„Kako je jebeno hladno večeras,“ Tobias Sammet se obratio publici sa debelim peškirom omotanim oko vrata, trljajući ruke jednu o drugu kako bi ih ugrejao. „Kada smo zakazivali ovaj koncert očekivali smo leto. Neki članovi benda su se razboleli, ali odlučili smo da ne otkažemo i sviramo za vas. Zagrejaće nas Rock ‘n’ Roll!“ Tokom tri časova koliko je koncert trajao ni kiša, ni vetar ni hladan vazduh nisu ugušili entuzijazam publike. Ipak, ne gledate svaki dan bend kao AVANTASIA.
Nema sumnje da bi čisto nebo i toplije vreme napunilo već solidno popunjen klub Barba Negra Track na otvorenom. Na dan koncerta na Facebook stranici istog mogli ste pročitati gomilu komentara ljudi koji su prodavali svoje karte, do te mere da sam se zabrinuo da će koncert biti otkazan. Ipak, i pored koncerta na otvorenom pod zloslutnim oblacima, fanovi su dočekali svaku pesmu potpuno posvećeno, sa kišom ili bez.
Svaki put kada ova divovska supergrupa privede kraju još jednu turneju, od kojih je svaka veća od prethodne, maestro Sammet upozorava kako bi mogla biti i poslednja (bar na neko vreme). Nakon što su završili turneju kojom su promovisali album „Ghostlights“ koncertom na festivalu Wacken Open Air, verovatno niko ta upozorenja nije uzimao za ozbiljno.
Iznenađujuće, istina nikada nije bila bliže, a koncert na festivalu Wacken mogao je biti jedan od poslednjih pred neodređenu pauzu. Na ivici od toga da izgori nakon skoro tri decenije konstantnog ciklusa komponovanja, promocije i turneja, Sammet je umalo zatvorio ogromno poglavlje istorije benda Avantasia. „Ne želim da trčim kao hrčak u točku. Zato što u muzičkoj industriji niko ne razume šta umetnik želi. Sve se uzima zdravo za gotovo,“ izjavio je Sammet u intervjuu za naš portal samo par meseci nakon početka turneje.
Ali sa novim albumom „Moonglow“, osmim ovog sastava, Sammet je smogao snage i inspiracije da vrati A-tim na scenu i povede ih na još jedan put oko sveta. Njihov koncert u Budimpešti dolazi nakon prvog dela uspešne turneje koja je bend provela kroz veći deo Evrope.
Uprkos onome što je rekao, Sammet nije delovao nimalo umorno. Čak i da jeste, sakrio je to iza vanserijskog nastupa, možda njegovog najboljeg u poslednjih par godina. Visoke note u pesmama kao što su „Reach Out For The Light“ i „Ghost In The Moon“ pogađao je lako i bez greške, toliko dobro da mi njegov dugogodišnji partner po falsetu Michael Kiske skoro pa nije ni nedostajao.
Frontmen benda Helloween je jedini gost koji je izostao u poređenju sa ekipom koja je prošli put posetila Budimpeštu. Znajući da Kiske ostavlja ogromnu rupu koju treba popuniti, Sammet je na to mesto doveo čoveka koga i sam Kiske navodi kao inspiraciju. Bendu se po prvi put na turneji pridružio Geoff Tate, bivši frontmen sastava Queensrÿche.
Ekscentrični pevač u poslednje vreme se često nalazi u centru medijske pažnje, što u pozitivnoj, što u negativnoj konotaciji. Ipak, ako nešto ne možete da mu osporite je da je i dalje jedan od najboljih pevača na sceni. Tate se iznova dokazivao u pesmama kao „Alchemy“, „Invincible“ i „Twisted Mind“, kao i pesmu po kojoj je bend dobio ime, koju je do sada pevao baš Kiske.
Ostatak gostujućih pevača su bili i više nego dobro poznati mađarskoj publici koja je bend imala prilike da vidi pre tri godina. Ponovo sa bendom su se predstavili Ronnie Atkins (Pretty Maids), Jorn Lande, Bob Catley (Magnum) i Eric Martin (Mr. Big) sa svojih više od pet minuta pod reflektorima.
Pomoćni vokali Herbie Langhans i Adrienne Cowan su takođe dobili svojih pet minuta. Adrienne Cowan je na toj poziciji došla nakon što je iz benda izašla Amanda Somerville. Mlada pevačica se pokazala kao sjajan dodatak bendu, kako sa lakoćom barata sa više stilova kao što su growl na pesmi „Book Of Shallows“ i anđeoski glas u pesmi „Farewell“, dodajući još boja već šarenolikoj tapiseriji pevača.
Nakon više godina i par turneja sa bendom, svi pevači su se osećali kao kod kuće, i često od Sammet-a preuzimali ulogu frontmena i zabavljača. Pre svih je Eric Martin koji je jedan od najpozitivnijih i najzabavnijih pevača u timu. Prosto je magično gledati hemiju koju Martin ima sa svim članovima benda i ostalim pevačima.
Ipak, od svih pevača Jorn Lande je još jednom izmamio najglasnije ovacije koje su parirale njegovom gromoglasnom vokalu u pesmama poput „The Raven Child“ i „The Scarecrow“, sada neizostavnom na njihovim nastupima. Ronnie Atkins, sada na trećoj turneji sa bendom, takođe se osećao kao domaćin i Tobias-u se pridružio na par pesama među kojima su „Starlight“ i „Book Of Shallows“.
Tokom celog nastupa metal opera prikazala je raznolikost Sammet-ove kreativnosti kroz bombastične power metal pesme, simfo-metal teškaše poput „Let The Storm Descend Upon You“ i milozvučne balade vođene klavirom kao „Lucifer“ i „Invincible“. Iako pevači često dobijaju najviše zasluga, iskusan tim na instrumentima zaslužuje samo reči hvale za svoj nastup doveden do savršenstva. Ceo nastup je zvučao toliko savršeno da biste mogli da poverujete da je na plejbek, iako je svaki ton odsviran, svaka note ispevana i svaki timpan zakovan. Pored ovakvog benda, matrica je suvišna.
Sa svih 12 muzičara na bini, Sammet se oprostio od publike uz miks pesama “Sign Of The Cross” i “The Seven Angels,” ali ne pre nego što je predstavio svakog člana ponaosob. Itekako poznat osećaj prožeo me je dok sam napuštao klub dok je kiša i dalje lila: srećan što sam video jedan od omiljenih bendova sa pitanjem „da li je ovo poslednji put“ koje me i dalje proganja. Iskreno verujući da je odgovor negativan, željno čekam da vidim šta novo poglavlje ovog vanserijskog benda nosi.