ANATHEMA – „The Optimist“ (2017)

ANATHEMA
„The Optimist“
Alternative Rock / Progressive Rock
(Kscope, 2017)

Na svom jedanaestom albumu Anathema su otišli za korak dalje. „The Optimist“ iako je zadržao dozu progresivnosti doneo je i mnoštvo uticaja elektronske muzike, i može se okarakterisati kao ćudljivi, mračni elektro-pop.

Kada iza sebe imate dugu karijeru i bogatu diskografiju promene su neizbežne. One promene u zvuku koje zasene svako prethodno izdanje a fanovi ih dočekaju raširenih ruku. Retko koji bend je u stanju da te promene iznese tako dobro i bude konstantan u njima kao ANATHEMA. Mnogi noviji fanovi verovatno nisu ni svesni postojanja njihovih prvih albuma i sporog, teškog doom zvuka kojim su započeli svoje putovanje kao bend. Vremenom bend je napustio taj zvuk, evoluirao, okrenuo se alternativnijem i progresivnijem pristupu i nastavio da eksperimentiše u tom pravcu. Ono što je najbitnije u svim tim promenama je da su Anathema uspeli da zadrže onaj mrak, melanholiju i duboku emotivnost po kojoj su poznati.

Na svom jedanaestom albumu Anathema su otišli za korak dalje. „The Optimist“ iako je zadržao dozu progresivnosti doneo je i mnoštvo uticaja elektronske muzike, i može se okarakterisati kao ćudljivi, mračni elektro-pop. Iako je možda ovaj najnoviji pravac iznenađenje za sve fanove benda ono što ih neće iznenaditi jeste da čak i u ovom ruhu Anathema zvuče neverovatno dobro.

Kada imate tako raskošnu diskografiju inspiraciju možete da crpite i iz nje. Sećate se, sad već, davne 2001. godine i albuma „A Fine Day To Exit“? Sećate li se omota tog albuma? Priče koja stoji iza njega? E baš tu je bend pronašao inspiraciju i odlučio da ispiše nastavak te priče. Naslov prve pesme „32.63N 117.14W“ su zapravo koordinate plaže koja se našla na omotu albuma „A Fine Day To Exit“. Glavni akter prethodnog albuma na novom pokušaće da odgovori na pitanja o svom životu i sudbini.

Album se nastavlja pravom rock pesmom, „Leaving It Behind“, klasičnim Anathema zvukom poslednjih godina. Prvi uticaj elektronike prepoznaju se već u narednoj „Endless Ways“ u kojoj pored toga dominira prelep glas Lee Douglas, moj lični favorit ako bih morala da biram. Potraga za odgovorima nastavlja se od „San Francisco“ do „Spriengfield“ u kojima dominiraju klavijature. Od nešto brže „Can’t Let Go“, preko jazz prizvuka u kombinaciji sa elektronskim uticajima na „Close Your Eyes“ do „Back To Start“ koja zatvara krug i donosi mir, ovaj album ima mnogo toga da ponudi.

Na albumu „The Optimist“ Anathema su uspeli da stvore potpuno novi ali poznat zvuk koji ipak zahteva nekoliko preslušavanja kako bi znali da ga cenite. I sa svakim novim bićete sve zahvalniji što ste ga pustili ponovo. Intenzivno iskustvo sa optimističnim krajem, ne samo za glavnog lika priče nego i bend koji nastavlja da se menja i raste u svakom smislu. I nikad ne razočara.

Piše Jadranka Balaš

Lista pesama: