Hej Den! Ovo mi je već drugi put da vas gledam, a prvi je bio u martu ove godine, takođe u Budimpešti, kada ste nastupali sa Rise Against. U čemu je razlika kada idete na vašu turneju na kojoj ste vi hedlajneri, i kada idete kao nečija podrška?
Dan: Pa, kada sviraš kao podrška, to ti je skoro kao da reklamiraš svoj bend. Imaš ljude koji te ne znaju, i tvoje je da ih privučeš da slušaju tvoju muziku i tvoj bend, i da učestvuju u koncertu. Kada si hedlajner, imaš mnogo bolji odgovor publike, što je logično jer su tu zbog tebe, i znaju tvoje pesme, i žele da te vide. Uvek je zabavnije biti hedlajner. Ova turneja je bila neverovatna do sad, prevazišla je naša očekivanja. Imamo nove ljude svaki dan, i u svima ima toliko energije, a i kad si hedlajner, niko te ne ograničava vremenom ili brojem pesama. Jeste izazov ići sa većim bendovima, skupljati novu publiku, ali mislim da smo dovoljno to radili tokom godina. Ta turneja sa Rise Against je bila stvarno fantastična, i zahvalni smo im na toj prilici, svirali smo u velikim arenama, pred mnogo ljudi, ali hedlajning turneje su prava stvar. A i one su mnogo isplativije.
Između ova dva koncerta ste uradili zaista mnogo toga. Čime ste sve bili zauzeti u međuvremenu ?
Dan: Evo polako privodimo svetsku turneju kraju, objavili smo „Daybreaker“, svirali smo mnogo festivala letos, pa smo išli u Kanadu, pa u Kinu i jugoistočnu Aziju, pa Australiju, i evo nas sad na dve trećine ove Evropske turneje. Danas nam je recimo 81. dan turneje.
„Daybreaker“. Kako ste zadovoljni albumom, i odzivom publike? Da li misliš da ste dali sve od sebe na ovom albumu?
Dan: Da, mislim da jesmo, stvarno sam zadovoljan kako je ispao. Kada smo objavili „The Here and Now“, nismo bili baš 100% zadovoljni, pa čak ni sam „Hollow Crown“ nismo bilu u potpunosti zadovoljni. „Daybreaker“ je najbliže što smo ikad uspeli da priđemo tome da budemo potpuno zadovoljni. Album je dosta dobro prihvaćen, znaš kako to nam je već peti album, a i dalje rastemo kao bend. Obično bendovi posle drugog trećeg albuma dostignu svoj zenit i kasnije samo održavaju popularnost, dok naša konstantno raste. Najpopularnija pesma nam je „These Colours Don’t Run“, a ona je upravo sa ovog albuma, tako da nam to pokazuje da radimo pravu stvar i da još uvek napredujemo kao bend.
Kako bi mi opisao zvuk novog albuma u poređenju sa prošlim, i ranijim izdanjima?
Dan: Rekao bih da je mnogo dramatičniji. Ima mnogo više uticaja filmske muzike, i generalno filma, nego što je to ranije bilo slučaj. Ne mislim recimo da je teži u odnosu na „The Here and Now“, nego bih pre rekao da iskrenije prezentuje ono što jesmo i ono što bismo želeli da budemo.
A tekstualno? Čini mi se dosta mračnije..
Dan: Da, jeste. Očigledno je „The Here and Now“ ipak bio ličniji, govorio je o ličnim stvarima, vezama, i takvim stvarima, dok je ovaj album o stvarima sa kojima se susreće svako u svetu danas. Može se reći da je mračniji, ali to je više nuspojava svega što se dešava oko nas. Dešava se mnogo ružnih stvari, i ako pišeš o njima, nije baš lako biti pozitivan, ali mislim da ima i pozitivnih elemenata. Izneli smo svoje mišljenje o svetu danas, i ljudima koji njime upravljaju, i normalno je da ima neki mračniji ton, jer prosto, tako je.
Ovo je prvi put da ste otvoreno progovorili o tome, i prvi put da ste izneli kritiku, i svoje stavove, bilo političke, ili socijalne. Šta vas je inspirisalo na tako nešto?
Dan: Bilo je mnogo stvari, ali mislim da smo tek sad postali svesni svega što se dešava. Dosad smo spavali. Jednostavno smo ignorisali to sve, kao što uostalom većina ljudi radi. Postali smo svesniji, i zainteresovaniji za ono što se događa oko nas, i jednom kad je uspelo da nam dopre do mozga, bilo je teško pisati o nečemu drugom. Probudila nam se strast ka tome, i tome smo napisali ovaj album, a o tome će biti i sledeći.
Imam informaciju da dosta inspiracije izvlačite iz knjiga. Koja ti je omiljena knjiga?
Dan: Pa iskreno, ne bih rekao da je to u potpunosti tačno, ne čitamo baš toliko. Čitamo, pogotovo dok smo na turnejama, ali ne baš toliko. Ja iskreno volim da čitam, verujem da će se ljudima koji vole moj bend svideti to što trenutno čitam „1984“ (George Orwell, prim. aut.), što se vrlo lepo uklapa sa temama koje trenutno pokrivamo, ali ne mogu da ti kažem sad da su neke knjige posebno inspirisale našu muziku. Voleo bih da mogu, jer bih tako zvučao mnogo inteligentnije, ali to baš i nije slučaj. (smeh)
Vaša muzika može da se opiše kao metalcore, ali opet vaš zvuk je toliko specifičan, i različit od većine metalcore bendova danas. Kako bi to objasnio?
Dan: Pa u našoj muzici ima dosta hardcore uticaja, mi smo svi fanovi hardcore muzike. Milsim da se to kod nas najviše primeti u stavu. Danas imaš mnogo metalcore bendova, u kojima sviraju klinci koji ne mare nizašta osim za ispijanje piva i pisanje breakdown-a. Mi smo uvek želeli da imamo više od toga. Ne bih rekao da smo tipovi ljudi kakvi danas sviraju metalcore. Ne mislim da smo mi toliko posebni ili bolji od ostalih. Mislim da stvar nije u nama, nego u drugima, jednostavno ovaj žanr je prepun sranja.
Vratio bih se na kratko na „Daybreaker“. Imali ste nekoliko gostovanja na ovom albumi, šta možeš da mi kažeš o tome?
Dan: Da, imali smo, to su bili Drew York iz Stray From the Path, Jon Green iz Deez Nuts i Oli Sykes.
To će biti moje pitanje. Imate zaista dugu istoriju saradnje sa Olijem i Bring Me The Horizon. Kako bi opisao vaš odnos?
Dan: To traje zaista dugo. Oli je sada pevao na našem albumi, Sam je pevao na njihovom prošlom, mnogo smo putovali zajedno. Rekao bih da su nam mnogo pomogli u karijeri. Sa većinom ljudi iz bend smo zaista bliski prijatelji, zajedno smo rasli kao bendovi. Rekao bih da sad postoje određena neslaganja među nama, neki naši stavovi su zasmetali Oliju.. Ne znam malo je čudno, mislim da trenutno ima nekih problema u vezi nas, ne znam.. Ali ostatak benda su mi zaista bliski prijatelji, i stvarno ih volimo.
A sada da se malo igramo tabloida. (smeh) Na internetu se pre nekoliko godina pojavio video u kom se Oli i Sam tuku u bekstejdžu na nekom festivalu. Znam da je sve to bilo zezanje, ali je podiglo toliku prašinu da je to čak završilo i na stranicama oba benda na sajtu wikipedia. Odakle vam ta ideja?
Dan: Ne mogu da verujem da nas ljudi to pitaju i posle pet godina! (smeh) To je bila šala. Ali ljudi su je ozbiljno shvatili, i izazvalo je burne reakcije. Naši fanovi su pljuvali Olija, njihovi Sema, sve je bilo potpuno ludo. Ali bilo je smešno i zanimljivo posmatrati to sve! (smeh)
Postoji još jedan bend sa kojim imate široku saradnju, to je Comebacki Kid. Šta možeš o tome da mi kažeš?
Dan: Oni su nam stvarno dobri prijatelji, i volimo taj bend i ugledamo se na njih. Andrew (Neufeld, pevač Comeback Kid) je pevao na našem albumu „The Here and Now“, Sam na njihovom „Symptoms + Cures“, išli smo zajedno na turneje. Ja volim taj bend još od kad sam bio klinac, i stvarno sam srećan što sam imao priliku da ih upoznam, i eto da postanem blizak prijatelj sa njima. Svirao sam im bubnjeve na jednom festivalu u Španiji prošle godine, što mi je stvarno bilo super jer baš volim taj bend. Andrew je fenomenalan vokal, i talentovan muzičar, i, iako ne bih da biram favorite, on mi je najdraža osoba sa kojom smo sarađivali, i zaista sam ponosan na to.
Bili ste na turnejama sa zaista mnogo bendova, neke od njih smo i pomenuli, poput Rise Against, Comeback Kid, Touche Amore, Bring Me The Horizon, tu su još i Parkway Drive, Burry Tomorrow, sada ste sa While She Sleeps i Heights, lista je stvarno preduga. Da li imaš bend sa koji posebno voliš da sviraš, i sa kojim baš voliš da budeš na turnejama? I koji bend voliš da gledaš?
Dan: Teško pitanje.. Parkway Drive imaju poseban šarm uživo i mislim da je to dosta doprinelo njihovom uspehu. Volim da ih gledam uživo. Comeback Kid isto tako. A teško mogu da odaberem omiljeni bend za turneje, imamo toliko mnogo prijatelja sa kojima smo putovali, recimo imamo super odnos sa While She Sleeps. Volimo Touché Amoré, volimo Deez Nuts, Stray From the Path, sjajni momci i fenomenalan bend, stvarno ne mogu da se setim svakog.
Kako ste odabrali bendove za ovu turneju?
Dan: Želeli smo „englesku“ turneju. Već neko vreme smo želeli da idemo na turneju sa While She Sleeps, i sad smo konačno uspeli da uskladimo termine. A i oni postaju veoma popularni, i super je imati ih da pojačaju turneju. Height su super momci, a i uklapali su se u našu želju da imamo „engleski paket“. Cool je ići po Evropi samo sa engleskim bendovima, bez američkih.
Pre nekoliko meseci ste se razišli sa gitaristom Tim Hiller-Brook-om. Da li postoje šanse da se on vrati u postavi, ili ćete se odlučiti za neko drugo rešenje?
Dan: Neće. Tim se definitivno neće vraćati. Za sada još nismo odlučili da li ćemo uzimati nekoga za stalno, ili ćemo nastavljati sa privremenim zamenama. Teško je naći nekog ko nam odgovara i kao muzičar i kao osoba. Oni najbolji svakako već imaju bendove, a mi moramo da budemo vrlo izbirljivi. Tako da ne znam šta će se desiti, ali definitivno je da se Tim neće vraćati.
Ovo nije prva promena u postavi. Da li misliš da su te promene uticale na zvuk benda?
Dan: Ne. Jer Tom (Tom Searle – gitarista) piše sve. Tom i ja smo pokrenuli bend, i Tom piše sve, i uvek je pisao, i to je nešto što se ne menja, tako da ne. Ne mislim da je bilo ko imao neki ozbiljniji uticaj na to.
A kako bi objasnio promene i evoluciju u zvuku od prvog albuma, pa do „The Here and Now“, i sada „Daybreaker“?
Dan: Pa, znaš kako, ljudi se menjaju, odrastaju, i menjaju im se ukusi. Na prvim albumima još nismo imali razvijen svoj zvuk. Kada pokrećeš bend, ti nemaš svoj zvuk, već zvučiš kao miks uticaja koje vučeš. Sada više ne izvlačimo uticaje od bendova koje slušamo, nego nadograđujemo sebe i temelj koji smo postavili ranijim albumima. Unapređujemo zvuk koji smo kreirali. I to je u principu to. Mislim da tako i treba da bude.
Složiću se sa tobom. E sad, imam prijateljicu kojoj su dve omiljene stvari na svetu haskiji, i Architects. Pre par godina ste imali majicu sa motivom haskija, da li možda planirate da je vratite? Vodi računa da ako kažeš ne, ja ne smem da se vraćam kuci! (smeh)
Dan: Ne! (smeh) Pa ne znam, za sada to nemamo u planu, nismo razmišljali o tome. Možda ih napravimo ponovo sad kad si pomenuo. A možda napravimo samo tu jednu. (smeh) Napravili smo ih zato što naš basista voli haskije i želeo je haskija na majici. Inače nema nikakve povezanosti između te rase i benda.
A šta imate u planu?
Dan: Da napišemo novi album. Ova turneja nam se polako bliži kraju, i obišli smo skoro sve što smo mogli. Sledeće godine nas čeka Amerika. Nadam se da ćemo uspeti da napišemo album u prvoj polovini sledeće godine. U međuvremenu ćemo objaviti DVD, snimamo celu ovu turneju, ali svodi se na sistem album-turneja-album-turneja. To je način na koji funkcionišemo.
Dosta vaših fanova se žali da nemate dovoljno spotova. Zašto je to tako? Da li možda planirate neki novi video uskoro?
Dan: Pa, zato što izdavač neće da ih plati. (smeh) Imamo lyrics video za „These Colours Don’t Run“, koji smo sami platili, i izdavač nam je platio spot za „Alpha Omega“, uradićemo još jedan lyrics video, koji ćemo opet morati sami da platimo. Planiramo da reizdamo „Daybreaker“ pred američku turneju, i dosnimićemo još jednu pesmu za to reizdanje i za tu pesmu ćemo snimiti spot. A tu je i DVD, tako da će biti dosta video materijala.
Imate mnogo fanova u Srbiji, dosta ljudi iz Srbije je večeras ovde. Da li možda planirate neku posetu našoj zemlji u skorije vreme?
Dan: Ne, zasada ne, ali da budem iskren nismo znali da tamo ima nekog ko bi želeo da nas vidi. Kada smo bukirali ovu turneju rekao sam menadžeru da nam bukira što više gradova. Sinoć smo bili u Bratislavi, tamo nikad ranije nismo svirali, a bilo je fenomenalno, tako da vidimo da ima ljudi koji nas vole i tamo gde mi to ne znamo. Voleo bih da krenemo na evropsku turneju gde ćemo obići i zemlje u kojima nismo bili, Srbiju, Hrvatsku, pogotovo sad kad znam da ima ljudi koji nas vole tamo. Bilo bi cool ako bismo mogli da dođemo i do vas. Postoji mnogo mesta na kojima smo se iznenadili prijemom. Bili smo u Kini, i bilo je super, pa smo imali fantastičan koncert u Kuala Lumpuru, i Hong Kongu. Jasno nam je da svet nisu samo Engleska, Amerika, Australija i Nemačka. Cela ova turneja je bila pokušaj da stignemo na što više mesta. Jedini razlog zašto nismo sada duže u Evropi je to što smo morali da je sabijemo između Engleske i Australije, ali opet imamo 22 koncerta, što nije malo. Što se mene tiče, ja volim Evropu, ja bih mogao da provedem i 6 nedelja ovde, kad bismo mogli. Ali i ovaj put smo uspeli da odemo u Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Norvešku, tako da definitivno mogu da nas vidim i u Srbiji. Volimo Evropu, samo je stvar u ubeđivanju buking agencija da nam daju više vremena ovde.
Putujete svaki dan, koliko u stvari možete da vidite gradove u kojima nastupate?
Dan: Zavisi, svaki dan je drugačiji. Juče smo nas četvorica, i naš kamerman šetali Bratislavom 3 sata, i uspeli smo da vidimo mnogo toga. Jutros sam bio užasno mamuran, pa nisam video mnogo Budimpešte, ali ovde sam već bio. Definitivno želimo da vidimo što više možemo, a i lakše je sad kada imaš ljude u autobusu sa tobom koji odrađuju i pripremaju stvari za tebe, imaš više moćnosti i vremena da vidiš mesta. Rekao bih da smo jedan od bendova koji najviše vremena ulaže u obilaske.
A da li imaš omiljeni grad?
Dan: Volim ovaj. Volim Budimpeštu, volim Štokholm, Brisel, Berlin, volim Milano… Postoji mnogo mesta. kao što sam rekao, volim Evropu, fenomenalna je. Volim turneje po Evropi. U stvari volim turneje svuda po svetu, osim po Americi. (smeh)
Za kraj, imaš li neku za vaše fanove koji čitaju ovo, ali i za sve koji čitaju Nocturne, a koji se možda tek susreću sa vama?
Dan: Pa svima koji slušaju našu muziku, i pogotovo poslednji album bih poručio da gledaju malo dublje od samog zvuka, i da istraže o čemu su pesme u stvari. U svakoj postoji poruka, i voleli bismo da ona dođe do ljudi. Sretao sam ljude koji su mi rekli da su istraživali o čemu su pesme, i da ih je to vodili u dalje istraživanje i da su na kraju promenili način na koji gledaju na svet. Volim da mislim da smo u stanju da utičemo na još ljudi. I hvala svima koji podržavaju naš bend, pogotovo fanovima iz Srbije koji su došli danas. Izvinite što nismo došli ranije do vas, nadam se da se vidimo sledeće godine, i da ćemo svirati kod vas!
Volećemo vas i sledeće godine, vidimo se!
Dan: Valjda ti nećemo dosaditi do tad! (smeh) Vidimo se!
Intervju pripremio Miljan Milekić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu