RECENZIJE ALBUMA

BABYMETAL – „Metal Resistance“ (2016)

babymetal-metal-resistance-recenzija-2018
Written by Jovan Ristić

BABYMETAL
„Metal Resistance“
J-Pop/Metal
(earMusic, 2016)

Naravno, bend je uvek mogao snimiti još jedan debitantski album, sa klonovima hitova poput „Gimme Chocolate!!“ ili „Megitsune“, ali umesto toga Babymetal su odlučili da celu priču odvedu korak dalje i obogate svoj zvuk novim uticajima.

Ova recenzija možda stiže prekasno, ali razumećete moje oklevanje da se dohvatim ovog zadatka. Ovo nije obična recenzija bilo kakvog albuma, ovo je recenzija kulturološkog fenomena pod imenom BABYMETAL koji je podelio scenu u dva tabora: jedan koji oberučke prihvata ovaj novi koncept, i drugi koji gotovo militantno pokušava da obezvredi ove tri devojčice i njihov bend. No ono čime ćemo se baviti ovde je isključivo muzika, vremena i prilike za dublje polemisanje o njihovom značaju ili njihovom mestu na sceni će već biti.

Verujem da vam uvod o liku i delu ove Japanske teenage atrakcije nije potreban, što je po meni izuzetno dobar znak ali što je u isto vreme ovom sastavu predstavilo težak domaći zadatak. Naravno, bend je uvek mogao snimiti još jedan debitantski album, sa klonovima hitova poput „Gimme Chocolate!!“ ili „Megitsune“, ali umesto toga Babymetal su odlučili da celu priču odvedu korak dalje i obogate svoj zvuk novim uticajima. S tim na umu, nemojte se iznenaditi ako vas manične gitare u prvoj pesmi „Road of Resistance“ podsete na stil benda Dragonforce, kako su upravo gitaristi tog sastava Herman Li i Sam Totman pomogli u snimanju iste. Na albumu su dosta izraženiji tradicionalni metal stilovi poput heavy i power metala koji dosta dobro idu u kombinaciji sa J-Pop osnovom, mada na albumu u izobilju ima modernijih uticaja, na primer u pesmi „KARATE“ koja je bogata uticajima metalcore žanra.

Dinamika albuma je savršena, kako se na albumu smenjuju brzi i spori, baladični delovi, odnosno pesme u mid-tempo, marširajućem ritmu kakva je „Meta Taro“ koja obiluje elementima evropskog folk metala. Pored dinamike, važni aspekti albuma su homogen kvalitet i to da vam materijal konstantno drži pažnju. Bend je to kao na prošlom albumu postigao mešanjem elemenata iz različitih žanrova, ne ograničavajući se samo na metal već istražujući i žanrove poput dubstep-a, DnB-a, hip-hopa, ska i zapadnjačkog pop-a. Sve ove elemente zajedno drži njihov sada već autentični pečat, i svi ovi elementi iznenađujuće dobro funkcionišu zajedno. „Metal Resistance“ je kao rezultat toga mnogo koherentniji kao celina u odnosu na svog prethodnika, koji je odavao utisak kolekcije singlova pre nego autonomnog albuma. Iako je album prepun zaraznih pesama od kojih je svaka hit za sebe, bend je najbolje sačuvao za kraj. Pesme „Tales of the Destinies“ i „The One“ istražuju malo progresivniju stranu kada je u pitanju instrumentalna pratnja, a mene lično je posebno prva od navedenih dosta podsetila na stil benda Protest The Hero, pogotovo kada su virtuozne gitarske deonice i manična ritam sekcija u pitanju. „The One“, kontrast brzom prethodniku, je izuzetna klavirom vođena power balada u kojoj je takođe prisutan PTH prizvuk kroz gitarsku temu koja prožima pesmu.

Japanska muzika mi je od malena bila interesantna kako sam rastao na crtanim filmovima kakvi su Madō King Granzort i „Dragonball“. Dodajte tome metal i ja sam kupljen, pa mi tako ni ono što Babymetal predstavljaju od početka nije bilo strano već intrigantno i zabavno. Naravno, jasno mi je i kako su nekima njihova muzika i posebno J-Pop aspekt iste odbojni. Japanci su oduvek bili čudna kultura, te je i njihova muzika stečena navika. Novi album se i dalje čvrsto drži svojih korena, te oni koje je u početku njihova muzika odbila neće previše promeniti mišljenje. Ono što se nadam da će ta grupa konačno uvažiti je da Babymetal nisu prolazni trend i nisu postali popularni isključivo zbog svoje pojave, kao i da su mnogo toga uložili u ovaj album kako bi upravo to dokazali.

Mislim da to što su vrsni muzičari kao što su razni članovi bendova CarcassLamb Of GodJudas Priest i Rob Zombie stali na njihovu stranu tek druga linija odbrane, odmah nakon kvaliteta koji su ovim albumom ponudili. Ako to ne poštujete, čak iako niste fan ovakvog zvuka, niti ja ovom recenzijom, niti nabrojani muzičari neće promeniti vaš stav. I to je u redu. Svidelo vam se to ili ne, Babymetal su tek na početku svog pohoda i ako je ovaj album neki pokazatelj, pred njima je sjajna budućnost.

4

Summary

Bend koji volite ili mrzite se vratio sa novim albumom koji je definitivno korak napred u odnosu na prethodni, te će fanovi svakako uživati. Ipak, tu nema dovoljno materijala da ubedi hejtere da se radi o nečemu više o prolaznom trendu (kao da bilo šta može).

O autoru

Jovan Ristić

Editor

Contact
jovan@hardwiredmagazine.com

Dodaj komentar