Svako od nas je bar jednom poželeo da zaviri u živote svojih omiljenih muzičara, da sazna nešto o njihovoj privatnosti, o tome kako su započeli karijeru ili osnovali bendove, odakle su dobili inspiraciju za pesme koje smo zavoleli i kako je slava uticala na dalji tok njihovih života, možda i da dobijemo potvrdu da ni oni nisu nedodirljivi. Poslednje dve decenije autobiografije poznatih ličnosti postale su, pre svega, veoma unosan posao pa su se u ulozi pisaca našli mnogi muzičari. Za razliku od neautorizovanih biografija koje su kao posledicu imale tužbe (kao što je bio slučaj David Bowie-a i Paul McCartney-a) ili čak pretnje smrću (kojima se služio prgavi Morrissey kada je objavljena priča o bendu The Smiths), ove autobiografske romane su, ako im je verovati, napisale rok zvezde lično ili uz pomoć novinara, pa su zahvaljujući tome napravile pravu eksploziju reakcija javnosti, fanova i kolega iz bendova. Mnoge su i prevedene na srpski te se lako mogu naći u domaćim knjižarama ili privatnim bibliotekama, a mi sada izdvajamo najbolje od njih.
Sting – “Raštimovana muzika“
“Stvarati hibrid tako što smo uzeli vučnu snagu rokenrola i bešavno je zavarili na klizeće korito regea, bio je zanimljiv poduhvat, pogotovo u trenutku kada je post-pankerski pejzaž neke ljude počeo da podseća na ratište. Nama je to ratište izgledalo kao savršena prilika.“
Sting nam još jednom pokazuje da mu solo karijera prija, rešivši da se u pedesetim godinama oproba kao pisac a ne samo kao kantautor pesama. Njegova priča počinje kao i svaka druga autobiografija, detinjstvom i odrastanjem u Engleskoj, uticajem katoličke škole na njegovo vaspitanje kao i nezavidnom finansijskom situacijom u kojoj je bila njegova porodica koja je pripadala srednjoj klasi. Ostvarenje snova nastupa upoznavanjem sa Copeland-om i Summers-om iz čega je stvoren The Police. Tok života mu se menja, pa dosadne posleve koje je do tada bio prinuđen da radi, zamenjuje gitarom i mikrofonom. Roman ne obuhvata čitav njegov život već je usredsređen na period pre nego što je postao Sting kakvog danas znamo, zaključno sa zalaskom karijere benda. Skoro 40 godina od prvog albuma The Police, on i dalje smatra veoma hrabrim poduhvatom osnivanje grupe koja se nije mogla svrstati u žanrove koji su vladali muzičkom scenom krajem 70-ih.
Anthony Kiedis – “Žive rane“
Tamo je bila i Kortni. Izgledao je ofucano, kao da je upravo izašao iz mašine za mlevenje mesa. Nosio je isparanu majicu, a koža mu je bila užasna. Izgledao je kao da danima nije spavao, ali je bio prelep na neki uvrnut način. Oborila me je njegova harizmatična pojava.“
Detalje o svom burnom životu Kiedis je uz pomoć Larry Sloman-a prepričao bez ulepšavanja. Sa 11 godina se preselio u L.A. i počeo da živi sa ocem, dilerom koji je snabdevao holivudsko tržište drogom. Već sa 13 godina je konzumirao opijate i učestvovao u razvratnim žurkama koje je organizovao njegov otac. Posle kratke i nespešne glumačke karijere, mladi Anthony već sa 20 godina upoznaje pakao heroina koji ga pretvara u klošara nezainteresovanog za bilo šta. Privremeni spas je našao upoznavši svoje drugare sa kojima je osnovao RHCP, međutim pošast će ga pratiti tokom gotovo čitave karijere benda. Mnogo lepih žena i mnogo droge su ga odveli u beznađe iz kojeg je izašao posle spiritualnog putovanja po Indiji, Borneu i Tajlandu kao i zahvaljujući porodici. Od anegdota se našla ona kada je uhvaćen u krevetu sa Cher a kao posebno iskustvo ističe susret sa svojim uzorom Curt Cobain-om. “Ušao sam u njegovu garderobu pre nastupa, samo da ga pozdravim.
Neil Young – “Teško izvojevan mir: san jednog hipika“
“Kad sam bio mlad, nikad nisam sanjao ovo. Sanjao sam boje i kako padam, između ostalog.“
Iako pripada slabije prihvaćenom žanru na našim prostorima, ova kanadska kantri rok legenda nas vodi na putovanje kroz svoju karijeru dugu više od 40 godina. Njegovi memoari koje je pisao sasvim sam, bez ghostwritera, su iskrena i duhovita priča o životu, onom o kojem je sanjao, onom kakav ustvari jeste i onom koji sada vodi. Knjiga nije klasična autobiografija rok zvezda već je pisana kao dnevnik, autor je intimni pripovedač a čitaoca vodi u dubine svoje prošlosti i osećanja, intenzivnih sećanja o svom detinjstvu u Kanadi, provođenju vremena sa porodicom na ranču Broken Arrow, učestvovanju u rok revoluciji 60-ih godina, usponima i padovima sa bendom Buffalo Springfield a zatim i Crosby, Stills, Nash & Young i Crazy Horse, svom političkom aktivizmu, bavljenju humanitarnim radom i mnogim drugim uzbudljivim momentima svog života.
Eric Clapton – “Autobiografija“
“Bila je akustična, ali veoma uskog tela, gotovo kao srednjovekovne engleske gitare, a na poleđini je imala sliku nage žene. Intuicija mi je govorila da je dobra. Uzeo sam je, i iako nisam zasvirao da me neko ne bi čuo, delovala je savršeno, kao gitara iz snova.“
Jedan od najvećih gitarista svih vremena piše ispovest o životu koji mu nije bio naklonjen, odrastanjem uz njegovu maloletnu majku zbog čega je njegova sudbina bila u rukama bake i dede, osećaju da je drugačiji i da ne pripada svom okruženju, ljubavi prema muzici i prvoj gitari koju je kupio, uspešnoj karijeri i svojim ličnim demonima… Saznajemo kako je nastala čuvena „Layla“? Ko su bili ljudi koji su prolazili kroz njegov život? Kako je uspeo da se sačuva živu glavu posle ozbiljnih problema sa drogom i alkoholom? Autor je više skoncentrisan na emotivni nego na profesionalni deo svog života pa je samokritičan i svestan svojih grešaka, ali uprkos tome sebe opisuje kao stidljivog dečaka koji samo voli muziku i sviranje gitare.
John Lydon – “Roten – zabranjeno za Irce, crnce i pse“
“Pank uopšte nije imao veze samo s jednom klasom – bio je kombinacija svega, ubačenog u kantu za smeće, žestoko promućkanog i istresenog.“
Cinični heroj panka prvi put otvoreno govori o trulom engleskom društvu, svom teškom detinjstvu, ranoj mladosti i naravno, fenomenu zvanom Sex Pistols za koji sam kaže„možda i jesmo ljude plašili na smrt, ali u svemu tome bilo je i ozbiljnog humora“. Problematična majka, siromaštvo u kojem je živeo, u stanu punom pacova bez kupatila i meningitis od kojeg je oboleo kada je imao samo 7 godina su ostavili trajne posledice na njegov život. Njegova irska katolička porodica mu je predstavljala dodatni teret jer su se u tom periodu u Engleskoj doseljenici tretirali kao građani drugog reda (ime knjige “No Irish, no blacks, no dogs“ je natpis koji je stajao na ulazu privatnih kuća sa sobama koje su se izdavale radnicima po Engleskoj, tokom 50-ih i 60-ih godina). Johnny Rotten, buntovnik britkog jezika, osvedočeni anarhista i antihrist, ni u jednom trenutku se ne ustručava da nemilosrdno “pljune“ rasistički engleski klasni sistem, školstvo, crkvu, pankere, hipike, Bitlse, Stonse, Malcolm-a McLaren-a i Vivienne Westwood, Ameriku i na kraju englesku kraljicu koju je nazvao fašistom i tako jedva preživeo napad patriota da bi kasnije dobijao stalne pretnje i uznemiravanja. Poznatiji po poruci koju su slali nego po muzici jer imaju svega jedan izdat studijski album i 4 singla, Pistolsi su bili bend koji je “probio led“ i napravio uvertiru svojim sledbenicima. Kontroverze koje su ih pratile i o kojima se raspravlja i dan danas, Rotten je razjasnio u knjizi a to su zašto su imali medijsku zabranu, otkazivanja koncerata, propalu američku turneju, odlazak Glen-a Matlock-a iz benda i naravno hapšenje Sid-a Vicious-a zbog ubistva svoje devojke Nancy Spungen i njegova tragična smrt overdoziranjem u 21-oj godini. Knjiga koja će vas vratiti u kolevku panka sa tačke gledišta jednog genija ali i otkriti šta su o tome imali da kažu ljudi bliski Rottenu kao što su Steve Jones, Paul Cook, Billy Idol, Chrissie Hynde, Steve Severin i drugi.
Slash – “Slash“
“ Uvek je sve moralo da bude po mom. Sviram gitaru na moj način. Došao sam do granice smrti terajući po svom. Sâm sam se „skinuo“. Još uvek sam ovde – da li sam to zaslužio potpuno je druga priča.“
Saul Hudson uz pomoć Anthony Bozza-e nas uvodi u svoj život klasične rok zvezde, ispunjen alkoholom, drogom, lepim ženama i demoliranim hotelskim sobama. Uloga gitariste u bendu Guns N´Roses je od njega napravila jednog od najboljih muzičara na svetu, doduše donevši sa sobom i apetit za destrukcijom – zavisnost od alkohola i heroina. Ono što nas sve najviše zanima je njegov odnos sa Axl Rose-om sa kojim je bio u svađi godinama zbog Axl-ovog stalnog kašnjenja na nastupe, pravnih manipulacija kojima je stekao ekskluzivno pravo korišćenja imena Guns N´ Roses i odstranjivanje Steven-a Adler-a i Izzy-a Stradlin-a iz benda. Uprkos ponudama koje je dobio pošto je objavio autobiografiju, Slash nikada ne bi snimio film o svom životu, jer smatra da se emocije iz knjige ne mogu preneti na veliko platno, kao i da ne postoji dovoljno dobar glumac koji bi tumačio njegov lik.
Billy Idol – “Igrati sa sobom“
“U stvarnost me je vratilo snažno cimanje dok me bolničari prebacuju sa ulice na nosila. Počeli su da mi seku odeću i zaista mi se pojavljuje misao: Baš dobro što nisam obukao moju omiljenu kožnu jaknu. Razmišljao sam da je nabacim tog jutra, ali sam na kraju odabrao džins jer je dan bio tako divan. Čudno je kako ti takva sranja prolaze kroz glavu bez obzira na okolnosti.“
Engleski panker i osnivač benda Generation X, Billy Idol obelodanio je iskrenu priču o svom uspehu i iskušenjima koja mu je donela slava. Pisao je svoju autobiografiju potpuno sam dugih šest godina i u kratkom roku je postala bestseler New York Times-a. Knjiga počinje bliskim susretom sa smrću, saobraćajnom nesrećom u kojoj je umalo izgubio nogu a pošto je živeo u Londonu, Njujorku i L.A.-u, knjiga je s razlogom podeljena na istoimena tri segmenta. Idol je muzičar, tekstopisac, bajker, plejboj, zavisnik od teških droga, otac dvoje dece – sve to su uloge koje je preneo na papir iz svoje glave, hronološki, bez straha od osude i na izuzetno duhovit način. Otkriva sa kojim se poznatim engleskim pankerima družio, kako je upoznao svoju odabranicu Perri, kako je stvorio svoje najveće hitove, kad je doživeo još jednu kliničku smrt, zašto se našao na sudu kao “seksualni nasilnik“, kako je uspeo da se iščupa iz kovitlaca sopstvene zavisnosti i kako je tekao njegov odnos sa gitaristom i prijateljem Steve Stevens-om. “Beznadežno sam podeljen između tame i dobrote, buntovnika i sveca, seksualnog manijaka i monaha, pesnika i propovednika, demagoga i populiste. Sve u svemu, sve sam zapisao, iskreno, od srca. Izložio sam se potpuno, zato čuvajte mi leđa.“
Patti Smith – “Samo deca“
“Uputili smo se prema fontani, epicentru aktivnosti, kada je stariji par zastao i krenuo otvoreno da nas odmerava. Robertu je prijalo da bude primećen i nežno me je zagrlio. „Oh, slikaj ih“, rekla je žena svom pomalo smetenom mužu, „mislim da su umetnici, možda postanu slavni“. „Jok, idemo dalje,“ rekao je i slegnuo ramenima. „Oni su samo deca.“
Njujorška pank ikona Patti Smith napisala je, na prvi pogled, setnu ljubavnu priču o svom partneru, prijatelju i srodnoj duši, fotografu Robertu Mepltorpu i opstanku ovo dvoje umetnika u svetu istinskih velikana kao što su Bob Dylan, Jim Morrison, Andy Worhol, Jimi Hendrix, Janis Joplin. Autobiografija odstupa od klasičnih rok bahanalija, skoncentrisana je na ljubav, umetničku inspiraciju, kulturu i pre svega život krajem 60-ih i početkom 70-ih godina. Otkriva da su joj John Coltrane, Little Richard i The Rolling Stones bili muzički a Bodler i Rembo umetnički uzori. Osim muzike i pisanja, Patti je i pesnik, vizuelni umetnik i fotograf. Dobila je niz prestižnih nagrada za svoje zbirke poezije a knjiga “Samo deca“ je postala bestseler New York Times-a i osvojila jednu od najstarijih i najuglednijih američkih književnih nagrada „National Book Award“. 2015. godine je najavljeno i snimanje TV serije bazirane na knjizi.
Keith Richards – “Život“
“Pitaju me što ne prestanem da sviram? Neću moći sve dok ne riknem. Mislim da ne shvataju sasvim šta sve izvlačim iz toga. Ne radim to samo zarad para ili radi vas. Radim to zarad sebe.”
Knjiga slavnog gitariste The Rolling Stones dugo je bila na vrhu liste bestselera, a izdavač je kao avans na njegov račun uplatio 7 miliona dolara, dok je knjiga prodata u dvostruko više primeraka nego svi njegovi solo albumi zajedno. Čitaoci su upoznali “dušu Rolingstounsa“ koji je kao i svaka prava rok zvezda izneo stvari o upotrebi raznih droga i raskalašnim životima članova najvećeg benda na svetu mada sebe ne opisuje kao zavodnika. Interesantno je da Mick Jagger nikada nije obelodanio svoju autobiografiju iako su se pojavile mnoge knjige o njemu na koje nije davao komentare, ali objavljivanjem Keith-ovog “Života“ javno je izrazio svoje neslaganje oko pojedinih delova knjige. U prologu se nalazi rečenica “ja sam svih svojih devet života potrošio odmah na početku, ali još sam živ, još sviram, još se klatim…” Život ikone rokenrola od samog početka, porodice, prvih susreta sa akordima, osnivanja Stonsa, smrti Brian-a Jones-a, žena koje su ga osvojile, hapšenja zbog droge, odnosa sa Jagger-om i ljubavi koju ima prema muzici, zapisao je uz pomoć novinara James-a Fox-a. Knjiga je puna šokantnih činjenica koje su zapalile medije širom sveta poput onih da je menjao krv da bi izbegao posledice preteranog konzumiranja droga ili da je ušmrkao pepeo svog kemiranog oca.
Bob Dylan – “Hronike, 1.deo“
“Smučio mi se način na koji su moji stihovi tumačeni van konteksta, njihov smisao dobio polemički ton, a ja proglašen ‘velikim bratom pobune’, ‘visokim sveštenikom protesta’, ‘carem otpadništva’, ‘vojvodom neposlušnosti’, ‘vođom grebatora’, ‘nadbiskupom anarhije’, ‘velikom zverkom’. O čemu mi tu, do đavola, govorimo? Užasavajuće titule, kako god gledao na to.“
Potpuno neuobičajena autobiografija ovog velikana pod nazivom Chronicles: Volume One definitivno predstavlja jedan od najznačajnijih romana u istoriji rock publicistike. Posle svojih tekstova o kojima je nenadmašan, Dylan nam ni u ovoj knjizi ne pokazuje ništa manje genijalnosti. Opisuje čitavu epohu u kojoj je stvarao i verodostojno nam je dočarava uz ljude koje je tada upoznao i osećaje koji su ga tada vodili. Iskreno, bez ulepšavanja stvarnosti, duhovito, cinično. Forma u kojoj je pisana daleko je od običnog autobiografskog romana. Hronike čini pet celina bez hronološkog reda. Poglavlja Udaranje recki i Izgubljena zemlja bave se Dylan-ovim dolaskom u Njujork i folk scenom. New Morning govori o usponu njegove karijere, dok u Oh, Mercy Dylan opisuje snimanje istoimenog albuma krajem 80-ih a poslednjim poglavljem Ledena reka nas ponovo vraća na početak. “Nikad nisam bio ništa više od onog što jesam – folk muzičar koji netremice gleda u tu sivu svetlucavu izmaglicu očiju zaslepljenih od suza i stvara pesme koje će da lebde u njoj. Nisam nikad bio propovednik koji čini čuda“. Magazin RollingStone uvrstio je ovu autobiografiju u sam vrh liste i postavio pitanje: “Gde je više ta Nobelova nagrada?“
Piše Aleksandra Prodanović
[…] Autobiografije slavnih muzičara koje morate pročitati […]