RECENZIJE ALBUMA

AT THE GATES – „At War With Reality“ (2014)

at-the-gates-at-war-with-reality-2014-featured
Written by Boris Džinić

AT THE GATES
„At War With Reality“
Melodic Death Metal
(Century Media Records, 2014)

Kako su At the Gates svakim studijskim izdanjem činili po koji dodatni korak ka onome čemu teže, i čiju suštinu znaju samo njih petorica, tako se i ovaj album treba sagledati u potpuno novom kontekstu, novijem ali i iskusnijem za skoro 20 godina. „At War With Reality“ je dovoljno agresivan, za nijansu mračniji od prethodnika i prikazuje upravo ono što dolazi iz mračnih uglova svesti svakog od članova.

 

Uvek je najteže pisati o bendovima koji su, svako na svoj način, stekli neku vrstu kultnog statusa u okviru svog žanra. Sledeći na „lestvici“ jesu bendovi koji su jedni od začetnika svog žanra, pa onda kasnije već dolaze legende, muzički bogovi i tako dalje, ali ćemo se u ovoj recenziji zaustaviti kod začetnika jedne vrste metal zvuka. Taj zvuk u davna vremena beše iskreni, pravi, prljavi i zamišljeno buntovnički death metal zvuk iz jedne od svetskih prestonica metala zvane Geteborg. Zasviraše ga davne 1989. godine Eucharist i Ceremonial Oath, pa ubrzo zatim Dark TranquillityIn Flames i glavni akteri ove recenzije AT THE GATES.

Bend koji je pored sjajnih albuma, nažalost, zapamćen i po raspadima, ponovnim oživljavanjima i zbunjenim pitanjima onih koji ih ne prate redovno: „Je l’ oni sviraju još?“. Raspali su se prvi put 1996. godine, nakon četiri albuma na kojima su od klasičnog death metal zvuka lagano prelazili u nešto ozbiljnije, progresivnije i melodičnije sa inteligentnim anti-religijskim tekstovima i avangardnijim pristupom death metal izrazu. Oko deset godina do ponovnog okupljanja 2007. godine članovi su se bavili različitim projektima, kao što su na primer The HauntedThe CrownNightrage i Cradle of Filth, da bi posle jednogodišnje turneje opet prestali sa radom. Novo okupljanje objavili su u decembru 2010. godine i od tada luduju po turnejama. Članovi su godinama odbijali da daju bilo kakvu nadu da će ponovo ući u studio i pisati nove pesme, ali su iznenada u januaru ove godine obradovali sve ljubitelje geteborškog zvuka i obavestili javnost da At the Gates na jesen zvanično objavljuje peti studijski album pod imenom „At War With Reality“, posle 19 godina čekanja.

I eto pred nama ponovo iste ekipe, stariji i iskusniji, braća BjörlerAnders i Jonas, na gitari i basu, pevač Tomas Lindberg, bubnjar Adrian Erlandsson i drugi gitarista Martin Larsson, sa pregršt muzičkog iskustva gomilanog skoro dve decenije tu „ispred kapije“. Neće ovo biti klasična analiza pesama i delova koje su dobro uradili, a koje nisu, da vam ne kvarim samostalno preslušavanje albuma koji izlazi tek za mesec dana. Pre ću pokušati da vam prenesem atmosferu koja kulja u njemu i strast kojom je At the Gatesstvaraju. Album deluje za nijansu mračnije od starih prethodnika, sklopljen je od fantastičnih melodija koje svaki mračni vrisak argumentovano upotpunjavaju, pun brzih i jasnih bubnjeva, sa tipičnim ATG gitarama. Naići ćete i na kratke naracije, lagane i čiste muzičke delove, duboku tamu i agresiju, simpatične melodijske elemente, inteligentne gitarske solaže, razne varijacije ritmova, nekoliko primera zanimljive gradacije i presek pred kraj u vidu zanosnog instrumentalnog dela, te sasvim prigodan završetak uz lagano usporavanje.

Kapije pred „oltarom nepoznatog boga“ se otvaraju i čuje se siguran i mističan glas, u mojoj mašti španskog sveštenika koji je spoznao tajne o bogu čije duše u vidu metaforičnih sluga dolaze po njega. Tematski prepoznatljiv početak nagoveštava nastavak priče koje se bend drži i u koju je i dalje siguran. Sveštenik progovara: „Prvo, bog ne postoji. Drugo, bog postoji i on je nitkov. Treće, bog postoji, ali on spava“, i tako sve do broja sedam sa gradacijom razlaže svoju filozofiju dok ga postepeno zvukovi okultne atmosfere hladnih španskih horora okružuju i pretaču njegov glas i svoju sve jasniju prisutnost u prvi rif pesme „Death And The Labyrinth“. Agresija – tu, sjajan rif – tu, prljavi Lindberg-ov vrisak – tu, sve može da počne! Pesma, iako agresivna, usporava u srednji ritam tačno tamo gde treba i dodatno pravi atmosferu koja budi u vama pozitivnu agresiju izazvanu neprihvaćenim mišljenjima i hiljadama ideja koje vam prolaze kroz glavu.

Početnim otkucajima koji označavaju naslovnu numeru koju su svi imali priliku da čuju pre nekoliko dana, dolazi još jedna klasična ATG pesma. Na njoj smo ovih dana odmah mogli da vidimo posledice tolike studijske apstinencije u vidu negativnih komentara koji su u startu, na osnovu jedne pesme, označili album kao osrednji i previše oprezan korak kojim se ništa „ne talasa“ previše. U ovakvo slušanje treba ući sa dozom poštovanja prema bendu, naravno uz delić opreza, ali zašto odmah popljuvati činjenicom kako pesma počiva na ustaljenim i zastarelim normama melodic death-a? Naravno da počiva, i ovako ATG zvuči, ovde su stali i tako prirodno i nastavljaju dalje. Problem je to što je tokom ovih 20 godina melodic death metal postao prezasićen osrednjim bendovima koji su učinili žanr „već odsviranim“, ali ovo su začetnici žanra u čijim mislima se i dalje čuje glas progresivnosti.

Naravno, ljudi će se i kod ovog albuma podeliti na „stari“ ATG sa samih početaka i onaj sa poslednjeg izdanja „Slaughter Of The Soul“ (1995), koji je prožvakan kroz sve moguće vrste svađa, prepirki i muzičkih debata. Gitare i rifovi će, iako sjajno zvuče, verovatno biti na najvećem udaru kritika, jer „zvuče previše nalik na ATG„. U redu, i ja sam pobornik eksperimentisanja i uvođenja inovativnih ideja, ali nekako u samoj osnovi to ipak treba da bude ono izvorno što je i istaklo ovaj bend u odnosu na druge. Ako stvaraš nešto odlično, zašto da napraviš iskorak u potencijalnu provaliju ako ljudima to što radiš nije postalo dosadno? Zar nije dovoljno sjajna i sveža vest da At the Gates objavljuju novi album?

Sve rifove napisali su braća Björler, a tematski je album konceptualnog karaktera inspirisan magičnim realizmom gde se prepliću fantastika i svakodnevna realnost, što je još nešto po čemu se ovo izdanje razlikuje od prethodna četiri. Sjajan produkcijski posao uradio je Frederik Nordström, koji je radio sa njima na prethodna dva albuma, dok je zadatak da to sve izmiksuje dobio Jens Bogren, jedno od napoznatijih imena u današnjem metal svetu. Koliko truda i promišljanja su uložili u ovaj album pokazuje i njegov vizuelni aspekt za koji se pobrinuo umetnik Costin Chioreanu i ilustrovao svaku pesmu zasebno. Ovi njegovi radovi će biti izdati u brošuri uz album, a prikazuju njegovu sumornu, ali nikako depresivnu atmosferu.

Kako su At the Gates svakim studijskim izdanjem činili po koji dodatni korak ka onome čemu teže, i čiju suštinu znaju samo njih petorica, tako se i ovaj album treba sagledati u potpuno novom kontekstu, novijem ali i iskusnijem za skoro 20 godina. „At War With Reality“ je dovoljno agresivan, za nijansu mračniji od prethodnika i prikazuje upravo ono što dolazi iz mračnih uglova svesti svakog od članova.

Piše Boris Džinić

Lista pesama:
01. El Altar Del Dios Desconocido
02. Death And The Labyrinth
03. At War With Reality
04. The Circular Ruins 
05. Heroes And Tombs
06. The Conspiracy Of The Blind
07. Order From Chaos
08. The Book Of Sand (The Abomination)
09. The Head Of The Hydra
10. City Of Mirrors
11. Eater Of Gods
12. Upon Pillars Of Dust
13. The Night Eternal

O autoru

Boris Džinić

Journalist

Contact
boris@hardwiredmagazine.com

2 komentara

Ostavite komentar