Na samom startu sam pred teškim zadatkom da u ovom izveštaju kažem nešto što naš (na našu veliku žalost) bivši član redakcije Uroš već nije rekao u svom izveštaju „Ta savršena buka“. Čini se kao da je prošlo mnogo manje od pune godine od kako su ALGIERS po prvi put nastupili u Beogradu, u Domu omladine. Njihov koncertni debi kod nas očigledno je ostavio jak utisak sa obe strane bine, te nas je avangardni sastav još jednom uključio u svoju listu tokom ove turneje.
Ovog puta Algiers su nastupili u klubu Elektropionir u Cetinjskoj, koja je već postala sinonim alternativne i urbane kulture. Kao nekome ko je morao da rano ustane za posao, moram reći i da mi je njihov „policijski čas“ od 23 časa savršeno legao. Ono što nije prijalo je gužva, kako je već i pre početka koncerta bilo jasno da prostor neće biti dovoljan za sve zainteresovane za njihov drugi koncert. Iako sam možda pomalo džangrizav pod stare dane, ima nečeg magičnog u gužvi i usiljenoj prisnosti, čak i kada više piva završi na vama nego u vama.
Algiers u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
Šta više reći o bendu o kome su svi dovoljno pisali. Algiers su neverovatno energični spoj svega i svačega, harmonija u kakofoniji. Od garažnog roka do elektronike, od bluza do tribalne muzike, Algiers su prisutne uveli u svoju crkvu buke i naterali ljude na ples, vikanje, šutke i nekontrolisani trans – slain in the spirit, ako znate šta znači.
Frontmen Franklin James Fisher posebno upada u oči na bini svojom kombinacijom plesa, sviranja na više instrumenata i vokalom koji u sebi nosi moć celog gospel hora. Pored njega je i basista Ryan Mahan, toliko ponesen muzikom da se na momente čini kao da ponesen plesom zaboravlja na svoj četvorožičani instrument.
Algiers u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
Siguran sam da bi se i bubnjar Matt Tong rado bacao po bini da nije prikovan za stolicu – srećom svoju energiju u potpunosti je usmerio na bubnjeve koje je lupao tolikom silinom da mu nikakvo ozvučenje nije bilo potrebno. Nešto odmereniji, ali ništa manje značajan gitarista Lee Tesche zaslužan je za neverovatnu atmosferu koju slika svojim jedinstvenim stilom sviranja, kombinovanjem gudala i korišćenjem gitare kao perkusija.
Ni kiša koja je ceo dan lila, ni zujanje u ušima koje je na momente poprimalo harmonični sklad nisu mi pokvarili celokupni utisak. Od benda koji na bini (pomalo i van bine) daje sebe u potpunosti ne možete ni očekivati bilo šta manje. Bend koji bih rado gledao svake godine, te se nadam da je ovo početak tradicije.
Pripremio Jovan Ristić
Algiers u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
