AVANTASIA – „Ghostlights“ (2016)

AVANTASIA
„Ghostlights“
Symphonic Heavy Metal
Nuclear Blast Records (2016)

Ono što ovaj album nudi su izuzetno zarazne pesme, koje vam brzo uđu u glavu i tu se dugo zadrže. Međutim, Sammet je zvuk osvežio novim začinima i uticajima, dovoljno da album učini interesantnim i da mu nešto svežiju notu.

Čitajući redove ovog teksta nesumnjivo ćete shvatiti da sam izuzetno pristrastan kada je reč o nemačkom metal opera projektu Avantasia, koji predvodi harizmatični Tobias Sammet (Edguy). Njihovi kultni dupli album „The Metal Opera“ je jedan od mojih prvih mostova ka mom omiljenom žanru. Sam koncept vrhunskih pevača žanra kojima su podeljene uloge na konceptualnom albumu nije redak ili revolucionaran u rock vodama, ali Avantasia je bend koji je definitivno jedan od pionira ovog koncepta kada je heavy metal u pitanju i koji je pokrenuo lavinu sličnih, relativno uspešnih projekata.

Stoga sam bio izuzetno srećan kada je Sammet 2007. najavio povratak benda Avantasia, iako je prethodno izjavio kako su albumi „The Metal Opera“ početak i kraj te priče. Iako je zastranio od power metal žanra i albume okrenuo ka zvuku 70-ih i 80-ih, ta emocija koja je krasila kultno debi izdanje je bila itekako prisutna. Ono što hoću da kažem je da kao dugogodišnji fan ovog projekta i Sammet-ovog lika i dela ono što ne mogu da obećam u recenziji ovog albuma je potpuna objektivnost.

No i pored toga biću iskren prema sebi i vama: ovaj album se stilski ne razlikuje previše od opusa benda Avantasia nakon albuma „The Scarecrow“ iz 2007. godine. S tim na umu, fanovi koji su uprkos svemu očekivali povratak sirovim power metal korenima će ponovo biti razočarani. Ono što ovaj album nudi su izuzetno zarazne pesme, koje vam brzo uđu u glavu i tu se dugo zadrže. Međutim, Sammet je zvuk osvežio novim začinima i uticajima, dovoljno da album učini interesantnim i da mu nešto svežiju notu. Takođe, ovaj album je dosta direktniji od svog prethodnika „The Mystery Of Time“, po tome da je više pažnje posvećeno samim pesmama kao pojedinačnim delima nego kao delovima većeg koncepta.

Ono što zaslužuje najviše pažnje kada je jedan ovakav album u pitanju je svakako spisak gostujućih vokala, koji je i ovog puta izuzetno impresivan. Pored neizbežnih gostiju koji su sada već redovni igrači u ovom timu (Michael Kiske i Bob Catley), miljenik mnogih fanova ovog benda Jorn Lande je još jednom oplemenio album ovog projekta svojim talentom. Iako je argument da su ostali gosti pomalo zapostavljeni u odnosu na njega validan, kao što je slučaj i na prethodnim izdanjima, Lande-ov besprekorni performans u baladi „Lucifer“ ili naslovnoj power metal himni „Ghostlights“ će vam jasno staviti do znanja zašto je simpatični norveški pevač na brzom-biranju u Sammet-ovom imeniku. Još jedan gost koga smo već imali prilike da čujemo na prethodnom izdaju je Ronnie Atkins (Pretty Maids) koji je na ovom albumu dobio malo više prostora i pokazao pun opseg svojih mogućnosti. Na albumu se pojavljuje i neverovatno talentovana Sharon Den Adel (Within Temptation) koja je već bila deo kultnih izdanja „The Metal Opera“, a koja na ovom albumu u duetu sa Sammet-om peva na simfoničnoj pop baladi, kompletno ogoljenoj uticaja tvrđeg zvuka.

Tobias Sammet Live | Source: Wikimedia Commons | Markus Felix

Od novih lica na albumu svakako se ističu najprofilniji, Dee Snider (Twisted Sister) i Geoff Tate (Operation: Mindcrime, Queensrÿche). Snider se besprekorno uklopio u jezivu, klavirom vođenu pesmu „The Haunting“ koja dosta podseća na rad benda Savatage, dok je „Seduction of Decay“ na kojoj gostuje Tate izuzetno zarazna stvar sa sočnim, istočnjačkim rifom, ali možda za nijansu preduga. Na spisku pridošlica su još i Marco Hietala, koji gostuje u poletnoj pesmi izuzetno bliskoj stilu njegovog matičnog benda Nightwish; kao i Robert Mason (Warrant, Lynch Mob) koji gostuje na par pesama i koji se izuzetno dobro uklopio u koncept benda Avantasia, iako su njegovi koreni daleko od evropskog stila metal zvuka. Ipak, najprijatnije iznenađenje za mene je bio Herbie Langhans (Sinbreed), kojeg sam uvek svrstavao u ligu prosečnih power metal pevača, a koji me je izuzetno iznenadio dubokim vokalom u pesmi „Draconian Love“, koja je jasni omaž radu benda Paradise Lost i koja se po meni izdvaja kao apsolutni hit ovog izdanja.

Pored pomenute, teško je izdvojiti neku pesmu kao apsolutni favorit, ne iz razloga što nemaju potencijala, već što svaka pesma ima nešto posebno što je izdvaja u odnosu na ostale. Tobias je na ovom izdanju uspeo da filere svede na minimum i snimi album jednakog kvaliteta od početka do kraja. Ipak, 11-minutni epik „Let The Storm Descend Upon You“ je u blagoj prednosti u odnosu na ostale, zbog izuzetnog aranžmana koji vas drži prikovanim za stolicu i činjenice da predstavlja vokalni duel četiri odlična pevača, ali i tri generacije hard rock vokala. Ovo je pesma kakvu sam dugo priželjkivao da čujem na albumu benda Avantasia.

Mana ovog albuma je što se ipak previše oslanja na formulu koju je Tobias usavršio na albumu „The Wicked Symphony“, i koju od tada prečesto zloupotrebljava, kako sa ovim tako i sa matičnim bendom Edguy. Neke od pesama su na momente previše formulaične i predvidljive, što nikako ne ide uz autora koji je u više navrata pokazao da je više nego sposoban da razmišlja van okvira zadatog žanra. Za razliku od svog prethodnika, „Ghostlights“ se čvrsto drži zone komfora i bojim se da će ta činjenica u startu odbiti mnoge slušaoce.

Sammet je još jednom pokazao da je izuzetan talenat da kroz muziku ispriča fantastične, zanimljive priče. Sa druge strane album nema dovoljno kečeva u rukavu da privoli one koji su još 2007. digli ruke od ovog projekta, niti deluje kao da su stari fanovi Sammet-ova ciljna grupa. Ipak album je korak nazad ka tradicionalnim metal korenima u odnosu na „The Mystery Of Time“ koji se više fokusirao na symphonic rock zvuk 70-ih. „Ghostlights“ je album dosledan kvalitetu prethodnih izdanja iz Sammet-ove radionice, i svakako je album koji će prirasti za srce svim fanovima njegovog stila.