Albumi koji su obeležili domaću scenu 1993. godine

1993. godina. Na tlu bivše Jugoslavije kulja rat. U Srbiji je krenula inflacija. Statističari su zabeležili da je običan koverat u decembru te godine koštao 3,5 milijardi dinara. Prodavnice su bile prazne, a za dva litra mleka trebalo je izdvojiti čak 500 milijardi dinara. Za veknu hleba je malo malo izbijala tuča. Iza svega toga dešavao se ozbiljan rock’n’roll. Rock scena je bila ujedinjena protiv svega onog lošeg što se dešavalo i možda jedini beg od surove stvarnosti koja je zapatila Srbiju.

U poslednjem intervjuu koji je Milan Mladenović dao za srpske medije, a koji ekskluzivno možete pročitati na našim stranicama, rekao je rečenicu koja je na pravi način oslikavala stanje u Srbiji: „Rock’n’roll ne može ništa konkretno da promeni zato što je u medijima zatrpan sa drugim oblicima pseudokulture. Izgubio je ono malo mesta koliko je imao ranije ali postoji određeni krug ljudi koji je ostao normalan.“

Bendovi su se snalazili na razne načine i dovijali da snime svoje albume, od kojih su neki ostali urezani duboko u istoriju srpskog rock’n’roll-a.

EKV – „Neko nas posmatra“

Sedmi, ujedno i poslednji studijski album benda EKV došao je u maju upravo te 1993. godine. Za ovu ploču veći deo kritike kaže da su se Milan Mladenović i ekipa okrenuli „otvorenijim i komunikativnijim temama“. Prethodni album, „Dum Dum“ je okarakterisan kao vrlo mračna ploča (što i jeste), pa je delimična vedrina albuma „Neko nas posmatra“ dobro došla svima.

„Da sam 1980. mogao da zavirim u današnje vreme, mislim da bih bio zadovoljan sobom. Ne  osećam grižu savesti, ništa protiv svoje savesti nisam uradio. Pesma “Ponos ostaje”, koja zatvara ploču, je o tome da, ako sve propadne,  ukoliko se sve naopako desi ili se već dešava, čovek može da kaže miran sam jer se nisam ogrešio o sebe, o svoje standarde” rekao je Milan Mladenović u jednom od intervjua komentarišući album „Neko nas posmatra“.

Sastav EKV-a na ovom albumu činili su Milan Mladenović (vokal i gitara), Margita Stefanović (klavijature), Marko Milivojević (bubanj) i Dragiša Uskoković (bas), a kao gosti – saradnici doprineli su mu Tanja Jovićević (Oktobar 1864), Srđan Žika Todorović i dečiji hor. Produkciju albuma radio je sam Milan Mladenović. Na ovom albumu se nalazi i jedina obrada koju je ovaj sastavu uradio, a to je odavanje počasti bendu Time i njihovoj numeri „Istina mašina“. 

Za Ekatarinu 1993. ostaće upamćena i kao godina u kojoj su pred punom dvoranom Sava Centra održali svoj poslednji solo koncert.

RITAM NEREDA – „Breaking“

Pošto su postavili standarde Oi/punk zvuka u našem regionu (ispostaviće se kasnije i šire), pred novosadskim sastavom bilo je da opravda poverenje koje su dobili od publike. RITAM NEREDA ni više ni manje objavljuje album na kojem se nalazi vanvremenski hit „Put beznađa“ koji je i dan danas aktuelan, čitavih 25 godina kasnije. Podatak koji većina ljudi nije znala jeste da je deonicu na saksofonu baš za ovu numeru snimio Zoran Lekić – Leki, basista benda Atheist Rap.

Iako je album snimljen u Novom Sadu, u to vreme inflacije objavljuje ga nemačka izdavačka kuća Walzwerk Records (sa par numera na engleskom jeziku), a album tek kasnije biva izdat kod nas od strane Music Yusera. Nemačko izdanje je različito po tome što su dve numere objavljene na engleskom jeziku „Woman In the Black“ (Devojka u crnom) i „This Is the End“ (Ovo je kraj). Na omotu albuma nalazila se nalepnica na kojoj je pisalo „Der Gewinn dieses Albums kommt notleidenden Menschen im ehemaligen Jugoslawien zu Gute“ što znači „Deo prihoda od ovog albuma biće uplaćen siromašnoj deci na prostoru bivše Jugoslavije“. Postava koja je snimila album: Boban (vokal), Ćomi (gitara), Barbun (gitara), Četa (bas) i PJ (bubanj).

BOYE – „Se ne boje“

Još jedan novosadski sastav na listi. Sada već legendarni sastav Boye, te 1993. godine objavio je drugi dugosvirajući album koji je u to vreme bio dosta popularan. Časopis Ritam je ovaj album proglasio albumom godine, a kritika je dosezala i do dnevih novina, pa čak i do BBC 1 radija gde ih je pustio legendarni John Peel i rekao: „Evo grupe nekoliko devojaka iz Jugoslavije. Nisam siguran kako im se izgovara ime, pa ga neću ni izgovoriti…“. Ali je pustio Boye na tom radiju. 

Boye su tada snimile album koji je bio daleko ispred tog vremena. To je najbolje opisano u recenziji časopisa Vreme Zabave: „Ploča zapravo i nije snimljena po domaćim standardima – zvuči kao da je izašla ispod ruke jednog Rik Rubina. Predstavlja standard koji će još zadugo biti nedostižan za ogromnu većinu domaćih grupa. Da li je potrebno naglašavati da je reč o ultimativnoj ploči godine?“

Za razliku od postave koja je snimila prvi album, na ovom albumu su svirali Helena (vokal), Biljana (bubnjevi), Bebec (bas) i Ilija (gitare). Album je snimljen u Sing-Sing studiju, a produkciju potpisuje basista sastava Bebec (koji je takođe svirao i u Obojenom Programu). Album je pod nazivom „Aren’t Afraid“ objavljen za izraelsku izdavačku kuću Doranit Enterprises LTD (koju su osnovala dva srpska migranta), dok je prvo kasetno izdanje objavio Music Yuser, a kasnije doštampao Metropolis Records.

ATHEIST RAP – „Maori i crni Gonzales“

Prvi album novosadskog benda ATHEIST RAP pojavio se upravo 1993. godine za Scorned Records. Na toj, sada već legendarnoj ploči, našle su se numere „Ljubav“ (u kojoj se može čuti sempl glasa Josipa Broza Tita), „Blu Trabant“, „Wartburg Limuzina“, kao i obrada benda Pekinška Patka, pesma „Plitka poezija“.

Album je usled loše distribucije prvog tiraža doštampao Take It Or Leave It Records, a godinu dana kasnije izašao je i kao CD izdanje sa nekoliko bonus numera.

Album je snimljen krajem 1992. godine u studiju Do Re Mi u Novom Sadu, a postava koja je snimila album je: Aleksandar Popov – Dr Pop (vokal), Vladimir Kozbašić – Pećinko (vokal), Vladimir Radusinović – Radule (gitara, vokal), Stevan Gojkov (gitara), Zoran Zarić – Zare (bas) i Aleksandar Milovanov – Acke (bubanj).

BJESOVI – „U osvit zadnjeg dana“

Grupa BJESOVI je od samog početka privukla pažnju neobičnom postavom sa dva pevača, brižljivo osmišljenim nastupima, prepoznatljivim i ličnim tekstovima, kao i muzičkom podlogom u okvirima grunge muzičkog rok pravca čiji su prirodni deo, i generacijski i idejno, tih ranih devedesetih bili i Bjesovi. Nakon pobede na Gitarijadi u Čačku (u čijem žiriju je bio i Radomir Mihajlović Točak), momci su te iste 1990. godine iskoristili nagradu da snime materijal u beogradskom studiju O koji će tri godine kasnije ugledati svetlost dana kao album „U osvit zadnjeg dana“. 1993. godine Bjesovi su pobedili i na 27. Gitarijadi u Zaječaru i tim zacementirali uspeh.

Uz Zorana Marinkovića i Gorana Marića, koji su bili zaduženi za muziku, tekstove i vokalne deonice, u bendu su bili i gitaristi Zoran Filipović i Predrag Dabić, basista Božidar Tanasković i bubnjar Goran Ugarčina. Producent albuma je bio Igor Borojević. Uz autorske numere benda, na ovoj kaseti našla se i obrada numere „Vule Bule“ (verzija Tomi Sovilja). U pesmi „Džordžija“ za tekst uzeta je poema koju je napisao francuski pesnik Philippe Soupault, a u numeri „Zli dusi“ korišćena je Puškinova poezija i delovi „Jevanđelja po Luki“ (Gl. VIII, 32-37).  Omot albuma je slika Zorana Marinkovića. U pitanju je kopija dela slikara po imenu Anton Raphael, Mengsa (18. vek).

Album „U osvit zadnjeg dana“ odiše pozitivnom atmosferom, ali u zadnje dve pesme sa njega („Želja“ i „Zli dusi“) Bjesovi nagoveštavaju sledeću fazu u svom razvoju, koja depresivnom muzikom i teškim tekstovima otvara jedno sasvim drugačije poglavlje u nadolazećim albumima ovog uticajnog srpskog benda.

RAPIDFORCE ‎- „Apotheosis Of War“

RapidForce nikada nije bio mainstream band, pogotovo ne te 1993. godine. kada su dočekali da njihov album ugleda svetlost dana posredstvom kuće Carlo Records. Jedan od retkih metal albuma koji se u Srbiji pojavio tokom 90-ih godina imao je veliki broj poštovalaca, koji će se u to vreme skupljati po manifestacijama kao što je bila Balkan Horror Opera, koja nije imala mali broj posetilaca. 

U decembru 1993. godine objavljen je album na vinilu, dok će sledeće godine Silver Cross objaviti njihov album na kaseti. Bend je za potrebe promocije snimio i dva video spota za numere „Far From Myself“ i „Sky’s Burning Higher“.

Album je snimljen u Do Re Mi studiju u Novom Sadu, a produkciju potpisuju Kole Bogdanović i Ljubomir Pejić (basista benda Obojeni Program). Na ovom albumu je napravljena jedna mini-revolucija što se produkcije tiče. Bubanj je po prvi put zabeležen u kombinaciji digitalnog i analognog načina snimanja. Postava koja je snimila ovaj album je Dragan Šarović – Doktor (vokal), Kosta Bogdanović – Kole (gitara), Milan Jakšić – Jakša (bas) i Viktor Ivanović (bubanj).

 VAN GOGH – „Strast“

Iako ne baš hvaljen od strane tadašnje štampe, treći studijski album beogradske trojke poznatije kao VAN GOGH se mora naći na listi. Veliki hit „Mama“ dolazi upravo sa ove ploče i nemoguće je nepomenuti je, iako ljubitelji rock zvuka baš i ne ljube ovaj bend. Apsolutno nemam ideju koliko je ovaj album bio bitan za to vreme, ali Van Gogh je (na nečiju sreću, a nečiju žalost) izuzetno bitan bend, bar što se srpske rock scene tiče. Ako realno sagledamo stvari, album donosi veliki broj hitova, a i odličnu promenu u zvuku u odnosu na prethodni album, pa sa ove distance mogu slobodno reći da im je ovaj bio neka vrsta prekretnice u karijeri. Pored pomenute numere „Mama“, album „Strast“ doneo je nekoliko zaista dobrih kompozicija kao što su „Sreća“, „Manitua mi (nemoj biti lud)“, „Aleluja“ i „Esktaza“. Ovo nije njihov najbolji album, ali nije ni „DrUnder“ niti „Lavirint“, pa ga slobodno možemo uvrstiti na ovu listu.

Jedna od retkih recenzija iz tog perioda, objavljena u časopisu Ritam, a koju potpisuje Uroš Stojanović piše: „Na albumu ‘Strast’ najzad je u potpunosti uspeo da kreira jedan čvrsti, urbani terasa-zvuk, za kakvim je, s promenljivim uspehom, tragao od svojih početaka“. I to je zapravo jedini komentar na muziku ovog benda koji sam uspeo da nađem u raznim arhivama. Postava koja je snimila ovaj album je: Zvonimir Đukić – Đule (vokal, gitara), Aleksandar Barać – Aca (bas) i Srboljub Radivojević – Srba (bubanj).

GENERACIJA BEZ BUDUĆNOSTI – „Vol 1“

Prvi LP benda GENERACIJA BEZ BUDUĆNOSTI pod nazivom „Vol. 1“ objavljen je 1993. i doneo je uz pregršt ska puk zvuka i dva velika hita „Jamaica“ i „Olovna jutra“.  Iako su počela ratna dejstva na prostoru bivše Jugoslavije, pesme GBB-a zauzimale su mesta na top listama u regionu. Album je bendu doneo veliki uspeh, a najveću afirmaciju stekli su na festivalu „Brzi bendovi Srbije“. Međutim, iako su imali velike planove, iako je deo tiraža prvog albuma otkupljen za belgijsko tržište, GBB nisu snimili novi materijal naredne četiri godine.

Album je snimljen u studiju Matrix u Veterniku, a produkciju, zajedno sa bendom, potpisuje Zoran Bulatović – Bale (gitarista bendova Luna i Pekinška Patka). Zanimljivo je da ovo LP izdanje nije imalo spisak pesama na omotu i ploči. Na albumu su svirali Robert Bu (vokal), Miloš Rašković – Raša (gitara), Borislav Stefanović – Borko (bas), Vladimir Cinkocki – Cina (bubanj) i Slobodan Dragaš (truba).

DEAD IDEAS – „Where To?“

Prvi ablum legendarnog beogradskog sastava DEAD IDEAS izašao je 1993. godine i doneo mnogo toga novog za underground scenu. Ovo je jedna od prvih DIY (Do It Yourself) i hardcore izdanja uopšte na području Srbije, koje je kasnije reizdato za Silver Cros Records. Bend je predstavljao pionire ondašnje hardcore scene i svojim živim nastupima nikog nisu ostavljali ravnodušnim. Pridržavali su se postulata starih „old school“ vrednosti i bili su vrlo internacionalno orijentisani što se promocije tiče. Imali su zapažene nastupe u Sloveniji i Grčkoj, i ne mali broj onih koji su pratili njihovu karijeru, smatrao je da će veći uspeh kad tad sustići grupu, što se na žalost nikada nije desilo.

Pored vrlo bitne figure za hardcore scenu tog vremena, Jelene Komnenić koja je imala ulogu frontmena, u bendu su bili osnivač Darko Marković (bas, prateći vokali), Igor Škoro (bubanj) i Nemanja Kojić – Kojot (gitara, prateći vokali) kojem je ovo prvo diskografsko oglašavanje u veoma bogatoj muzičkoj karijeri. Album je snimljen u studiju DA u Banovcima, a produkciju je radio Zoran Đuroski – Đura koji se u to vreme potpisivao kao Mysterious (gitarista benda Overdose).

Razni izvođači – „Nema ljubavi bez patnje i bola“

Kompilacijski albumi su uvek imali posebno mesto za svako vreme, te je kompilacija „Nema ljubavi bez patnje i bola“ našla svoje mesto na ovoj listi. Na ovoj ploči našli su se skoro svi bitni bendovi tog vremena, a autentičnost snimaka koji su sa običnih kaseta prebačeni na vinil daje joj poseban šmek. Naravno, u to vreme je bilo izuzetno teško organizovati bilo kakvo ozbiljnije snimanje, ne u smislu tehnike, nego u smislu finansija, pa shodno tome ova ploča ima posebnu draž vremena koje nosi.

KBO!, Obojeni program, Imperium Of Jazz, Overdose, Dža ili bu, Rambo Amadeus, Agent 86, Kazna za uši, Atheist Rap, Boye i Klinički mrtav su bendovi koji su nastupali u Klubu studenata tehnike tokom 1992. godine i koji su svoje snimke ustupili za objavljivanje ove legendarne kompilacije koju je na vinilu izdao Take It Or Leave It Records.

Izvori: Ex-YU Rock Enciklopecija (Petar Janjatović), časopisi Ritam i Vreme Zabave.