomenute ove albume danas malo je njih koji će gnušajući opisati iste kao industrijsko smeće, a mnogo onih koji će odmah krenuti da u glavi pevaju pesme sa ovih vanvremenskih klasika. I da li je posle 30 godina nekome bitno da li je u pitanju industrijska tvorevina i da li je kompozitor bio član benda? Da li u ovom aspektu ima razlike između svih ovih klasičnih bendova i benda Babymetal?

Drugi pak neretko povezuju bend sa pedofilijom, s obzirom da su dve trećine članica benda maloletne u trenutku kada je ovaj tekst objavljen. Iako se trudim da ovaj fenomen sagledam sa svih strana, zaista ne mogu da razumem kako je nekome to što Babymetal rade išta perverznije od dečijeg baleta ili priredbe. Pritom devojke nisu ništa oskudnije obučene niti ispoljavaju ikakve seksualne aluzije, što se ne može reći za ostatak Idol Pop scene ali i mnoštvo takozvanih „female-fronted“ metal bendova koji otvoreno igraju na kartu seksualizacije, a čije su članice samo par godina starije od članica ovog benda.

Naposletku, mnogo je onih koji su uvereni da to što je sva medijska pažnja uprta u ovaj bend znači da je heavy metal žanr u problemu. Uveravam vas da nije. Heavy metal je preživeo brojne promene, od pojave hair metala do novih frizura članova benda Metallica. Sve ove promene su doprinele održanju žanra, i dok god je novih bendova koji će u stado uvoditi one koji pre toga nisu imali mnogo podstreka da istraže ovu muziku, heavy metal će nastaviti da pliva. Tradicionalno i moderno su oduvek u simbiozi, iako mnogi to militantno odbijaju da priznaju.

Da li su oni “true” metal? Da li su oni budućnost metala?
Definitivno ne, ali to nije nužno loša stvar.

Što se tiče benda Babymetal, iskreno verujem da su oni izolovan incident, te ne verujem da će se industrija usmeriti ka audicijama i stvaranju veštačkih bendova nalik ovome. Možda upravo u tome leži ključ njihovog uspeha. Mnogi, kao što su KISS će probati da unovče i eksploatišu taj privremeni hajp, ali ne vidim ono što Babymetal rade kao budućnost ovog žanra. Ali zato vidim da je pred bendom Babymetal blistava budućnost, čak i kada više ne budu na naslovnim stranicama časopisa upravo zbog traga koji su ostavili na scenu svoje rodne zemlje.

Pošast ili revolucija?

Za kraj ću se osvrnuti na ono što sam rekao na početku: strastvena ljubav i mržnja su deo ovog žanra, i svakodnevno se susrećemo sa mržnjom upućenom bendovima koji su najmanji zajednički sadržalac u ovom žanru kao što su Slayer, Metallica ili Iron Maiden. Prema tome, činjenica da mnogi koji metal brane iza tastatura, a ne iz prvih redova, mrze ovaj bend nije nimalo iznenađujuća. U svojoj slepoj mržnji prema trendovima, mnogi ne žele da sagledaju pozitivne strane istih. 

Babymetal su fenomen koji je spojio ljude sa svih kontinenata, svih kultura i govornih područja. Oni su podstakli mnoge da nauče novi jezik i istraže novu kulturu. Da li su oni “true” metal? Da li su oni budućnost metala? Definitivno ne, ali to nije nužno loša stvar. Oni su bend koji je uneo svežinu u ustajao žanr i koji će potpuno novu generaciju talenata usmeriti u pravom smeru.