Pre svega, zanima me vaše ime..
Dan: (prekida me) Moje ime je Dan!
Ime benda… Pojasni mi ime benda?
Dan: A, to! (smeh) Pa, Apologies I Have None, uzeli smo to iz pesme benda Grade. Jesi čuo za Grade? Kanadski hardcore bend, baš nedavno su se ponovo oformili.
Da, i znam da uskoro svirate zajedno na jednom festivalu.
Dan: Stvarno?! Na kom?
Josh: Monster Bash.
Dan: Aha.. Uh.. Znači stajaćemo oči u oči sa Grade, i objašnjavati im kako smo nazvali bend po jednoj od njihovih pesama.. Uh.. (smeh)
Ovo vam je peti koncert na ovoj turneji. Kakvi su ustici do sada?
Dan: Sjajno je! Svi volimo Make Do And Mend, i njihovu muziku, i stvarno smo bili uzbuđeni što ćemo ih gledati toliko puta, i svirati sa njima. Za sad je sve bilo super, koncerti su bili odlični, publika je bila sjajna. Zaista ne možemo da se požalimo ni na šta.
Kako je biti na turneji sa Make Do And Mend i Daylight? Da li ste imali neke interesantne momente?
Dan: Mislim je bolje da Josh odgovori na ovo! (smeh)
Josh: Pa stvarno je odlično. Svi su odlični momci, i sve je islo lako i bez problema, nije bilo nikakvih neprijatnosti. Ali nije bilo nekih ludih priča, barem zasad. Možda ih bude kasnije.
Dan: Juče smo provalili na stadion…
Josh: E, da! (smeh) I onda smo shvatili da uopšte nismo morali da provaljujemo. Možeš samo da ušetaš.. To je neki ogroman stadion u Pragu, i čini mi se da nije u funkciji. I mi smo se penjali nekim stepenicama, pa smo se popeli na neki bedem, pa smo se od gore spustili kroz neku rupu duboku 5-6 metara i kad smo konačno stigli dole, videli smo ulaz dovoljno veliki da uđeš autom unutra. (smeh) Ali osećali smo moćno dok smo se verali, pa je bilo cool. (smeh)
Da li vam je ovo prvi put da ste u Budimpešti? Kako vam se sviđa grad?
Dan: Da, prvi put smo ovde. Uspeli smo da vidimo nešto malo dok smo prolazili kroz grad, i izgleda neverovatno. Izgleda prelepo, tako da, mislim da ćemo sutra ustati rano, i obići grad. Želim da odem na one velike stepenice, sa druge strane reke, to i se čini jako zanimljivo.
Kakva su vam očekivanja od svirke večeras?
Dan: Pa nemamo ih, pošto nikad nismo bili ovde. Stvarno ne znam šta da očekujem, ali volim takve turneje. Volim nova meste, jer imaš potpunu slobodu da izađeš na binu i radiš šta god želiš. Nemaš neka unapred zacrtana očekivanja i ubeđenja. Uvek je dobro svirati pred novim ljudima. To je i cela poenta ovoga, stalno dolaziti do novih ljudi i svirati pred koliko god ljudi je moguće.
Vaš prvi album, „London“, izašao je otprilike prošle godine u ovo vreme. Kako ste zadovoljni albumom i prijemom?
Dan: Da, definitivno. Ja sam prezadovoljan. Dok pišeš album, ne razmišljaš previše o tome kako će on biti primljen, i kako će ljudi reagovati na njega. Pogotovo ako ti je to prvi album. Nemaš baš ideju šta će se desiti. Mislim da smo mi imali sreće, ako to mogu nazvati srećom, da smo jako dobro primljeni, i to je super. Drago nam je zbog toga.
A kritika, kakve su njihove reakcije?
Dan: Pa, uglavnom dobre. Ne sve, ali naravno, nikad i ne mogu sve reakcije biti pozitivne. Bilo je naravno i nekih loših, možeš da ih nađeš ako želiš! (smeh)
Josh: Nije, problem, mogu ja ti ih pošaljem! (smeh)
Mislim da neće biti neophodno… (smeh)
Dan: Recimo imali smo slučaj da su nam je neko raskomado album, samleo sve u vezi sa njim, i na kraju mu dao 5/10.
Josh: Rekao je da je bilo mučenje slušati ga, i dao mu 5/10. To mi nije jasno. Ako je toliko užasno, zašto 5/10, a ne 2/10, ili 1/10? (smeh) Šta si nam ti dao? (smeh)
Neću da ti kažem, moraćeš da se potriduš da pronađeš na sajtu! (smeh) Zašto „London“?
Dan: Pa, nismo imali ime albuma, ni u vreme kad je većina stvari već bila gotova. Sećam se jednog mog i Josh-ovog razgovora na stepenicama u ulazu, gde smo živeli zajedno pre nekoliko godina. Sedeli smo, i pričali o tome kako ćemo da snimimo album, stvarima koje su na njemu, i kako da ga nazovemo, i shvatili smo da imamo mnogo referenci na različite delove Londona. I nametnulo se kao logičan izbor. Delovalo je kao suma tema koje smo obrađivali u pesmama, i priča koje prati. Album nije o Londonu, ali nemoguće je pobeći od činjenica da pevamo o mestima, i iskustvima koja su nam se dogodila u Londonu.
Da li je to na neki način oda vašem gradu?
Dan: Pa, mi nismo odrasli u Londonu, pa na neki način i nije toliko „naš“ grad. U principu, preselili smo se u London kako bismo pokušali da podignemo bend na novi nivo. London je prilično težak za život, pogotovo kada dolaziš iz malog mesta kao mi, to je velika promena, i potrebno je mnogo prilagođavanja. Pogotovo kada si u našim godinama, u srednjim dvadesetim, kada prolaziš kroz velike promene u životu, i odlučuješ o načinu na koji nameravaš da živiš. Tako da ne znam, nekako se poklopilo da ime albuma obihvata sve ono što smo doživeli kroz tih pet godina koliko smo u Londonu.
Imate prilično specifičan stil, pogotovo za britansku scenu. Šta je imalo najveći uticaj na vaš zvuk, i šta vam je generalno najveća inspiracija za pisanje?
Dan: Pa, u principu mislim da svaki bend razvija svoj zvuk na isti način. Ljudi slušaju muziku, i svoje omiljene bendove, i onda uzimaju iz toga ono što im se sviđa, i prenose na svoj bend. Iskreno, ne znam da postoji bend koji ima sličan zvuk našem, pogotovo u UK, ali isto tako, ne mislim ni da se nešto previše razlukujemo od većine bendova koje volimo. Logično je da u našoj muzici ima najviše uticaja punk bendova, ali očigledni su i uticaji pop muzike, svi smo veliki fanovi melodije, velikih refrena i takvih stvari. Iskreno, ne znam tačno. Imamo zaista širok spektar uticaja. Zvuči čudno ako kažem za gitarski bend da vuče uticaje iz pop ili rap muzike, ali tako je. Ima delova na albumu za koje mogu da kažem: „Hej, slušao sam Beyonce kad sam to napisao.“ Jedan veliki miš-maš svega.
Na neki način, vaša muzika me podseća na bendove poput Against Me! ili The Gaslight Anthem, koji kombinuju punk rock sa takozvanim heartland rock-om, tipičnim za američku istočnu obalu. Kako to da se britanski bend toliko približio zvuku koji je ipak, tipično američki?
Dan: Pa, nije slučajno da si pomenuo baš ta dva benda. Baš Josh i ja smo veliki fanovi ta dva benda, i bili su nam veliki uticaj, pogotovo u našim ranijim danima, i na početku pisanja albuma. Oba benda imaju slične osobine, imaju velike refrene, duboko lične tekstove, „pune“ gitare, koje zvuče teškom a opet nisu toliko agresivne. Mislim da naša muzika jeste agresivna u nekim momentima, ali je više emotivna. Ali, da stvarno sam veliki fan oba benda, pa mi i nije neko iznenađenje da se to oseti u našoj muzici. Iako smo Britanci. (smeh)
Kada ste izdavali „London“ sve ste uradili sami. Šta je presudilo da odaberete DIY pristup, pre ugovora sa nekim izdavačem?
Dan: Imali smo pomoć. Uglavnom smo sve uradili sami, osim izdanja na vinili u UK, to smo uradili sa Household Name Records. Već dugo smo prijatelji sa čovekom koji vodi taj label, i u tom periodu nismo bili u mogućnosti da isfinansiramo vinil. Bilo smo preopterećeni plaćanjem snimanja, studia i takvih stvari. On nam je izašao u susret, i uprkos tome što je to i za njega bio veliki korak, uradili smo to zajedno. U Nemačkoj, Uncle M Records su preuzeli distribuciju albuma. Našli su nas i javili se, tačnije mislim da je u pitanju devojka lika koji drži tu kuću, tako da, hvala Simon! (smeh)
Znači od starta ste želeli da uradite samostalno izdanje? Ako biste ponovo birali, da li biste se opet odlučili za ovaj put?
Josh: Ne!
Dan: Mislim da će Josh bolje da ti odgovori na ovo, vidim da ga je baš pogodilo pitanje! (smeh)
Josh: Nije nam oduvek bio plan da uradimo ovo sami, ali nismo želeli ni da čekamo zauvek. Imali smo pregovore sa različitim kućama, išli napred-nazad. Često kad pričaš sa većim etiketama kažu ti kao „Da, jako smo zainteresovanu, želimo da izdamo ovo…“ pa se onda ne javljaju mesecima, i dosadilo nam je to. Imali smo gotov album, i deset meseci nakon završetka albuma, još uvek nismo imali rešeno pitanje izdavača. I onda smo odlučili da pokušamo sami, jer smo znali da ako budemo čekali još neko vreme, da ćemo se prezasititi svega. Bilo bi nam već muka i albuma, i svega vezanog za album. Ne bih voleo da ponovo radimo sami, trenutno radimo na novoj muzici, ali ne bih voleo da opet prolazimo kroz sve. Naravno ako budemo primorani, uradićemo to ponovo, ali to nije idealna sitacija. Kod nekih bendova se to pokazalo kao dobro, ali mislim da mi nismo dovoljno organizovani, kao ljudi i kao bend, da možemo to da iznesemo na pravi način. A izdavanje albuma zahteva ozbiljnu organizaciju. Pogotovo ako želiš da to ispadne kako treba. Mislim da smo i sada uspeli dobro da izguramo ovo, ali nije na to prva opcija. Želimo da budemo muzičari, a ne menadžeri.
Najavili ste četiri nastupa sa Boysetsfire u Britaniji ovo leto. Koliko ste uzbuđeni oko toga?
Josh: Uh! (smeh) Boysetsfire su baš.. Kada smo bili mlađi, Dan i ja smo išli na sve njihove koncerte u Engleskoj. Svaki put kad su dolazili, mi smo bili tamo. To je verovatno prvi bend koji smo obojica onako istinski voleli. Dan je recimo bio u nekom hip hop fazonu, ja sam slušao neke druge stvari, ali oni su prvi bend koji smo obojica baš zavoleli. Nisam nikad mislio da ćemo svirati sa njima. I eto, sad imamo priliku da sviramo sa njima, i sviramo sa Grade, i to sve u razmaku od sva meseca, to nam je potpuno ludo. To su dva najveća i najbitnija benda u našim životima, posebno u periodima dok smo bili mlađi.
Ko je sledeći u redu?
Josh: Hm… Guns’n’Roses! (smeh)
Dan: Queen, sa Freddy-jem Mercury-jem (smeh) Sad su moderni oni hologrami!
Znači i 2Pac Shakur?
Dan: Da! Ali hoću sve njih zajedno na bini! A Ramones i The Clash kao podršku! (smeh)
Spremili ste nešto zanimljivo za ovu turneju, napravili ste svojevrsni konkurs gde vam fanovi prave kompilacije, a vi nagradite onog čija vam se najviše svidi. Kako ste došli na tu ideju?
Dan: Pa, pre nekih mesec dana smo bili na turneji, svirali smo u Švajcarkoj, i kad smo krenuli ka Francuskoj, pokvario nam se kombi. I pošto nismo mogli da sačekamo popravku, iznajmili smo auto, i potrpali opremu koja je mogla da stane kako bismo stigli na koncert.
Josh: (smeh) A nekoliko dana pre te turneje smo izvadili CD plejer iz svog kombija, i namestili tako da možemo da puštamo muziku sa ipoda i telefona.
Dan: Da, i sad smo bili u autu sa CD plejerom, a nismo imali ni jedan CD kod sebe, i nismo imali šta da slušamo, osim švajcarskog radija. Što je bilo OK, za PJ-a, jer on pomalo govori franscuski, ali za nas ostale nije. (smeh) I onda smo ostavili poruku ljudima na internetu da nam donesu neke diskove, kompilacije, svoje bendove štagod, a mi ćemo dati besplatan merch onom čiji miks nam se najviše svidi.
PJ: Nije bilo šanse da prikopčamo plejere u kolima, i stvarno su nam bili neophodni diskovi (smeh).
Dan: Da, i ljudi su stvarno počeli da ih donose, i neki od njih su bili stvarno cool. Tako da smo odlučili da probamo to i sada.
Četiri grada – četiri koncerta, da li imate za sad nekog favorita?
Josh: Uglavnom su dobri. Bolji nego što smo očekivali. Moj lični favorit je iz Hamburga, to nam je bilo drugo veče turnejei stvarno je bilo sjajano. A ne, stani, pitao si me za CD, ne za koncerte! (smeh)
Dan: Dobili smo ih desetak do sada, i preslušali smo ih sve do sad, imali smo nekoliko dužih vožnji. Ima nekih koji se izdvajaju za sad, ali nećemo da donosimo još nikakve odluke, moramo da ih recenziramo na putu do kuće! (smeh) Super je zato što čuješ pesme koje znaš, pa se setiš koliko ih voliš, pa naletiš na nešto što dugo nisi čuo, pa se setiš toga. A bude i novih stvari, recimo… (gleda ka Josh-u) kako se zvao onaj bend što nikad nismo čuli za njih?
Josh: Frontier(s)!
Dan: Da, Frontier(s), nikad ranije nisam čuo za njih, ali ću ih overiti kad se vratim kući. Predlažem i tebi. Stavrno su super, imaju neki mističan i atmosferični zvuk. Super mi je to što ima mikseva pesama koje znam, i skroz novih bendova.
Da li imate Make Do And Mend CD u kombiju?
Dan: Ne! Gledamo ih svaku noć, nećemo valjda još i u kombiju da ih slušamo! Već nam ih je muka! (smeh) Nemamo CD, ali imamo ih na ipod-ima.
Šta planirate dalje? Josh je pomenuo da pišete novi album…
Dan: Da, to je plan. Da završimo novi album, pa ćemo šta i kako dalje.
Možda poseta Srbiji?
Dan: Definitivno. Svirali smo u Zagrebu, u Hrvatskoj, i tu je bilo ljudi iz Srbije, kao i sad. To je bilo veče pre mog i Joe-ovog rođendana, nas dvojica imamo isti rođendan, i kad je prošla ponoć, fanovi iz Srbije su nas prekinuli i pevali nam „Happy Birthday„, i bilo je baš super. Posle smo pričali sa njima, i rekli su nam da ako dođemo kod vas, da će biti baš dobro. Tako da, obećao sam i njima da ćemo doći u Srbiju, i sećam se tog obećanja! Doći ćemo u Srbiju! (smeh)
PJ: Koliko ste vi daleko? 300-400km? Vozili smo i dalje između koncerata, tako da ćemo se potruditi da stignemo i do vas sledeći put.
Možete i sutra sa nama, taman da nas vratite kući!
PJ: Da, to bi bilo zgodno! (smeh)
Dan: Evo ponovo obećavam i vama dvojici da dolazimo. Sada sam skupio osam ljudi iz Srbije kojima sam obećao da dolazimo! (smeh)
Imamo još troje napolju! (smeh)
Dan: Hm.. Jedanaest, dovoljno! Svirali smo koncerte pred manje ljudi! (smeh)
Za kraj, treba mi neka velika i pametna poruka za kraj!
Dan: Velika i pametna poruka… Uh, ne znam koliko je pametno da ja nekom dajem savete! (smeh) Evo, najbolji savet kog mogu da se setim! Uvek ostanite budni dok i poslednja osoba ne ode u krevet, jer nikad ne znate šta može da se desi. Čak i ako je loše veče. Ostanite poslednji, devet od deset puta će biti užasno, jedan od deset će biti sjajno, ali vredeće! Valjda.. Nemam pojma.. (smeh)
Intervju pripremio Miljan Milekić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu
