INTERVJUI

ANTENAT – Najpoznatiji nepoznati bend

antenat-band-featured
Written by Nenad Pekez
Jedan od sinonima za zagrebačku alternativnu scenu, sastav Antenat, pre nekoliko meseci objavio je svoj treći album – “Izlet”, koji je ispraćen aktivnom (samo)promocijom po Hrvatskoj i regionu. Upravo su novi album i promocija istog, pored tema o samom nastanku i dugogodišnjem razvoju benda, bile neke od glavnih tema kojih smo se dotakli kroz inspirativni razgovor sa pevačem i perkusionistom benda, Nenadom Kovačićem.

Na samom početku želimo da čitaoce Nocturne magazina bolje upoznamo sa bendom Antenat. Ko je Antenat, kada i gde je okupljen i sa kakvim ambicijama?
Nenad:
Ukratko: Antenat je skup ljudi, muzičara i prijatelja koji je krenuo sa radom sada već poprilično davne 1997. godine, dakle pre 16 godina. Bend je osnovan na inicijativu Bojana Horvata – bubnjara, u Zagrebu, u kvartu Špansko, u kojem je početna petorka odrasla. Naš prvi koncert ikada bio je nastup u osnovnoj školi na dodeli svedočanstava u osmom razredu. Ambicije su bile vrlo iskrene i u skladu sa tadašnjim uzrastom: želeli smo biti poznati rock bend, želeli smo puno svirati. Imati bend tada je bila čista euforija. Svaka proba – nova avantura. Iako u početku praktično niko od nas nije imao nikakvog iskustva sa svojim instrumentom, mi smo odmah krenuli da radimo svoje stvari. Bez obzira što smo posle imali fazu u kojoj smo svirali obrade, činjenica da smo kao potpuni balavci odmah uronili u stvaranje svojih pesama, sigurno je obeležila naš dalji razvoj, sve do danas.

antenat-band-2013-photo-dario-krmpotic

Antenat, photo Dario Krmpotić

U potrazi za svojim muzičkim stilom tokom godina uspeli ste da pronađete sebe, zapravo, u mešavini raznoraznih žanrova, koju ste vi radi lakšeg definisanja nazvali kratko i jednostavno – subreggae. Trenutno nas zanima baš ta mešavina, koje pravce ona podrazumeva i da li ste svesno i sa namerom težili ka takvoj vrsti muzičkog stvaralaštva?
Nenad:
Krenuli smo kao rock kvintet. Kako se postava benda širila, tako se naravno i menjao zvuk. Po mom mišljenju ključan moment našeg novog zvuka obeležio je ulazak Marka Gajera – klavijaturiste u bend, tamo negde 2001. godine, u razdoblju u kojem su krenula i naša prva koketiranja sa reggae groove-om. Drugi ključan moment bio je ulazak trube, a posle i cele brass sekcije, pa je tako neizostavan i prepoznatljiv deo našeg zvuka postao i element brassa. Kako bi u bend ušao neki novi element, tako su i svi ostali članovi menjali svoj muzički izraz u odnosu na taj novi element i obrnuto. Danas su sva ta prilagođavanja dovela do toga da u našoj muzici možete čuti zaista puno raznih uticaja. Pokušaću da nabrojim bar neke koji su najočigledniji: reggae, ska (iako sve manje), dub, funk, afro beat, rock, post rock, psihodelije razne, trip hop i tako u nedogled… Pojedini elementi prevladavaju u pojedinoj fazi.
Nikada nismo svesno i programatski pristupali našem zvuku, on je uvek nastajao pomalo stihijski. Taj manjak koncepta, koji je uvek zapravo naknadno stvaran, je ponekad prednost, a ponekad i mana. Mana je utoliko što usporava kreativni proces (jedan od razloga što u 16 godina imamo ‘samo’ tri albuma), a prednost što ne postoje nikakvi okviri unutar kojih se moraš kretati. Po meni, naša posebnost u svemu tome jeste to da smo uprkos toj silini raznih žanrova uspeli stvoriti neku svoju, prepoznatljivu zvučnu sliku. Razlog tome je sasvim sigurno dugogodišnje poznanstvo i zajedničko muziciranje, učenje jedni od drugih, međusobno slušanje i reagovanje na to slušanje.
Svi pravci prisutni u našoj muzici imaju nešto zajedničko, zasnivaju se na groove-u, imaju nameru da podstaknu na ples, na pokret, bilo da se radi o pokretu fizičke prirode ili one psihičke, društvene – pokret u telu, pokret u glavi.

Grupu od desetoro, jedanaestoro ljudi koji rade na istom cilju nije uopšte lako uklopiti. Kako vi to uspevate i kako, pritom, u jednom tako velikom bendu, da ne kažem orkestru izgleda proces stvaranja muzike?
Nenad:
(Smeh), nije lako, uopšte nije lako, tu si potpuno u pravu. Ne znam ni sam kako uspevamo. Tokom godina oformio se nekakav princip organizacije, podele uloga, podele odgovornosti. Sistem koji funkcioniše, ali ga je potrebno svako malo reorganizovati i poboljšavati. Nije lako, ali ide. Stvaranje muzike – e to je ono teško objašnjivo, iracionalni, magični moment stvaranja, iz ničega, stvori se nešto. Uspešan kreativni trenutak, kada na probi nastane neka stvar, ili neki deo, ili neki brake, oko kojeg se svi složimo, ispunjava nekom drugačijom euforijom od one koje se dešava na stage-u. Zapravo mislim da glavnina hrane potrebne za opstanak benda, dolazi upravo iz tih momenata. Kada bend prestane produkovati i kada samo reprodukuje, onda to više nije umetnost nego zanat. Pri čemu to ne mora nužno biti nešto loše, ali u takvoj situaciji bavljenje muzikom lako može postati zamor, tlaka.
Različitost našeg muzičkog izaza, posledica je naših različitih muzičkih afiniteta, manje ili više svesnih muzičkih uticaja koje svaki pojedini član pridonosi, a koji su pak posledica muzike koja ga trenutno fura, ali naravno i posledica opšteg psihofizičkog stanja. Koliko muzika koju slušaš utiče na tvoju kreativnost toliko i utiču i razne druge životne okolnosti: tvoje trenutno zadovoljstvo ili nezadovoljstvo životom, poslom, danom itd. Puno je tu kockica koje se moraju složiti.
Pesme nastaju na razne načine: neke pesme nastaju isključivo kao plod jam sessiona, neke nastaju po godinu i više, neke nastanu u pola sata, neke nastanu kao produžetak, dorada ili varijacija teme koju je neko doneo sa sobom na probu, a neke pesme imaju samo jednog autora. Na primer pesme “Izlet” i “Bolivija” je gitarista Boris napravio kod kuće na svom kompjuteru, ali je u izvedbi celog benda pesma dobila poprilično drugačiju atmosferu, tako da su opet svi pridoneli finalnom zvuku pesme. Isto se desilo i sa instrumentalom “Nazorova”, čiji je autor Marko Gajer. Nema univerzalnog pravila i nema jednog kreativnog vođe, gotovo svi u bendu u nekim trenucima preuzimamo tu ulogu.

antenat-band-2013-photo-rade-saradjen

Antenat, photo Rade Sarađen

Ove godine je izašao i vaš treći album – “Izlet”. Po čemu se ovaj album razlikuje od prethodna dva? Da li ste dobili očekivanu povratnu informaciju od publike?
Nenad:
Kao što se “Karavana” (naš drugi album) razlikuje od “Subinga” (prvog albuma) tako se i “Izlet” uveliko razlikuje od prva dva albuma. “Izlet” je nastajao dosta dugo. Novi materijal tražio je još više nego do sada live svirku, odnosno live snimak. To smo uspeli ostvariti kroz saradnju sa Muzičkim salonom SC-a i našim starim drugom Miroslavom Piškulićem, koji je snimao i zajedno s nama miksao i producirao album. Pesme su generalno zahtevnije za slušanje, zvukovno su tvrđe i organskije. Uz goste Ane Pašku na vokalu i Stanka Kovačića na violončelu, jako nam je drago da smo ugostili i dvojicu dugogodišnjih prijatelja iz Pariza iz benda Joke, Julien Bordiera kao MC-a, na pesmi “Jug” i Benoit Templiera na bariton saksofonu.
Mi smo jako zadovoljni sa albumom, naravno svesni nekih grešaka u hodu, koje ćemo nastojati ne ponoviti u daljem radu. Nakon uspešne zagrebačke promocije, s kojom je album i službeno objavljen, krenule su reakcije, komentari, recenzije, u većini slučajeva vrlo pozitivne.

Na “Izlet”-u su tekstovi okrenuti više nekim ezoteričnim i meditativnim osećajima, na način kao da želite da preporučite odmor od tema koje su izrazito usmerene ka buntu i revoluciji, a koje su više bile prisutne na ranijim albumima. Pošto si ti tekstopisac, možeš li nam objasniti da li je to energija koju si želeo da preneseš ili je ipak nešto drugo u pitanju?
Nenad:
Ne želim ja preporučiti odmor od tih tema, nikako, samo im pristupam iz malo drugačijeg ugla. U tematici mojih tekstova uvek je prisutan određen bunt, ali mnogo je načina kako ga izraziti. U nekoliko navrata, ponajviše na albumu “Karavana”, probao sam napisati nekoliko ‘izrazito buntovnih’ tekstova, ali nikada sa njima nisam bio zadovoljan. Nemam ja žicu za to, uvek mi je tu nešto falilo, a kao što i sam kažeš mnogo je bendova koji prevrću teme mita i korupcije, nezaposlenosti, rušenja sistema i srodnih tema kojima obiluje ovaj naš životni prostor. Neki to rade jako dobro i smisleno, a neki po mom sudu vrlo površno, samo nizajući isprazne parole.
Veliku promenu izazvaće kritična masa malih promena, a pod malim promenama mislim na osvešćenost i doslednost. Moji tekstovi, koliko god bili različiti, usmereni su na te male promene, odluke u kojima odlučuješ uzeti stvar u svoje ruke, u kojima zaista počneš razmišljati svojom glavom, u kojima prestaneš prihvatati stvari zdravo za gotovo, u kojima prestaješ zadate, opšteprihvaćene životne okvire doživljavati kao jedine moguće. U kojima prestaješ prihvatati ‘propisan red’, koji reprodukuje toliko nesretnih i nezadovoljnih ljudi, a oni svi žive svoje živote na način na koji žive, bojeći se bilo šta promeniti kako ne bi ugrozili tu ‘sigurnost’, makar su svesni da ona stoji na tankim staklenim nogama. A na pitanje zašto nešto ne promene?!, odgovor je uvek čista apatija : ‘zato što se tako radi…’, ‘tako svi…’, ‘nema smisla da ja nešto menjam…’, ‘ionako je sve otišlo u k…’
Nije na muzici da menja svet, ali osećaj koji je muzika u mogućnosti da podstakne može itekako pridoneti donošenju odluke o nekoj promeni i ubrzavanju donošenja te odluke. Nema tu ništa ezoterično, sve je vrlo realno i opipljivo. Termine poput ezoterije i meditativnih osećaja bih ipak izbegao. Ti termini se vežu uz razne new age koncepte, kojih nikako nisam pobornik. Naravno ima puno pozitivnih i dobrih ideja u tom velikom new age kolažu, ali često nema tu ničeg većeg od još jednog velikog tržišta duhovnih praksi koje se širi i opstaje upravo na račun ljudskog nezadovoljstva i tuge.Ja u svojim pesmama ne želim ništa mistificirati, samo možda podsetiti ljude da se nikada ne prestanu diviti i uživati u životu.Često nailazim na komentare da ljudima naša muzika jako paše uz put. Možda ju je najbolje tako definisati, kao muziku za put.

Vaše pesme su inače ispunjene mnogim instrumentalnim segmentima koji odaju utisak da su nastali kao delovi određenih improvizacija, što definitivno otežava prenošenje muzike u identičnom obliku na nastupima. Da li se trudite da kompozicije uživo zvuče kao sa snimka ili ostavljate više slobode za improvizacije?
Nenad:
Sve naše pesme imaju dosta strogu formu i aranžmanski su dosta određene. Ima mnogo unisonih dijelova, polirtimija i zajedničkih brake-ova pa ne ostavljamo mogućnost za neke velike promene, iako, pogotovo u novim stvarima, ima mnogo delova namenjenih za solo improvizacije brass sekcije, gitare, klavijatura, udaraljki.

Objavili ste da ste otišli na godišnji odmor nakon aktivne promocije albuma po Hrvatskoj i regionu, a od svih nastupa izdvojio bih dva nastupa sa kojih možeš da nam navedeš vaše utiske – nastup koji ste održali 31.maja u Beogradu, jer je to bila vaša prva svirka u Srbiji (ako izostavimo nastup na EXIT-u), i poslednja svirka na već prestižnom reggae festivalu – Seasplash-u, u Puli.
Nenad:
31. maja smo održali našu prvu klupsku svirku u Srbiji. Imalo smo mali peh da se istu večeri u Beogradu održavao Mikser festival, takođe dva odlična benda Eyesburn i Irie FM imali su nastupe, pa odaziv publike nije baš bio velik. Ali bez obzira na to, ja sam jako zadovoljan koncertom. Naravno brojnost publike nikada nije uslov za dobru svirku, već njihova povratna energija, koje u slučaju beogradske svirke, nimalo nije falilo. S nestrpljenjem čekamo da opet dođemo da sviramo u Srbiju.
Sa Seasplash festival-om nas veže dugogodišnje prijateljstvo. Jedna od naših prvih većih festivalskih svirki bila je upravo na Seasplash-u i to 2004. godine, a Vedran Meniga, glavni organizator festivala je i izdao naš prvi album preko tadašnjeg Kingston Records-a. Odlična atmosfera tvrđave Punta Christo, odličan zvuk, organizacija i naravno vrlo raspoložena publika. Svirka je bila čista uživancija!

antenat-band-2013-photo-damir-zizic

Antenat, photo Damir Žižić

Tokom 16 godina rada, Antenat nije toliko bio zastupljen u medijima i često je nosio epitet underground benda, ali sada vidimo da je promocija novog albuma donela osim velikog broja nastupa i prvi spot, pri čemu naglašavam reč “promocija”. Koliko mislite da je medijska zastupljenost bitna i zašto je u vašem slučaju nije bilo više prethodnih godina?
Nenad:
(Smeh), smešno je kad te nakon 16 godina rada, neko negde predstavi kao ‘mladi zagrebački bend’. To puno govori o stanju nezavisne scene, ali isto tako govori puno o nama. Nas nije bilo po medijima iz dva razloga: prvi je taj što nije postojao, a i dalje gotovo da ne postoji nikakav medijski prostor koji bi pratio nezavisnu muzičku scenu. Drugi razlog je naša vlastita inercija i situacija u kojoj nam zapravo paše da nas nema previše po medijima. Smatrali smo da nam to nije trebalo jer smo uvek imali poprilično pune klubove što je davalo osjećaj da to što radimo ima smisla ( i drugima osim nama) i da naša muzika dolazi do ljudi. Live svirke su bile, a i ostale naš glavni promotivni alat.
Antenat
nema ambicije biti deo muzičke industrije, nema ambiciju biti projekt od kojeg će svi članovi moći živeti (Antenat pre svega nije projekt), ali ta činjenica ne isključuje naša nastojanja da radimo na sebi, da napredujemo, da se razvijamo u kreativnom i organizacionom smislu. Davno smo odabrali taj polagani put i dalje smatramo da je on za nas idealan, pri čemu nikako ne mislim da je jedini ispravan.
Kod nas se generalno medijska pažnja zasniva na samopromociji. Novinari su pomalo lenji i nezainteresovani i zapravo čekaju da do njih dođe informacija, gotov upakovan tekst. Koliko te ima u medijima zavisi od toga koliko novinara poznaješ i na koliko si mail adresa poslao vest. Probudili smo se malo po tom pitanju i kroz saradnju sa našom bookericom Ivanom Percl, u poslednjih nekoliko godina počeli raditi intenzivnije na samopromociji, što je na kraju rezultiralo većom medijskom zainteresovanošću za rad benda, definitivno.
Da, uoči izlaska “Izleta”, snimili smo i spot za istoimenu pesmu (autor spota je Dario Krmpotić). Nameravamo raditi još spotova, neki su već u pripremi i biće objavljeni na jesen.
Naš prijatelj, inače filozof, pesnik i aktivista, Hrvoje Jurić osmislio je jednom prilikom sintagmu kojom nas je jako dobro opisao, a koja je i ujedino odgovor na ovo pitanje: ‘Antenat – najpoznatiji nepoznati bend.’

Pretpostavljam da se većina članova benda bavi nekim potpuno drugim profesijama, što čini da sama muzika dobije drugačiju ulogu u svakodnevnom životu. Kakav odnos gajite prema muzici i šta ona predstavlja za vas?
Nenad:
Vrlo teško i opširno pitanje. Potpuni odgovor bi dobio da isto pitanje postaviš svakom članu. Muzika je u mom životu prije nekih 6 godina postala profesija, u trenutku kada sam diplomirao shvatio sam da živim od muzike. Kada živiš od muzike distinkcija između radnog i slobodnog vremena se jako teško definiše. Ti stalno radiš, ili si stalno slobodan (jer stalno radiš to što voliš i uživaš u tome), zavisi od toga iz kog ugla se gleda. Vrlo su retki trenuci u kojima mogu potpuno isključiti svoj mozak i ne baviti se muzikom. Kako reč ‘profesija’, odnosno ‘rad’ u današnjem društvu ima strašno negativan kontekst: ljudi su ili nezaposleni ili rade na radnom mestu na koje odlaze sa grčem u želucu, rade prekovremeno i jedva čekaju taj jebeni vikend; u nadi da će se odnos prema radu, tačnije radnicima i poimanje rada jednom promeniti, ja ću svoje bavljenje muzikom ipak nazvati pozivom, a ne profesijom. Bez imalo patetike, muzika je moj poziv, s muzikom se budim, provodim dan i ležem, bilo da vežbam, pišem, snimam, slušam, podučavam.

antenat-band-promo-2013

Zanimljivo je da se u Antenat-u perkusionista, tj. ti, izrazito izdvaja jer je ujedno i glavni vokal, a znamo da su perkusionisti uglavnom nekako u drugom planu i malo primetni.Kako si se odlučio da se tvoj instrumentalni razvoj vodi putem afričkih ritmova?
Nenad:
Perkusije ili bilo koji drugi instrument je u onom planu u kom se postavi u određenom aranžmanu ili trenutku u pesmi. Najbolje je po meni kada se ti planovi konstantno menjaju i komuniciraju. Afrički, tačnije zapadno afrički ritmovi su jedno od polja mog instrumentalnog razvoja. Jedno od bitnijih polja, koje je na mene najviše uticalo kao na perkusionistu. Ta ljubav se sasvim slučajno razvila kada sam jednom prilikom kao teenager primio djembe u ruke. Jednostavno me uzelo, počeo sam vežbati i pohađati razne kurseve i radionice, a veliki preokret je bila moj prva poseta zapadnoj Africi 2008. godine. Od onda nastojim barem svake dve godine otići u Afriku na porciju intenzivnog upijanja, razvijanja i produbljivanja znanja o ritmu. Zapadno afrički ritam ima jako zabavnu, opuštenu, ali kompleksnu logiku i strukturu koja je za mene nepresušan izvor inspiracije primenjive na sve muzičke projekte kojima se bavim.

Šta možemo da očekujemo od Antenat-a nakon povratka sa godišnjeg odmora?
Nenad:
U 9. mesecu krećemo sa svirkama, prva je u Ljubljani, Metelkovoj, 13.9. Definitivno će na jesen izaći još spotova, a veliki zalogaj na koji se spremamo, u saradnji sa CroReggae portalom, jeste prva Antenat-ova unplugged svirka – naša dugogodišnja želja, koja će se nadam se ostvariti nekad krajem 11. meseca.

Iskazujem zahvalnost na vremenu, ostavljajući tebi da slobodno i po svom nahođenju poručiš nešto čitaocima.
Nenad: Vozite bicikle!

Intervju pripremio Nenad Pekez

 

O autoru

Nenad Pekez

Journalist

Contact
nenad@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar