RECENZIJE ALBUMA

ANTI FLAG – „American Fall“ (2017)

anti-flag-american-fall-2017-featured
Written by Hardwired Crew

ANTI FLAG
American Fall
Punk rock
(Spinefarm Records, 2017)

Justin Sane na bankovnom računu ima 7 cifara koje je zaradio  upravo svojim radom u Anti Flag gde peva o prokletim bogatim ljudima. Sve te nule na računu su jako lepe, ali očigledno kad je o punku reč, znaju da smekšaju čoveka.

ANTI FLAG su znali da nas obraduju nekim vrlo solidnim albumima u prošlosti, ali to nije slučaj sa ovim. Ko zna, verovatno u ovoj recenziji ima i mog ličnog animoziteta prema američkom „roštiljaj-po-gitari“ punka, ali Anti Flag su znali s vremena na vreme da uspešno izbegnu zamku tog repetitivnog i dosadnog stila. Nažalost na ovom albumu to nije slučaj.  Kad je ovakvom specifičnom (amerikaniziranom) žanru reč, Rise Against su odradili mnogo bolji posao, o čemu takođe možete da čitate u našoj recenziji ovde.

Da krenemo redom. American Fall tekstualno plovi na anti Trump hajpu, što nije nužno loše samo po sebi, ali smrdi na oportunizam poput Eminema. Pošto živim u Americi, mogu iz prve ruke da vam dam info da ekonomski Amerika nije propala u kanal otkako je Tramp došao, ne streljaju crnce i Meksikance po ulici, niti je broj ratova van američkog tla povećan. Ja lično ne osetim neku veliku razliku osim što je benzin malo skočio nakon one frke u Teksasu ali se opet vratio na normalu. Ljudi kao ljudi, skloni su stereotipima baziranim na tome šta gospodin Narandžasti govori…ali njegova dela baš i nisu toliko radikalna, pa može samo da laprda. Dopustite da budem sarkastičan – Amerika je parlamentarno društvo a ne prćija u kojoj je višestranačko društvo samo privid za apsolutističku vladavinu jedne osobe. Amerika nije društvo gde se gasi sloboda informisanja. S tim u vezi, ja bih očekivao mnogo veću eksploziju punka u Srbiji, na primer.

Nazad na temu. Ovaj album je oportunistički. Da su Justin Sane i ostali članovi benda jedno 25 godina mlađi, moglo bi da im se oprosti. Ovako, teško. Svi antisistemski klišei punka su tu. Album otvara American Attraction koja podseća na palamuđenja BJ Armstronga gde je krucijalan patetični stih “ This propaganda so impossible to resist, where ideology replaces being honest” . Muzički, podseća na lošu kopiju Bad Religion (posebno mi vuče na 21st Century Boy). Ovde već možemo da filozofiramo o elitizmu benda: ako je nemoguće odupreti se ovakvoj  (američkoj) propaganda, da li to znači da su članovi Anti Flag oh oh oh  toliko pametni i samosvesni pa na njih to ne deluje?

Bolje da ne otvaram tu temu jer bi zahtevala celo poglavlje knjige, a recenzija će ionako biti duža nego obično.

Idemo dalje s pesmama. The Criminals , da ne grešim dušu, već predstavlja korak napred,  sa pojedinim stihovima koji ubadaju suštinu kao npr “When prison is an industry, somebody’s getting locked away”. Kratka  i efektna pesma sa horskim refrenom koja ipak ne uspeva do kraja da isporuči pravu poruku nego opet zaglibljava u jeftine klišee poput ”Construct a new reality where you’re not just a number, you’re a name”. Nakon nje sledi hitična ska punk “When the Wall Falls” je možda jedna od najboljih stvari na albumu, dok već sledeća jeftina Clash imitacija “Trouble Follows Me” vraća album u kanal.

Ako vam nije dosta imitiranja The Clash, slobodno preslušajte i sledeću Finish What We Started koja od “klešoidne” strofe prerasta u neki Blink 182/ Green Charlotte idiotski refren, što nije ni čudno, budući da im je onaj idiot iz Green Charlotte producirao album. Tekst je na nivou bubuljičavog tinejdžera koji sopstveni mozak umara pitanjima o sopstvenom bitisanju na ovom svetu i klasičnom tinejdžerskom dilemom “da li je problem u meni ili u celom svetu”. Refren “A boss lives inside of all our heads
We’re gonna kill him dead, we’re gonna finish what we started”
samo potvrđuje infantilnost.

Kvalitativni skok u Liar. Solidan mainstream punk rock upotpunjuje punk/Motorhead solo nakon refrena. Manje od dva minuta i gomila teksta u svemu tome. Na tragu ranijih kvalitetnih Anti Flag stvari.

Digital Blackout je jebeni glam metal i to loš . I Came I Saw I Believe bi me moooožda naložila da sam četvrt veka mlađi, a približavam se četrdeset drugoj. Ovako, tanko. Svi ti prazni “hajmo rušit” stihovi bez ikakve alternative ponuđenom sistemu, su prestali da me lože otprilike nakon što sam izgubio nevinost. Žalim slučaj, stvarno se ne pronalazim u “We will demand for nothing we will occupy and take everything” izlizanim frazama.

Nazad na Green Day!!! Jeftini politikantski tekstovi kod mene nisu imali prođu još od 1956, da parafraziram inspektora Bloka . Povraća mi se od opštih mesta poput “You know a black guy and he’s very articulate. You know a Mexican and she’s honest and diligent” i tog Sonja Biserko NVO punka .

Ovo me vraća u period posle rata u BiH kad su ljudi, da dokažu drugima da nisu nacionalisti, ponosno govorili “ma kako ja mogu biti nacionalista kad imam ovog i onog za prijjatelja, a oni su drugačije nacionalnosti”….sunce ti poljubim kao da su ljudi drugih nacionalnosti retke zveri u tvom “kavezu prijatelja” pa imaš potrebu da to naglasiš ?! Iz mog iskustva, najgori rasisti i jesu oni koji uporno insistiraju na naglašavanju kako, eto,  postoje i pripadnici drugih nacija/rasa koji su “normalni kao i mi”. Kao taj Meksikanac ili crnac u gore pomenutoj pesmi Anti Flag.

Throw it Away je još jedno kukanje  u kojem spominje “fall of nation”. Zaista, za ortodoksne pankere, malo je previse kukumavčenja o našoj ponosnoj naciji koju nam izjedaju iznutra. Samo kažem.

Album zatvara Casualty koji u početku daje nadu da će ovaj tekst biti smisleniji (Committed to the conviction I carry with me. When I’m afraid of my name, I know I’m not free) da bi onda opet zapao u punk kliše tipa  “ne ja se ne predajem, jebite se svi, dignuću ruku i glasno reći dosta je”

Justin Sane nema desetine miliona kao recimo Fat Mike iz No FX ali sudeći po onome što sam mogao da pronađem na internetu, nije baš da nema sedam cifara ili blizu na svom računu. Nije ih zaradio na bauštelu niti ulaganjem u softverske kompanije, nego upravo svojim radom u Anti Flag gde peva o prokletim bogatim ljudima. Sve te nule na računu su jako lepe, ne sporim, ali očigledno kad je o punku reč, znaju da smekšaju čoveka.

Album je dobio dve zvezdice zbog nekih minulih radova benda kao i zbog tri okej stvari  (The Criminals, when the Wall Falls i posebno Liar). Kome se dopada Green Day, svideće mu se i ovaj album. Nadam se da Green day fanovi ne čine većinu čitalaca ovog magazina.

Piše Teodor Radović

Lista pesama:

01. American Attraction
02. The Criminals
03. When the Wall Falls
04. Trouble Follows Me
05. Finish What We Started
06. Liar
07. Digital Blackout
08. I Came. I Saw. I Believed.
09. Racists
10. Throw It Away
11. Casualty

2

Justin Sane na bankovnom računu ima 7 cifara koje je zaradio  upravo svojim radom u Anti Flag gde peva o prokletim bogatim ljudima. Sve te nule na računu su jako lepe, ali očigledno kad je o punku reč, znaju da smekšaju čoveka.