INTERVJUI

Addi, SÓLSTAFIR: „Berdreyminn nije mračan album“

Written by Hardwired Crew

SÓLSTAFIR je sasvim sigurno jedan od najperspektivnijih bendova sa Islanda, koji strpljivo gradi svoj put na gore. Njihov novi album “Berdreyminn” ih dovodi bar jedan korak bliže na tom putu. Mračan i ozbiljan, emotivan i dirljiv, on intrigira na toliko mnogo načina. Aðalbjörn Addi Tryggvason, pevač i jedan od kompozitora benda je govorio o novom albumu i tome kako bend zapravo stvara svoju muziku.

Solstafir 2017, photo Snorri Sturluson

Vaš novi album je dobio veoma dobre reakcije publike kada je izašao. Svi ga vole.
Addi: Hvala, to je divno.

Deluje da ste vi bend koji ne razočarava!
Addi: (smeh)

Da li mislite da ljudi očekuju mnogo od vas svaki put kada stvarate novu muziku?
Addi: Ne, ne, ne možeš tako stvarati muziku. Svi naši albumi su različiti. Ali nije kao da mi pokušavamo daih učinimo drugačijim. Stariji si nekoliko godina, prođeš kroz neke stvari… Ali pretpostavljam da imamo visoke standard, mi smo naši sopstveni kritičari. Mi obično ne pišemo mnogo muzike. Mi obično napišemo oko osam do deset pesama svake treće godine, a to nije mnogo. Filtriramo dosta. Nikada nismo imali takvu vrstu samopouzdanja da ćemo napisati remek-delo za četiri dana.

Ali kada pišete muziku, kako to činite u toku trogodišnjeg perioda?
Addi: Mi očitno nemamo tri godine jer smo pre deset godina počeli da idemo na turneje. Pre toga smo mogli odvojiti godinu dana za pisanje. Napisali smo prvi album za tri meseca. Mi ulažemo mnogo vremena i napora u to. Mi sednemo da pišemo onda kada su svi u mogućnosti za to i pišemo konstantno tri meseca. Možeš sagraditi kuću ili napraviti fil za tri meseca ako želiš, tri meseca je mnogo vremena. Neko dođe sa delom pesme koji će proći kroz tuce filtera i ideja. O jednoj bubnjarskoj deonici se može pričati danima. Bilo ko može doći do ideje, ali ideja nestaje, sve se razvija u nešto veće. «Napisao sam pesmu, hajde da probamo moju pesmu.», to se nikada nije dogodilo.

Solstafir 2017, photo Snorri Sturluson

Dakle, svi imaju udela u komponovanju?
Addi: Da, ali bi ponekad neko napisao srž pesme, sve delove, a onda bismo diskutovali o tome kako šta da izaberemo i tako dalje.

Da li ste svi perfekcionisti?
Addi: Ja sam verovatno onaj ko dosađuje. Ja zanovetam najviše i mešam se najviše.  Oduvek je tako bilo, svi u bendu to znaju. Kada postanem previše zahtevan, oni mi kažu. Biti u bendu je kao biti u braku. Može biti komplikovano.

Kako ste napredovali kao muzičari? Novi album je na neki način drugačiji od prethdnog, iako se jasno može čuti da je to I dalje Solstafir, a ne neki drugi bend. Kako uspevate da budete drugačiji a svoji?
Addi: Nikada nismo odlučili da budemo daleko ili blizu prethodnom albumu. Nikada nismo ni bili blizu diskusije o tome. Ne znam da li je iko od nas napredovao kao muzičar, mi se osećamo kao da smo i dalje isti muzičari sa malo drugačijim umom. Možda smo otkrili novi bend, ili izgubili nekoga koga smo voleli… Znam da ćemo biti isti muzičari i na sledećem albumu, napisaćemo samo drugačije pesme. Uvek pokušavamo da se ne ponovimo u pisanju pesama. Imati standardan beat nam je postalo čudno, navikli smo na toliko mnogo varijacija u pokušavanju da se ne ponovimo. Mislim da smo više samouvereni sada nakon pisanja muzike u prethodnih petnaest godina. Znam da ako sednemo, napisaćemo dobru pesmu.

Kakav je bio process snimanja?
Addi: Snimili smo demo. Otišli u studio i naravno prvo snimili bubnjeve. Mi ne planiramo zapravo, mi odlučujemo na mestu šta ćemo raditi sledeće. Znamo da ćemo svakako izaći sa albumom.

Da li ste pod stresom dok ste u studiju? Da li ste perfekceionisti i tamo?
Addi: Da, naravno. Ja ne volim da sebe nazivam perfekcionistom, neko bi me verovatno nazvao šupkom. Neki ljudi se glasnije čuju od drugih, ali ako nema negativih osećanja, ako se može održati prijateljstvo i poštovanje, sve je u redu.

Svi tekstovi su na islandskom. Kako to utiče na vaš muzički izražaj?
Addi: Pa, čudna stvar je da mi retko čujemo zamerke i ljude koji nas pitaju zašto ne pevamo na engleskom. Mi ne čujemo ta pitanja.

Da, to je zbog toga što je islandski veoma šarmantan jezik!
Addi: Jeste! Zvuči kao efekat, kao gitarski efekat. Kao kada staviš pedalu s efektima na gitaru, tako je jezik efekat za vokal. Rammstein ne bi zvučao jednako dobro na engleskom. Mislim da Sigur Ros ne bi zvučali jednako dobro ako bi pevali na engleskom. Ali mi zapravo ne koristimo islandski zato što mislimo da zvuči bolje. Razlog je zapravo taj da sam ja počeo pevati čistije na islandskom, a da bih pevao čistije, pevanje mora biti lično da bi bilo istinito za mene. Trebalo mi je da se osećam komfornije. Kada pevam, to bi trebalo da bude iz srca, a lakše je i prijatnije pevati lagane stvari kada dolaze iz srca.  

Da li to znači da više voliš da pevaš lagane stvari?
Addi: Isto je kao i sa velikim svirkama i malim klubovima, ja volim sve. Solstafir je moj omiljeni bend jer mi pišemo našu omiljenu muziku. Ja ne slušam sporu muziku, nisam obožavalac spore muzike, ja volim muziku brzog tempa, ali volim da sviram sporu muziku. Zato volim što sam u ovom bendu, mogu da pevam nežno ili da se derem kao Tom Araya u «Angel of Death». Varijacija vokala je ono što ja volim.

Koje je tvoje mišljenje o muzici sa Islanda i muzičarima sa Islanda? Ima li nečega što vam je svima zajedničko osim zemlje iz koje dolazite i jezika?
Addi: Svi verujemo u magiju Odinovog gavrana.

Da li svi sa Islanda zaista veruju u to?
Addi: (smeh) Svi veruju! Zato smo tako sjebani. Mislim da izolacija kreira određeni mentalitet.

Dakle, ti ne misliš da je teže bendovima sa Islanda da idu na turneju u druge zemlje, u smislu da ste na ostrvu i da morate da letite gde god želeli da odete?
Addi: uvek je teže biti bend sa Islanda i ići na turneju nego biti bend iz Holandije ili Nemačke. To je mana, ali vrlina je što biti bend sa Islanda zvuči više seksi i egzotičnije nego biti bend iz Dizeldofa u Nemačkoj. Naši prijatelji na, govore da nam zavide što smo sa Islanda jer to zvuči tako egzotično.

Pročitala sam negde da je vaša muzika opisana kao «sumorni metal koji je jak na atmosferi». Da li se slažeš?
Addi: Slažem se na mnogo načina, i ne slažem na isto toliko. Ima toliko mnogo stvari koje su korišćene da bi se opisala naša muzika…

Ali veoma je komplikovana za opisivanje, složićeš se?
Addi: Da, ali mi smo uvek razmišljali o vremenu kada bend dođe to one tačke kada ljudi orestanu da ga opisuju. Reći ćeš da je Nine Inch Nails, Nine Inch Nails, nećeš reći da je to industrial. Nećeš reći da je Pink Floyd hippie rock. To je Pink Floyd. Tako da, ako ljudi budu rekli da je Solstafir, Solstafir, ja bih im rekao «Hvala, to je najveći kompliment ikada!»

Sada bih želela da odabereš jednu od pesama sa novog albuma i ispričaš mi o čemu se radi u njoj.
Addi: Pa, “Bláfjall” je sigurno jedna od mojih omiljenih pesama i poslednja na albumu. Imao sam ovu ideju dugo vremena, i želeo sam zaista da kombinujem crkvene orgulje sa bubnjevima. Oduvek sam želeo to da isprobam. Uspeli smo u tome. Imam i nežne i drečeće vokale, i volim oba načina. Zaista sam zadovoljan sa tom pesmom. Tekst je nešto poput – zamisli da odrastaš na nekom mestu i da mrziš to mesto, zaista ga mrziš, misliš da je to najgore mesto na svetu. Misliš da to mesto asocira na sve što je trulo i zlo, i odlaziš iz tog mesta i kuneš se da se nikada nećeš vratiti. Nikada! Ali na tvom putu se nešto dogodi, tako da nekoliko godina kasnije ti odlučuješ da se vratiš u to mesto koje si mrzeo. I kada se vratiš nazad u taj grad, misliš da je on najlepše i najmirnije mesto na svetu. Nešto se promenilo, ali ti ne znaš tačno šta.

Solstafir 2017, photo Snorri Sturluson

Ima li nečega što želiš da kažeš o albumu a što te nisam pitala?
Addi: Mislim da ovo nije album koji ćeš zavoleti nakon prvog slušanja. Mislim da je ovo album koji mora da se čuje nekoliko puta pre nego što odlučiš da li ti se sviđa ili ne. Sve pesme su toliko individualne, i toliko se razlikuju jedna od druge… Nismo imali pojma koju da izbacimo kao prvu, pa smo odlučili da to bude ona najmračnija. Izbacili smo “Ísafold”, najmračniju od svega onoga što smo pre uradili, ali ako poslušaš album u celosti, čućeš da to nije mračan album. I dalje je to isti bend. Neki ljudi će reći da je album totalno različit, neki će reći da je savršeni nastavak prethodnog “Ótta”. Ja ne znam da li je bilo šta od toga tačno, ali to je novi album. Ako ste očekivali isti album kao ranije, onda slušate pogrešan bend. Mi nikada nećemo napraviti isti album dvaput. Zaista ste pogrešili ako ste mislili da će ovaj album zvučati kao “Ótta”.

Ja sam ga zavolela nakon prvog slušanja, i ljudi oko mene su zadovoljni i vole “Berdreyminn”!
Addi: Hvala ti! Veoma mi je drago da to čujem!

O autoru

Hardwired Crew

Dodaj komentar

  • […] Sólstafir su osnovani 1995. a danas važe za jedan od najpopularnijih i najoriginalnijih sastava post rock/metal scene. Albumom „Kold“ iz 2009. godine bend stiče svetsku mainstream slavu i krasi naslovnice brojnih metal časopisa. Iza sebe imaju šest albuma, od kojih je poslednji „Berdreyminn“ objavljen u maju 2017. godine za izdavača Season of Mist. Intervju koji nam je uoči izdavanja albuma dao frontmen sastava Aðalbjörn Addi Tryggvason možete pročitati ovde. […]

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.