Iako bend ima već nepunih 27 godina, novosadski ATHEIST RAP je sasvim sigurno koncertno najaktivniji regionalni punk bend. Krajem prošle godine objavili su svoj šesti studijski album „Überlauf“ na kojem su bez dlake na jeziku opisali sredinu u kojoj žive danas. Upravo njihovo viđenje sadašnjosti je bila glavna tema u razgovoru sa Lekijem, Popom i Raduletom, a osvrnuli smo se i na neke njihove uspomene, kao i planove za promociju albuma, ali i druge planove za budućnost.
Pozdrav! Za početak, hajdemo na početak, ali ne vaše karijere, nego ove godine. Novu godinu ste proslavili tako što ste zasvirali svega pola sata posle ponoći i početka 2016. godine. Kakvi su utisci sa ovog nastupa u Osijeku, u klubu Exit i po čemu se ovakve svirke razlikuju od onih redovnih?
Leki: Utisci sa novogodišnje svirke su više nego pozitivni – gledali smo dva odlična benda, Diverziju našeg drugara Rembe i stare poznanike Debeli precjednik koji sazrevaju kao vrhunska vina, što stariji to bolji; družili smo se sa dragim ljudima, atmosfera je bila sjajna, ljudi raspoloženi, klub odličan za takve manifestacije, nikakav incident se nije desio i pored značajne količine alkohola koja se točila…Koliko sam ja primetio, od redovnih svirki se razlikovalo po nešto opuštenijem i neformalnijem odnosu pojedinih članova benda prema profesionalnim obavezama, ali samo kao deo sveopšte ‘casual’ atmosfere gde se briše klasičan odnos između izvođača i publike. I ketering je bio na nivou svečarskog karaktera događaja…
Pop: Imali smo čast otvoriti ovogodišnji Exit, prvog prvog u pola jedan i to je velika stvar! Na stranu što je bilo super još od devet uveče, prethodnog dana, da ne kažem godine. Diverzija i Debeljaci su bili SUPER, publika i više od toga, pevali mi „Bibu“ na uvo, horski. Jedino me ovaj mali iz Novog Sada malko okupo pivom u predelu podkolenice, al nema veze, divno prvo veče Exita, sve u svemu. Evo, nek sve svirke u 2016. budu ovakve – ja ću biti zadovoljan.
Neću se vraćati na pitanje zašto smo na šesti studijski album čekali do sada. Zanima me šta 12 pesama koje smo početkom novembra dobili spaja u celinu pod imenom „Überlauf“. Neke pesme su odsvirane već mali milion puta, neke su se mogle ‘iskopati’ na internetu, a neke smo prvi put čuli.
Pop: Nije prvi, a ni poslednji put da numere sviramo pre zvaničnog izdanja. Naše su, ili pravljene drugarima po porudžbini, tako da ih smemo i svirati i snimiti. Veći bi problem bio da ih nismo snimili, neke su tako ničim izazvano zaboravljene, bog da im dušu prosti. Kolko se ja razumem u IT, do sledećeg albuma nas ili nekog našeg, sve ćete moći iskopati na netu pre no što se, kao, objave. Bilo kako bilo, bar tuce numera obeležilo je proteklih šest godina, tu su i sad možemo dalje.
Leki: Ne bih se ni ja vraćao na to zašto je toliko prošlo od poslednjeg albuma, ali se u tom nepostavljenom pitanju nalazi i odgovor na sledeće, postavljeno pitanje – upravo tih proteklih šest godina je zajednički imenitelj celine pod nazivom „Überlauf“. Šest godina naših profesionalnih, tehničko-tehnoloških, ličnih, zdravstvenih, porodičnih, društvenih i raznih drugih dilema i problema… Tokom tog perioda nismo prestajali sa radom, pravljene su nove stvari, neke su izvođene i uživo, a neke su dočekale period snimanja albuma da se konačno uobliče. Znači – „Überlauf“ je kompilacija i presek delovanja benda u tom vremenskom periodu.
Osvrnimo se malo na pesme sa novog albuma, najpre najstariju, „Još jedna o vođi“. Ako se ne varam, ta pesma je prvi put izvedena još 1999. godine, na koncertu u NS Time-u, ali tada kao Popetova recitacija. Šta vas je nateralo da deceniju i po kasnije toj pesmi poklonite i muzičku pratnju i šta pokazuje aktuelnost takvog teksta i dan-danas?
Leki: Ta Popetova pesma je u prvobitnoj verziji inspirisana najgorim od svih diktatora i autoritarnih vođa koji su konstanta u kompletnoj političkoj istoriji Srbije – Slobodanom Miloševićem. Na žalost svih nas, svi politički lideri nakon njega (osim jednog koji je tragično završio) su takvi da je taj tekst i dalje primenljiv. I uz male izmene, nakon toliko godina, evo ga opet, bolno aktuelan. Naravno, to otvara i pitanje o mentalitetu i političkoj svesti našeg naroda, ali to je već neka druga, duga i tužna priča…
Radule: To samo govori o tome da se vrtimo u zatvorenoj spirali u kojoj se sve naizgled menja, a suštinski se samo nada pretapa u razočaranje, razočaranje u bes, bes u apatiju, apatija u nadu itd. Tekst je ranije bio više usmeren na tadašnji trenutak, a nakon prepravki je malo opštije opisao psihologiju mase.
No, pre nepune četiri godine sami ste preuzeli inicijativu da promenimo aktuelnog ‘vođu’, kada se vaše gore list Saša 021 kandidovao na izborima. Stigao i kraj 2015, a ta pesma se našla na novom albumu. Da li to znači da je za politički uspeh na ovim prostorima dovoljno ljudima doveka puniti uši istim pričama?
Radule: Priče su tu kozmetike radi, ceo sistem je podešen da šljaka na lažnim obećanjima koja skreću pažnju od vaćarenja narodnih džepova. Biće drugačije tek kada neki od lopova i ubica stvarno budu primereno kažnjeni, ali verovatno ne od strane nadležnih institucija, pošto od njih to više niko i ne očekuje. Živimo u zemlji u kojoj su poštenje i čast predmet ismevanja, a najnemoralniji se nadmeću u tome ko će od njih postavljati moralne norme. Građani su izmanipulisani, njihova izborna volja je svedena na partijski plen koji se kasnije dobro unovči. Nije se Saša 021 zapravo kandidovao, samo smo se zajebavali, svesni da u takvoj igri nemaju šanse ni ljudi koji bi zaista mogli svojom stručnošću i vizijom da povedu ovo društvo u bolje sutra. Normalni ljudi nemaju stomak da igraju po pravilima koja su trenutno na snazi. Ova zemlja je, poput mnogih drugih, kidnapovana od strane ljudskih škartova koji iza zavese upravljaju marionetama koje igraju ovu predstavu misleći za sebe da su bitni i da su jako dobri glumci.
Da li će se Saša 021 kandidovati i na nekim od predstojećih izbora?
Leki: Aleksandar Popov, alias Saša 021, je uvek tu, spreman da podmetne grbu zarad sveopšteg (uključivši i svog) boljitka. Večita alternativa spremno čeka na sazrevanje političke svesti i stvaranje kritične mase da podrži (personalne) promene. Verzirani skandal majstor bi svakako više inspirisao žutu štampu i bolje zabavljao biračko telo. Ne znam da li bi se bolje živelo, ali bi svakako bilo zabavnije.
Pop: Kako da ne.
Za kog još muzičara sa regionalne scene smatrate da bi doneo dobro svima nama ukoliko bi se zaputio u političke vode?
Pop: Hogar iz Motusa je odličan u spotu za pesmu “Kravata”, mislim da definitivno on ima potencijala.
Leki: Znam par odličnih kandidata za rukovođenje objedinjenim ministarstvima poljoprivrede i zdravstva. Kako su to već pre 50 godina The Beatles objasnili na albumu “Revolver”- “My friend works for the national healt, Doctor Robert…” Sa imenima ne bih izlazio u javnost dok budući predsednik Popov ne imenuje mandatara.
Zašto ste odlučili da pesmu „Na poti k tebi“ benda CZD prevedete pri obrađivanju? Na kompilaciji „Tribute to Pankrti“ pokazali ste da pevanje na slovenačkom nije problem.
Radule: Sam tekst je bio bio na pola puta između minimalizma tipa „Kupi gnoja“ i „Nimam dnara“, koje nema potrebe prevoditi, sa jedne i franciblaškovićevske „Barve“, za koju je pitanje sa koliko uspeha bi se prepevala zbog dužine teksta, sa druge strane. Upravo iz razloga što smo već pevali na slovenačkom smo se odlučili za prepev.
Bivšu Jugu ste uzduž i popreko prošli beskonačno putu. Šta vas toliko vezuje za Split da ste baš tom gradu posvetili pesmu?
Leki: Sjajan Raduletov tekst navodi deo velike ekipe divnih ljudi, naših prijatelja, izdvaja par karakterističnih događaja iz mora divnih uspomena iz tog drevnog, prelepog grada u kom smo već dosta puta nastupali. Naravno da su nam i mnogi drugi gradovi i ljudi u njima, diljem regiona i šire, jako, jako dragi (Niš, Zagreb, Pula, Metlika, Schwäbisch gmünd, Banjaluka, Osijek – mogao bih da navodim do sutra), ali ova pesma je nastala namenski, kao najava za “xSTatic festival”– festival urbane kulture i ekstremnih sportova, tako da je, eto, igrom slučaja, Split dobio svoju pesmu od nas. Sama činjenica da sam ja lično jedan od najlepših dana u životu proveo na splitskoj rivi, okružen prijateljima, pršutom, sirevima, plodovima mora te rakijama od ruže i smokve dovoljan je razlog da se ta stvar nađe na novom albumu. Hemingvejevskokortomaltezeovski trenutak kada bura staje i beli brodovi obasjani decembarskim suncem ponovo počinju da isplovljavaju iz luke je momenat kada sam se spojio sa Apsolutom i pomislio: život je lep…
Radule: Dodao bih da je u Splitu 1912. osnovan fudbalski klub HRŠD Anarh (kasnije RNK Split), a 1984. Feral Tribune. U njemu je živeo Miljenko Smoje, Zare i ja smo navijali za Hajduk kada smo bili klinci, u Splitu imamo veoma šaroliku ekipu sastavljenu od preterano dobrih likova koje smo upoznavali tokom godina na različitim mestima, ne samo u Splitu…
Pop: Dve hiljade i treće smo u Kumrovcu upoznali Cipu i divnu mu ekipu. Rado idemo u Split i rado ga se sećamo…
No, prošle godine ste izašli iz okvira regiona i nastupali najpre u Budimpešti i Beču, a zatim imali turneju po Nemačkoj. Kakvi su utisci sa ovih nastupa i putovanja, kako vas je publika prihvatila s obzirom na to da pevate na srpskom i kako biste uporedili njihovu slušalačku kulturu sa ovom na našim prostorima?
Leki: Utisci su izuzetni! Pogotovo je upečatljiva bila gotovo tronedeljna turneja po Nemačkoj. Odlično smo bili prihvaćeni bez obzira na jezičku barijeru. Uživali smo u nastupima, to su ljudi prepoznali i vrlo pozitivno reagovali, tako da smo dokazali smo sebi da umemo samom svirkom da pridobijemo publiku. Koncerti počinju i završavaju u razumno vreme, publika je zainteresovana i za nove, nepoznate bendove i pruža podršku izvođačima. I samo putovanje kroz predivne predele i bajkovita srednjevekovna naselja je bilo kao san. Mnogo novih poznanika i stečenih prijateljstava, i na kraju, kao kulminacija, boravak u Berlinu o kom sam čuo mnoge priče koje sam shvatio tek kada sam lično osetio duh tog neverovatnog grada… Berlin je Meka urbane kulture i svaki mladi čovek (i onaj koji se tako oseća) bi trebalo da ga poseti i obavi to hodočašće!
Početkom septembra ste odigrali jednu odličnu fudbalsku utakmicu sa bendom Let 3. Sa kojim bendovima biste još voleli da se sukobite na ovaj način, a utakmicu kojih bendova biste voleli da posmatrate sa tribina?
Leki: Iskustvo tog nastupa i druženja sa po svemu izuzetnim ličnostima iz omiljene nam (bez izuzetka) grupe Let 3 (koju često slušamo u kombiju na putovanjima) se može sumirati prosto proširenom rečenicom: puno nam je srce! Doživljaj je, čini mi se, neponovljiv, bar ne u tom intenzitetu. Meni lično su zanimljiva poigravanja sa žanrovima tako da bi, po meni, eventualne takmace u sličnim događajima trebalo tražiti na suprotnim krajevima muzičkog spektra regiona.
Pop: Ne bih birao protivnike, neka to budu naši drugari sa scene sa kojima se malko srećemo, a još više mimoilazimo tokom nastupa po regionu i šire. Napravimo li turnire, onda se i takmičimo i gledamo o istom trošku.
Vratimo se još malo na album „Überlauf“. Sve prethodne albume benda Atheist Rap sam držao u rukama, a“Überlauf“ za sada samo u digitalnoj varijanti. Da li je fizičko izdanje albuma u planu?
Radule: Album je već izašao i u CD formatu za Lampshade Media, a za otprilike pola godine bi se mogao očekivati na vinilu.
Pop: Ja ga, evo, upravo držim u rukama. Divan je to osećaj.
Zvaničnu promociju albuma imali ste u Zagrebu, ali sada je u najavi koncert 6. februara u Beogradu. Šta publika treba da očekuje od koncerta četiri benda, na kojem praktično nema hedlajnera?
Leki: Tu nema nikakve nepoznanice, stari drugari i saborci na jednom mestu: šumadijski čuvari punk vatre LUR, miljenici ovdašnje publike Gužva u 16-ercu, čiji su nastupi uvek puni emotivnog naboja, furiozni mega-staroviGoblini i naša beogradska promocija novog albuma. Događaj sezone – za ne propustiti!
Pop: Eto turnira! S tim što nećemo svirati pesme jedni od drugih. To ćemo ostaviti za kad sine sunce.
Neizbežno pitanje: Kada je u planu promocija u rodnom Novom Sadu?
Pop: NS promocija će svakako biti ove godine u nama dobro poznatom prostoru, pred dobro poznatom publikom i u dobro poznatom raspoloženju. Jedva čekamo da počne, ma kad bila.
Radule: Upravo su u toku razgovori na tu temu, gde, kako i kada, što bi se reklo u planu su radovi na planu planiranja.
Za kraj, jedno opšte pitanje, u skladu s kalendarom: Šta očekujete od 2016. godine u muzičkom svetu, a šta u svetu?
Leki: Muzike razne, svih žanrova i to odlične, ima u izobilju. I kod nas i u svetu. Svako ko ima vremena i volje može naći mnoštvo sjajnih stvari u ogromnoj produkciji koja postoji izvan zvaničnih tokova biznisa i estrade. Što se tiče dešavanja u svetu, pogotovu Evropi, stvari ne slute na dobro. Bojim se da je poprilično ugrožen civilizacijski i kulturni model kojem sam ja lično sklon. Nisam optimista…
Pop: Rodiće se neki novi talenat, neko će nas napustiti, i tako to. Svet ako izgura ovu godinu, na korak je do uspeha.