Zdravo Ynleborgaz! Pošto je ovo tvoj prvi razgovor za Nocturne magazin, mogao bi da kažeš nešto više o bendu ANGANTYR našim čitaocima. Sve je počelo kao one-man projekat 1997. godine, zar ne?
Ynleborgaz: Pozdrav! Hvala na interesovanju za Angantyr. Tokom ’96-’97 sam svirao neku vrstu prilično mračne synth/ambient muzike i osetio sam da je vreme za razvitak. Napisao sam neke primitivne antihrišćanske tekstove i želeo sam da napravim muziku koja bi ih oslikavala. Raw black metal je bio odgovor na to pitanje. Bilo je veoma teško naći ljude koji razmišljaju na sličan način kao i ja, pa sam morao sve sam da snimim. Iako je u početku bilo veoma teško, bio sam prilično zadovoljan kreativnim procesom i činjenicom da sam sve sam svirao. Nije bilo diskusija niti kompromisa, a ja sam 100% bio odgovoran, kako za pobede, tako za neuspehe.
Zašto ime Angantyr? Koliko znam, tako se zove stari danski kralj. Zašto baš on, a ne neki drugi kralj?
Ynleborgaz: Kada su po prvi put hrišćanski misionari došli u Dansku da propovedaju svoje đubre, oterao ih je brutalni kralj Danske. Ime tog kralja je bilo Angantyr.
Angantyr je počeo i da svira uživo, kao pravi bend. Reci našim čitaocima nešto više o tome.
Ynleborgaz: Zapravo sam još tokom 2001. pokušao da sastavim postavu, ali nije nije baš dobro prošlo, tako da sam odustao od te ideje. Međutim, kasnije kad sam upoznao prave ljude, sve je došlo na svoje mesto i odsvirali smo sjajne koncerte. Live muzičari su moji prijatelji i sviraju sa mnom jer im srce kuca za ovu vrstu muzike. Većina njih takođe svira u drugim bendovima, pa ponekad Angantyr mora da trpi zbog tih prioriteta. U tom slučaju moram da nađem nove muzičare za svirke, a to može da bude veoma teško ovih dana.
Zašto si ponovo odlučio da sviraš uživo nakon svih tih godina?
Ynleborgaz: Tokom 2006. sam sarađivao sa jednom nemačkom izdavačkom kućom koja je bila zainteresovana da ugovori nekoliko koncerata. Samim tim, pomislio sam da bi, ukoliko bih uspeo da nađem odgovarajuće ljude, to bio još jedan dobar razvitak.
Da li je lakše sve raditi sam u poređenju sa „pravim“ bendom?
Ynleborgaz: Mislim da je lakše raditi na ovaj način. To me čuva od svih onih diskusija kroz koje prolaze „normalni“ bendovi.
Angantyr debi album „Kampen Fortsaetter“ je izašao 2000., a poslednji „Forvist“ 2012. godine. Šta se sve izmenilo za tih 12 godina, u smislu tvojih ideja, inspiracije za pravljenje muzike?
Ynleborgaz: Moje ideje i inspiracije su u suštini iste kakve su uvek i bile. Stvari koje su se promenile jeste oprema na kojoj sviram i snimam muziku.
Govoreći o „Forvist“ albumu, koliko ti je vremena bilo potrebno da ga završiš? U pitanju je zaista epsko black metal putovanje. Pretpostavljam da je bilo potrebno nešto duže vremena.
Ynleborgaz: Savim suprotno, zapravo. Ovog puta sam želeo da stvari uradim na drugačiji način, pa sam bukirao studio pre nego što sam počeo sa pisanjem muzike. To je značilo da sam imao ograničenje od dve nedelje, pa sam se na neki način naterao da odmah koristim inspiraciju i bez odlaganja raznih ideja, koje ponekad odlažem zbog preteranog razmišljanja o njima, melodijama i slično, pa ih na kraju i odbacim. Tih sedam pesama na „Forvist“ albumu sam komponovao za deset, a snimio za osam dana.
Što se tekstova tiče, meni su jedne od najzanimljivijih pesama sa albuma „Vemods Hjemstavn“ i „Faelles Fjende“. Reci nam nešto više o njima.
Ynleborgaz: Tekstovi na albumima su poglavlja jedne velike priče, a te dve o kojima je reč govore o vikingu kojeg je izdao upravo njegov narod i proterao ga. Na njegovim putešestvijama, da bi pronašao druge ljude koji bi mu se pridružili u borbi da oslobodi svoju zemlju od krsta, prelazi mora i reke ne bi li pronašao poslednje mesto gde hrićanstvo još uvek nije kročilo i gde će regrutovati saveznike za borbu.
Ko je radio na ovim predivnim naslovnim stranama? Čini mi se da svaka naslovnica ima posebnu priču, što je i interesantno i prelepo!
Ynleborgaz: Svaka naslovna strana predstavlja priču o kojoj album govori. Martin Hanford je autor naslovnica i uvek se odnose na određenu scenu iz tekstova.
Kako praviš pesme? Da li počneš od rifa, melodije ili…?
Ynleborgaz: Ponekad imam ideju o čemu će govoriti tekstovi, pa pokušavam da napravim rifove koji oslikavaju te reči. Nekad jednostavno čujem melodiju u svojoj glavi za koju prosto osećam da moram da je odsviram.
Pored Angantyr imaš još nekoliko projekata i bendova. Kako uspevaš da nađeš dovoljno vremena i energije za sve to?
Ynleborgaz: Nije moguće posvetiti istu količinu vremena i energije u istom periodu, tako da se uglavnom koncentrišem na jedan projekat u određenom trenutku i posvećujem mu potpunu pažnju.
Gde nalaziš inspiraciju za Angantyr muziku i tekstove?
Ynleborgaz: U šumskom prostranstvu Skandinavije i drevnoj istoriji tih zemalja i njihovih naroda.
Očito je Angantyr black metal sastav. Koji su black metal bendovi u najvećoj meri uticali na tebe?
Ynleborgaz: Norveški black metal bendovi iz devedesetih godina prethodnog veka svakako su u velikoj meri uticali na moj muzički put.
S druge strane, ima dosta ne-metal elemenata u tvojoj muzici. Reci nam nešto i o tom delu tvog sveta.
Ynleborgaz: Volim da radim sa akustičnim instrumentima, oni se mogu izražavati na veoma drugačiji način nego što je to slučaj sa električnim. Zato se i trudim da na svakom albumu imam i neki akustični instrument, ukoliko to ide uz atmosferu tog izdanja.
Svakako, u Angantyr-u radiš sve sam, a koliko znam imaš i imao si različite uloge u drugim bendovima, kao što su npr. Blodarv, Profezia. Reci nam nešto više o tome.
Ynleborgaz: Nekoliko godina sam pomagao mojim prijateljima iz benda Blodarv tako što sam bio njihov session bubnjar. Ti ljudi su veoma ozbiljni u tome što rade i veliko je zadovoljstvo raditi sa njima. U sastavu Profezia sam se menjao na pozicijama pevača, klavijaturiste i bubnjara i to mi se mnogo svidelo. U svakom trenutku dajem sve od sebe, dajem ono što se traži.
Kad već govorimo o drugim aktivnostima, treba napomenuti da imaš još jedan one-man bend pod nazivom Make A Change… Kill Yourself. Prilično oštro ime. Kome se obraćaš tim imenom?
Ynleborgaz: Zapravo, u pitanju je operacija iza koje su dva čoveka. Nattetale piše sve tekstove za MACKY i taj projekat ne bi postojao bez njega. Imenom se obraćamo svim suicidnim umovima na svetu, gledajući taj isti svet kroz njihove oči. Onima koji ne mogu više da podnesu život i onima koji više ne vide poentu u ostanku na ovom svetu, pa traže odgovore van tog sveta.
https://www.youtube.com/watch?v=X7ro4-1cYso
Muzika tog projekta bi se mogla opisati kao depressive black metal sa ambijentalnim elementima. Zašto ti stilovi? Gde si našao inspiraciju za taj projekat?
Ynleborgaz: Pre mnogo godina sam primio neka suicidna pisma, što me je nateralo da istražim mračnije strane sopstvene psihe. Želeo sam da napravim muzičku potporu osećanjima koja su proizašla iz čitanja tih pisama.
MACKY je tokom 2012. objavio treći album „Fri“. Taj album ima zanimljivu naslovnu stranu: black metal fan (muzičar?) se obesio. Reci nam nešto više o tome. Da li je lik sa naslovne strane neko poseban ili…?
Ynleborgaz: Zamolio sam jednog bliskog prijatelja da naslika naslovnu stranu za ovaj album i onda mi je rekao da je naslikao mene. U početku sam bio skeptičan, ali kada sam video sliku poželeo sam da je iskoristim. Izgleda baš tmurno i sumorno, za šta smatram da ide savršeno uz album poput tog.
Dolaziš iz Danske. Kada kažeš ljudima „black metal zemlja“ svima je u glavi Norveška, ponekad Švedska. Svakako nikad Danska, iako u tvojoj zemlji ima MNOGO dobrih, kvalitetnih black metal bendova. Šta misliš – zašto je tako?
Ynleborgaz: Nemam odgovor na to pitanje. Danska je tokom godina sakupila neke zaista dobre black metal bendove. Ad Noctum, Strychnos, Denial Of God, Apollyon, Brandpest, Sadogoat, Sadomator, Mareridt, Nidhug, Solhverv, Blodfest, Luciation, Ligfærd, Skjold, Feikn i Vigrid su samo neki od njih.
Da li možeš da preporučiš neke nove danske bendove našim čitaocima?
Ynleborgaz: Zaista vredi poslušati relativno novi bend Myrd. Do sada su objavili dva albuma i svirali pregršt odličnih koncerata.
Kao što smo napomenuli, Angantyr ima punu postavu za svirke. Ima li kakvih planova za koncerte? Postoji li ikakva šansa da vas vidimo u Srbiji ili negde u blizini?
Ynleborgaz: Ako su ljudi zainteresovani da nas čuju uživo, onda ćemo doći. Bilo bi zaista sjajno odraditi taj poduhvat i doći do vašeg dela sveta. Nadam se da će do toga uskoro doći.
Hvala ti na vremenu!
Ynleborgaz: Hvala tebi na intervjuu i nadam se da ćemo uskoro doći do vas.
Strong in mind and pure in heart
The warriors vows are not forgotten
By fire the fear is eaten away
In cold earth shall history remain.
Intervju pripremio Boban Pantoš
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu
