IZDVAJAMO RECENZIJE ALBUMA

ARCTIC MONKEYS – „Tranquility Base Hotel & Casino“ (2018)

Written by Hardwired Crew

ARCTIC MONKEYS
„Tranquility Base Hotel & Casino“
Rock, Space pop
Domino (2018)

Jednostavno, ovaj album je specifičan u svakom pogledu. To treba prihvatiti. Preslušati par puta u nekoj večernjoj atmosferi. Slušati ga u celosti, ne odvajati jednu pesmu od druge i tada vam ovaj album pruža svoj maksimum.

Stigao je. Jedan od najiščekivanijih albuma ove godine. I tih pet godina ne deluje tako strašno sada kada je čekanju kraj. Šesti album benda ARCTIC MONKEYS pod nazivom „Tranquility Base Hotel & Casino“ je ugledao svetlost dana. Ali pre toga, osećam potrebu da napravim jednu kratku retrospektivu prethodnih izdanja.

„Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not“, prvenac, energičan album, mladalački, a tom osećaju doprinosi snažan uticaj panka i post-panka pomešani sa indi zvukom. Sledeći je „Favourite Worst Nightmare“, pank uticaji su dosta slabiji, a bend se igra i sa nešto mirnijim zvukom, pa je ovaj album za nijansu pitomiji, ali i dalje poseduje sjajnu energiju. Na albumu „Humbug“ nestaju oni agresivni uticaji sa prva dva albuma, tekstovi postaju složeniji, stvara se novi, nešto mračniji stil. Zatim dolazi „Suck It and See“. Prosto i jednostavno, imali smo priliku da čujemo album koji je nastao pod uticajem nešto starijeg, čistijeg rok zvuka. I na kraju, „AM“. Album pun hitova, svakako stilski bliži izdanju „Humbug“ nego svom prethodniku, ali dosta zreliji, sa mnogo većim rasponom energije i emocija.

A sada, recenzija. Započeo bih pitanjem. Kakav album ste očekivali? Ako je odgovor još jedan „AM“, malo pažljivije pročitajte prethodni pasus. Arctic Monkeys nikada nisu bili bend koji se plašio promena, koji je uhvatio neku ciljanu publiku i izbacivao konstantno iste albume kako bi zadržao tu publiku. Ako ste pažljivo pratili razvoj benda, morali ste biti spremni na jedno vintage izdanje. Ok, priznajem, da će Alex ovako zaglaviti u šezdesetim godinama prošlog veka nisam očekivao, ali dobro, posle prve pesme sam se pomirio sa tim i nastavio da slušam. Razlog za to je činjenica da se bend uvek drži određene atmosfere i energije na svojim albumima, poštuju koncept.

I kada pogledamo na ovaj album kao na koncept, sve je to super odrađeno. Više je nego očigledno da se muzika vrti oko klavira, bubnjevi su ukroćeni i Matt je prihvatio tu ulogu. Jamie i njegova gitara su doživeli sličnu sudbinu. Ukratno, svi mogući muzički elementi rade zajedno kako bi stvorili tu specifičnu i neobičnu atmosferu, a Alex-ov glas vas vodi kroz nju. Zbog svega ovoga, u nekom trenutku se može pojaviti pitanje da li je ovom novi album benda Arctic Monkeys ili solo ploča koju potpisuje Alex-a Turner? Bilo kako bilo, sve to zvuči moćno, precizno i odlično upakovano, i to se mora priznati, koncept je ponovo maksimalno ispoštovan.

Sad dolazimo do problematičnog dela. Da me neko pita koja pesma je najbolja i najvrednija pažnje, morao bih dobro da razmislim. Na žalost, ne zato sto su sve pesme fenomenalne, već zato što svaku izdvaja neka sitnica koja je dovoljna da prepoznate pesmu kada je čujete, ali nije dovoljna da od nje napravi hit. „Star Treatment“ ima svoje momenta, „She Looks Like Fun“ se izdvaja po stilu, „Batphone“ je jako zanimljiva, ali bih na kraju verovatno odgovorio „Four Out Of Five“. Zbog svega ovoga, ne vidim sebe ili bilo koga drugog kako neku od ovih pesama vrti u nedogled, onako hitično, kao što se vrtela većina pesama sa prethodnog albuma. Ne znači to da su ove pesme loše, nego jednostavno nisu takvog tipa.

Sa druge strane, izbor za najslabiju pesmu nije tako težak. „The Ultracheese“ je favorit u ovoj kategoriji bez konkurencije. Pesma zatvara album i kada se završi ostavlja „Šta, kao to je to?“ osećaj. Nedorečeno, bezbojno, ni jedan zanimljiv momenat u pesmi. Takođe, koliko god da sam se trudio, nisam uspeo da svarim „Golden Trunks“. A stvarno sam se trudio. Jednostavno, ovo nije album koji vas osvaja na prvo slušanje, i potrebno je vreme. I dao sam vreme i albumu i ovoj pesmi, ali ostala je samo jedna pesma koja se našla između naslovne numere i „Four Out Of Five“.

Za kraj, ne smatram album za nekakvu katastrofu. Naravno da nije „AM“ verzija 2.0 i neverovatno je glupo i neozbiljno očekivati tako nešto iz razloga koje sam naveo na početku. Još gluplje je ispljuvati album posle prvog slušanja i nekakvog kao razočarenja što, eto, drznuli su se da promene stil. Pa oni menjaju stil sa svakim album, zašto bi sada pravili izuzetak? Jednostavno, ovaj album je specifičan u svakom pogledu. To treba prihvatiti. Preslušati par puta u nekoj večernjoj atmosferi. Slušati ga u celosti, ne odvajati jednu pesmu od druge i tada vam ovaj album pruža svoj maksimum. Taj maksimum nije nešto pompezan, ali je svakako više nego pristojan.

Piše Dušan Dudarin

Lista pesama:
1. Star Treatment
2. One Point Perspective
3. American Sports
4. Tranquility Base Hotel & Casino
5. Golden Trunks
6. Four Out Of Five
7. The World’s First Ever Monster Truck Front Flip
8. Science Fiction
9. She Looks Like Fun
10. Batphone
11. The Ultracheese

O autoru

Hardwired Crew