INTERVJUI

AIRBOURNE – Crni pas u Novom Sadu

airbourne-band-2012
Written by Hardwired Crew
Jedan od najinteresantnijih bendova iz Australije sutra će posetiti Srbiju i održati koncert u Novosadskom klubu The Quarter. Iskoristili smo priliku da popričamo sa njima pre koncerta.

airbourne-band-2012

Na koji način nastaju pesme u vašem bendu?
Airbourne:
Način na koji mi u Airbornu pišemo pesme je, da uvek počinje rifom, koji nam dođe na tonskoj probi, u autobusu, ili kod kuće, uzmem gitaru i odsviram rif, jednostavno se desi. Nikad ne sednem i pomislim „Sada ću napisati rock ’n’ roll rif.“ U stvari, mislim da to niko ne radi. Ono što se desi je da jednostavno sediš sa gitarom u rukama i odjednom počneš da sviraš nešto, i pomisliš: „Sranje, ovo je odlično.“ I onda na brzinu tražiš rekorder da snimiš pre nego što zaboraviš sve. Danas imamo iPhone-ove i slične stvari, ali je uvek dobro imati uza se hemijsku i notes da zapišeš, jer nikad se ne zna kad će ti neki naslov pasti na pamet i ako si u gradu ili pabu, i još popio nekoliko pića… moraš uvek biti svestan jer nikad ne znaš kad će te dobra ideja za tekst zveknuti u glavu.

To znači da pišete uvek i svuda?
Airbourne: U osnovi, kada se vratimo sa turneje, uvek su tu ideje, bile one iz autobusa ili sa bine, ono što radimo kad dođemo je da skupimo i snimimo sve ideje sa puta. I onda je tu sastavljanje svega, iznajmljivanje prostorije i sviranje. I onda shvatimo da imamo oko 40 pesama, pa nakon što snimimo muziku ja se okolo vozam u autu pevajući tekstove i radeći na idejama uz muziku. Nekad vozim zaista brzo od uzbuđenja, svratim u pab na pivo da pročitamo novine jer i tamo ima ideja… na primer, možda se desilo neko ludo hapšenje ili nešto slično, i iz takvih stvari dobiješ ideje. Onda se vratiš u auto i vozaš okolo opet radeći na pesmama, i tako smo radili skoro osam meseci.

Kako je nastao “Black Dog Barking”?
Airbourne: Počeli smo snimanje albuma, „Black Dog Barking“, sa Brian-om Howes-om. Kada pogledate njegov rezime, tamo ima bendova koje verovatno ne biste povezali sa nama, ali stvar sa Brian-om je da je on toliko dobar producent. Poveže se sa svakim bendom sa kojim radi, i jedna stvar koja ga je učinila tako posebnim je da je oduvek želeo da radi sa klasičnim rock ’n’ roll bendom kakav smo mi. On voli Iron Maiden, AC/DC, Motorhead, ali je rekao kako nije nikad imao šansu da radi takav zvuk. Ali mi smo rekli: „Ma hajde da radimo album.“ I toliko smo se zbližili svi, radili smo sedam dana nedeljno, bez proslave Božića ili proslave Nove Godine. Čuli smo da će biti kraj sveta oko 20. decembra, izašli smo iz studija i svet je i dalje bio tu, što je super jer sad možemo čuti album 🙂

Da li ste snimali samo sa Brian-om?
Airbourne: Snimili smo „Black Dog Barking“ u Van Howes Studios sa Brian, a takođe smo ga snimali i u Armoury Studios u Vankuveru, zaista legendarnom studiju. Kada izlazite iz kontrolne sobe i idete u sobu za snimanje i pogledate desno, a tamo AC/DC „The Razors Edge“, pogledate levo, tamo je Aerosmith „Pump“. Kada prvi put to vidite, pomislite: „Vau, ovo je kuća rock ’n’ roll-a. Sjajno je biti ovde.“ Za nas, ovo je treći album, i moramo još mnogo toga izvući iz sebe i staviti na traku, i uradićemo to, jer pogledajte ove albume uz koje smo odrastali. Dakle, to su bila dva mesta na kojima smo snimali, bilo je toplo u LA-u i priličnohladno u Vankuveru.

Odakle naziv “Black Dog Barking”?
Airbourne: Sedeli smo u hotelskoj sobu u LA-u i pisali pesmu, jer sam imao rif. Sedeli smo na kauču, imao sam akustičnu gitaru, i tu je usput došla ideja o crnom psu i ideji za album, a tako je i pesma polako počela da oživljava. To je poruka pesme, a na neki način i poruka benda još od pre deset godina kada smo počeli. Uvek smo pevali o zalaganju za rock ’n’ roll, i ako želite da on traje u ovom svetu potrebno je pokretanje bendova da se zalažu i nastave da sviraju rock ’n’ roll. „Black Dog Barking“, da se vratimo na to. Uvek smo imali jednog crnog psa u toj borbi, svaki dan da izađemo i radimo to što radimo, i razlog što se ovaj album tako zove je – kada crni pas dođe, znate da on dolazi sa razlogom, sa osvetom, i on je nemilosrdan. Mi vidimo sebe u toj borbi za rock ’n’ roll kao crnog psa koji dolazi, i dolazimo da vam otkinemo glavu.

Kakva je situacija za mlade bendove u vašem mestu?
Airbourne: Kada smo počeli da sviramo, postojao je jedan pab u kom smo oduvek želeli da sviramo, ali je zatvoren i preuređen, i nikad nismo dobili šansu za to. Taman kada smo sklopili svoje pesme, odneli su binu i nismo mogli da sviramo. Naravno, svirali smo u drugom pabu i preselili se u Melburn. Ali u Melburnu su uradili istu stvar, izgradili su visoke stambene zgrade tačno pored malog, prljavog rock’n’ roll bara, koji je godinama bio kao insitucija za mlade bendove. Pravilo bi trebalo da bude, da ako ste vi tamo prvi i postojite tako dugo kao rock ’n’ roll bar, da možete da budete glasni koliko hoćete. Jer taj klinac koji sedi na krevetu i uči rif, njegovi prsti su budućnost rock ’n’ roll-a, i nada se da će jednog dana svirati na bini, a ovo bi mogla da bude prva bina na kojoj će svirati. Ali je jednostavno odneta. I to je ono što nas stvarno nervira, nerviralo nas je od prvog dana i nerviraće nas dok nas ne bude. Nećemo prestati da sviramo rock ’n’ roll, radićemo ovo punim gasom dokle god možemo. To je ono što smo oduvek hteli da radimo, još od kad smo bili deca, da se borimo za rock ’n’ roll. Ljudi govore: „Nikad nećete uspeti, to ionako nema poentu.“ Mi samo kažemo: „Jebite se, rock ’n’ roll je najbolja stvar na svetu.“

Znači, misliš da polako počinju da se popravljaju stvari?
Airbourne: Sve se u stvari vraća na pravi put, sve se ponovo prebacuje na rock ’n’ roll. Mislim da su ljudi napaljeni na tu, na neki način konzervativnu, sterilnu muziku kakva je ova moderna. A postoje pravi bendovi, istinski bendovi, koji nisu u „X faktoru“ ili „Idolu“, i zato ne želimo da nam ova scena bude oduzeta. Sve je u sponzorima i ništa nije u muzici. Davno, kada je Hendrix prvi put nastupio oduvao je mozak svima. Niko ga nije mogao razumeti kada je svirao na Woodstocku, nisu mogli da veruju. Nije bilo sponzora na Woodstocku! To je bio festival za ljude, i to je to. Svaki mali bend, svaki klinac zaslužuje šansu da svira rock ’n’ roll ako je to ono što želi da radi.

airbourne-band-2012

Kako je na turneji trenutno?
Airbourne: Jedva smo čekali da krenemo na turneju, da se vozimo autobusom od zemlje do zemlje, od grada go grada, da razvalimo na bini kao munja i da smo tamo u masi, sa ljudima koji su nam najviše nedostajali. Oni su tamo, to je jedna od onih stvari koje ne možeš kontrolisati, osećaj kada pevaju pesme sa tobom i tako su puni strasti, i samo pomisliš: „Jebote, koliko je dobro vratiti se.“

Šta možemo da očekujemo u Srbiji?
Airbourne: Lud koncert definitivno, pun pozitivne energije.

Gde je najbolji provod do sada?
Airbourne: Nemačka je jedna od zemalja gde zaista dobro prihvataju bendove. Ljubav koju dobiješ tamo je neodoljiva i uvek se želiš vratiti, toliko nas privlači da se osećamo kao da idemo kući svaki put kada idemo u Nemačku. Volimo rock ’n’ roll i volimo dobro, kvalitetno, jebeno pivo, a Nemci zaista mogu piti, u to nema sumnje. Eto na primer Oktobar fest, to je nešto fantastično, nadam se da ću jednom imati priliku da odem tamo i popijem piće.

Da li su turneje vaše prirodno stanište?
Airbourne: Kao pacov si na točku, samo trčiš i trčiš, i gledaš ispred sebe. Više ne gledamo u koju zemlju idemo, vidimo svet kao jedno veliko mesto, jer gde god da odeš svi vole rock ’n’ roll. Toliko putujemo da nekad kada izađeš iz autobusa ne znaš u kojoj si državi, sve dok neko ne priđe i kaže: „Danke schön“, onda shvatiš da si u Nemačkoj i vikneš: „Prost!“.

Intervju pripremili Boris Džinić i Marko Ristić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.