INTERVJUI

Adam Elmakias – Vanzemaljac sa fotoaparatom

Written by Hardwired Crew

A Day To Remember, Bring Me The Horizon, Metallica, All Time Low, Paramore, Ed Sheeran, Slipknot, Drake, The 1975, Twenty One Pilots, 30 Seconds to Mars, Letlive, Florence + The Machine, Pvris, Tonight Alive, Muse, Of Mice & Men, Panic At The Disco, Blink-182, Rise Against… lista bendova i muzičara sa kojima je Adam Elmakias sarađivao nema kraj. Adam već sedam godina radi kao oficijalni fotograf za A Day To Remember, poseduje svoj merch, poznatiji je od nekih članova bendova, ali i nesebično deli svo svoje znanje koje je stekao radeći ovo što voli. Svi oni koji se i sami bave ovim tipom fotografije su sigurno bar jednom čuli za njega, a za one koji nisu, Elmakias se detaljnije predstavio u intervjuu za naš magazin. Otkriva kako je uopšte počeo da se bavi fotografijom, koji su to momenti koji su mu promenili život, kako izgleda skoro 365 dana u godini biti na turneji sa nekim od najvećih bendova današnjice, ali i sa kojim muzičarima bi voleo da sarađuje, a još nije imao priliku.

adam-elmakias-promo-1

Ćao! Pre svega, koliko puta do sada si video A Day To Remember uživo?
Adam: 
Previše puta da bih mogao tačno da izbrojim. Sa njima sam na turneji još od 2009. godine, tako da je u pitanju mnogo nastupa. Možda 200.

Da li možeš da se predstaviš našim čitaocima?
Adam:
 Ja sam Adam Elmakias. Živim u San Dijegu u Sjedinjenim Američkim Državama i bavim se muzičkom fotografijom. Sarađujem sa bendovima i ponekad sa njima idem na turneje. Ćelav sam. Imam mačku koja se zove Mark i jako je volim. Volim zdravu ishranu. Trenutno sam u Londonu. Nikada nisam bio u Srbiji, ali bih voleo da je posetim jednog dana!

Kako je došlo do tvog interesovanja za muzičku fotografiju i fotografiju generalno?
Adam: 
Počeo sam da fotografišem kada sam imao oko 15, 16 godina i živeo u Medisonu, Viskonsin. Kao školski zadatak napravio sam neke autoportrete i školskom savetniku, sa kojim sam tada imao blisku saradnju, su se jako dopale fotografije. I on sam se bavio fotografijom, tako da me podsticao da nastavim i da se zainteresujem. Posle oko godinu dana nabavio sam fotoaparat koji sam mogao da nosim sa sobom na lokalne svirke. To mi je dalo mogućnost da uđem na koncerte besplatno, sve dok promoterima obezbedim fotografije. To je bila poslastica za jednog bankrot tinejdžera koji je opsednut muzikom. Uz to, osećao sam se veoma cool! Činio sam sve što sam mogao kako bih ostvario saradnju i dobio mogućnost da radim i promo fotografije sa bendovima koji su dolazili u grad, dok jednog dana nisam naišao na par bendova koji su se ponudili da me povedu na turneju.

adam-elmakias-bring-me-the-horizon

Oli Sykes, Bring Me The Horizon / foto: Adam Elmakias

Nakon što sam završio srednju školu upisao sam fakultet, ali sam izdržao samo jedan semestar, jer sam shvatio da to nije za mene. Dostigao sam takvu tačku u bavljenu fotografijom da sam morao da biram između toga i daljeg školovanja. Godinu dana nakon toga preselio sam se u San Dijego. Shvatio sam da ukoliko ću već biti toliko odsutan od kuće, zašto ne bih živeo u najlepšem mestu u državi. Par godina sam konstantno išao na turneje i fotografisao ono što bendovi rade svaki dan. Fotografije koje napravim pošaljem bendovima u roku od 24 sata, kako bi mogli da ih podele na socijalnim medijima, ali većinu ih zadrže za sebe, kako bi imali uspomene. Sa bendovima sa kojima sam najbliži sarađujem već oko sedam, osam godina, tako da sam ih vremenom dobro upoznao i naučio kako da “uhvatim” njihovu ličnost.

Sada imam 26 godina i ponekad isto idem na turneje, ali ne toliko često kao ranije. Poslednjih par godina otkrio sam da uživam u tome da učim druge, tako sam prethodne godine na Warped turneji imao svoj seminar “Anyone Can Be A Photographer”. Takođe, All Time Low su bili sjajni i pustili me da odaberem par pomoćnika koji su mi pomogli u fotografisanju njihove skorošnje arena turneje po Velikoj Britaniji. Osvežavajuće je videti mlade fotografe koji su uzbuđeni i voljni da uče. Nadam se da ću u budućnosti imati prilike da organizujem još ovakvih stvari, jer ja takođe učim od njih.

adam-elmakias-a-day-to-remember

A Day To Remember / foto: Adam Elmakias

Da li ponekad pogledaš svoje stare radove i kako se osećaš kad ih vidiš?
Adam: 
Iskreno, nikada ne gledam stare fotografije koje sam napravio sa nekim posebnim razlogom. Uglavnom pretražujem stare radove kada moram, kada je na primer neko preminuo, ili ukoliko neko traži fotografiju od pre osam godina. I onda se potpuno izgubim. Počeću da ih tražim i proći će sati. Neke se ni ne sećam da sam napravio, ali me neke odmah vrate u taj tačni momenat kada sam napravio fotografiju.

Koju opremu koristiš kada si na turneji?
Adam: 
Moj glavni fotoaparat je Canon 5D MKIII, a imam i Canon 6D. Takođe, ukoliko mi je dozvoljeno, imam instaliranu i treću, pomoćnu kameru. Koristim brze objektive, bez kojih ne možete fotografisati koncerte.

adam-elmakias-gear

Kada se osvrneš na svoju karijeru, koji su to momenti koje smatraš jako bitnim i koje ćeš uvek pamtiti?
Adam: 
Prva turneja kombijem: Prvi put kada sam ubedio bend da me povedu na kompletnu turneju po Sjedinjenim Američkim Državama. Proveli smo dosta vremena u kombiju i bilo je jako prljavo. Ali, u tom kratkom periodu sam naučio više o životu nego što sam u celoj prethodnoj godini.

Kada sam se preselio u San Dijego: Preselio sam se iznenada. Sve je bilo planirano kao poseta mojoj sestri u San Dijegu, ali kada sam proputovao Ameriku, shvatio sam koliko toga ima da ponudi. Nisam imao puno toga što bi me vezivalo za Viskonsin, osim svojih prijatelja. Posao mi nije zavisio od toga gde sam, tako da sam se odlučio za Kaliforniju. Takođe, zbog jedne devojke sam bio besan, a to znači puno kada imaš 19 godina. (smeh)

Prvi put kada sam posetio Evropu: Prvi put kada sam dobio šansu da idem na turneju izvan Amerike je zaista bilo nešto posebno. Bend nije mogao da mi pokrije kompletne troškove avionske karte, tako da je moj tata preuzeo na sebe pola troškova. U to vreme sam imao 20 godina i bio sam bankrot po ko zna koji put. Kao što je slučaj i sa prvom turnejom po Americi, na toj turneji sam naočio mnogo više nego što sam mogao da očekujem.

adam-elmakias-paramore

Paramore / foto: Adam Elmakias

Momenat kada sam promenio karijeru tako da budem srećan, odnosno odabir konstantnih turneja: 2013. godina je bila prva godina koju sam gotovo celu proveo na turneji. Malo sam se bio zasitio promotivnim fotografijama i osetio sam da moram nešto da promenim, ili će fotografija početi da mi dosađuje.

Prvi put kada nešto uradiš je uvek najzabavnije, i pokušavam da imam što više iskustava kada radim nešto po prvi put. Ponekad to podrazumeva da ću u potpunosti da promenim svoju karijeru, ali učiniću šta god treba kako bih bio srećan i motivisan kako bih nastavio da učim.

Adam je počeo da se zanima za fotografiju tako što je radio autoportrete i portrete. Na početku svoje karijere, prvenstveno je radio promotivne fotografije za bendove, a i danas je veoma poznat po tome. Sigurno ste hiljadu puta videli onu čuvenu Paramore fotografiju, koja se nalazi iznad, a da apsolutno niste znali ko ju je napravio.

adam-elmakias-jack-all-time-low

Jack Barakat, All Time Low / foto: Adam Elmakias

Koji portret ili promo fotografiju bi izvojio kao omiljenu?
Adam: 
Fotografija na kojoj je Jack iz All Time Low u kadi, obožavam tu fotografiju. Sve se desilo veoma brzo i neplanirano, ali fotografije koje nastanu tako su mi omiljene. Ova fotografija doslovno predstavlja njega.

Da li više preferiraš koncerte ili festivale? Da li postoji velika razlika između ta dva za tebe kao fotografa?
Adam: 
Osnovna razlika je u tome što ako je u pitanju koncert, onda sam tu zbog benda i imam više slobode kako bih napravio fotografije koje želim. Ne moram da brinem o tome da neću moći da fotografišem sa nekih mesta, jer već znam šta će se tačno dešavati. Ukoliko radim sa bendom koji nastupa na festivalu, što nije tako redak slučaj, moram da radim u skladu sa pravilima festivala koja se odnose na fotografisanje. Radio sam prekookeanske festivale, gde mi je čovek iz obezbeđenja govorio da izađem odatle i nisam imao pojma o čemu priča. Takve stvari se dešavaju, samo moram da imam to u vidu kada radim na festivalu.

Kako biraš bendove sa kojima ćeš ići na turneju, koji je glavni kriterijum?
Adam: 
Ne biram bendove za koje radim i sa kojima idem na turneju. Biram, ali ne na način na koji misliš. Odluka o saradnji između mene i benda mora biti obostrana. U stvari, to je više kao brak. Sa bendovima sa kojima sam najviše na turneji, a to su A Day To RememberAll Time LowPierce The Veil, sa njima sam sarađivao par godina pre nego što su me poveli na turneju. U pitanju je bilo postepeno napredovanje u našem odnosu. Postoje bendovi i muzičari sa kojima želim da sarađujem, ali prvo moramo da postanemo prijatelji i da stvorimo neku ličnu povezanost, a to često zahteva vreme. Nikada nisam angažovan od strane izdavača ili kompanije, samo od strane osobe za koju radim. Želim da upoznam osobu koju ću fotografisati, to je način na koji volim da radim. Biti na turneji sa bendom je kao biti oženjen za pet likova u isto vreme. Provodite puno vremena zajedno i razvija se intiman odnos, tako da moramo da se slažemo i potrebno je vreme kako biste naučili kako da budete na putu sa nekim. Bilo je situacija koje nisu funkcionisale, jer nisam bio pravi izbor za muzičara ili konkretan posao, ali to je sve u redu.

Takođe, morao sam da odbijem neke ponude za turneje, ne zato što sam bio izbirljiv, nego mi je trebalo vreme koje neću provesti na turneji, kako bih mogao da se posvetim sebi, kako bih mogao da učim i rastem. Kada radite kao tour fotograf, vi ste u suštini plaćeni da učestvujete u nečijem životu. To je i dalje vaš život, ali ne donosite odluke o tome šta se dešava, samo se prilagodite. To je bila jako teška stvar sa kojom sam morao da se nosim duži vremenski period.

adam-elmakias-30-seconds-to-mars

30 Seconds to Mars / foto: Adam Elmakias

Koliko je teško biti u takvom stanju da ponekad ne znaš ni na kom si kontinentu, ni koji je datum?
Adam: 
Iz tog razloga se trudim da se hranim zdravo i da vežbam, bez obzira da li sam na turneji ili nisam. Na taj način i um ostaje zdrav. Takođe, pravim pauze kako bih se odmorio. Ukoliko osetim da mi nešto dosađuje, trudiću se da počnem da radim neke nove stvari kako bih mogao da nastavim.

Krajem prethodne godine Adam je pokrenuo svoj magazin pod nazivom „Your Music Photographer“. Prvi broj sadrži 128 stranica i 60 fotografija koje je napravio tokom 2015. godine. Trenutno radi na drugom broju svog magazina, u kojem će se između ostalog, kako nam je rekao, naći i Drake, kojeg je imao priliku da fotografiše na poslednjem izdanju Coachella festivala. U magazinu možete pronaći fotografije sa bine, portrete, ali i neke fotografije koje su napravljene iza kulisa. Pored svake fotografije je rukom napisao opis, ali i koju je opremu koristio tokom fotografisanja.

Skoro si pokrenuo svoj magazin “Your Music Photographer”. Da li mi možeš reći nešto o ovom projektu i kako si došao na tu ideju?
Adam: 
Postojale su fotografije koje sam stvarno voleo, ali magazini ih nisu objavljivali. Želeo sam da napravim magazin za sebe i fanove, tako da sam upravo to i uradio. Proveo sam dosta vremena radeći na tome, ali sam ponosan kako izgleda. Dobio sam ogromnu podršku, tako da ću nastaviti da štampam magazin.

Da li si mogao da zamisliš da će ti ovo jednoga dana biti posao?
Adam: Adam Elmakias
 iz srednje škole nije znao čime želi da se bavi. Želeo sam da radim ono u čemu ću uživati, tako sam i završio ovde gde sam sada.

Koliko god koncertna fotografija zvučala zabavno, da li nekad poželiš da ostaviš fotoaparat sa strane i uživaš u koncertu kao deo publike?
Adam: 
Možda jednom godišnje. Da je u pitanju John Mayer ili Eminem turneja i da moram da radim, verovatno bih to radio svako veče, bar jednu pesmu.

Uspeo si da napraviš brend od sebe. Čak si popularniji od nekih članova bendova. Šta misliš, koji je glavni razlog tome?
Adam: 
Bendovi za koje radim imaju sjajne fanove, i jednostavno se desilo da sam blizak sa bendovima koji imaju veoma verne baze fanova. Super je osećaj, jer sam oduvek hteo da budem frontmen benda, ali ne umem da pevam. (smeh)

adam-elmakias-twenty-one-pilots

Twenty One Pilots / foto: Adam Elmakias

Ti si osoba koja je masterirala socijalne medije. Šta misliš koliko ti je to u početku pomoglo kao fotografu?
Adam: 
Hvala što misliš tako! Socijalni mediji su mi stvarno pomogli da proguram svoj brend i pokažem bendovima da je važno imati svog ličnog fotografa. Trebalo mi je vremena za to, ali mislim da sam uspeo. Još uvek učim o tome šta prolazi, a šta ne prilikom korišćenja socijalnih medija. Na primer, nedavno sam bio nervozan da ljudi neće biti zainteresovani za to što imam da kažem ukoliko nisam na turneji ili ne nudim nešto konkretno. Ali, ispostavilo se da mi i tada pružaju veliku podršku, i da mogu da uzmem neko slobodno vreme kako bih živeo svoj život i da su ljudi cool u vezi toga.

U vremenu kada gotovo svako može da se bavi koncertnom fotografijom, kako učiniti sebe prepoznatljivim i jedinstvenim?
Adam: 
Mislim da ne postoji formula koja vodi do toga da se razlikujete od ostalih. Važno je samo da nastavite fotografišete i radite to što radite. Potrebno je dosta vremena, upornosti i povezivanja sa ljudima . Ne postoje prečice.

Koja je najčudnija situacija koja ti se desila na bini ili na turneji?
Adam: 
Ne znam, toliko stvari se desilo. Jack Barakat iz All Time Low je uvek zabavan. Poljubio me je u glavu tokom seta, što možete pogledati ovde.

adam-elmakias-all-time-low

All Time Low / foto: Adam Elmakias

Adam već godinama organizuje seminare i radionice na kojima deli znanje sa mladim fotografima. Takođe, krajem prethodne godine dobio je šansu da pozove par mladih ljudi koji će mu pomoći u fotografisanju arena turneje benda All Time Low u Velikoj Britaniji. Uvek je raspoložen za priču i razmenu mišljenja, ali ako ga vidite na nekom koncertu ili festivalu, ne pokušavajte da ga zaustavite, jer tada je vreme za posao.

Prvo seminari i radionice, sada biranje pomoćnika za All Time Low koncert… Fantastično je što nesebično deliš svo znanje koje si stekao i što pomažeš drugima da ostvare svoje snove.
Adam: 
Hvala! Kada sam odrastao nisam tačno želeo čime želim da se bavim. Drago mi je da vidim da deca danas znaju šta je moguće i da se toliko interesuju za fotografiju.

Da li postoji neki bend ili muzičar koji nisi imao priliku da fotografišeš a voleo bi?
Adam: 
Nije bend, ali jako bih voleo da radim sa Eminem-om. On je legenda.

Da li imaš neki savet za nekoga ko tek počinje da se bavi koncertnom fotografijom?
Adam: 
Počnite da fotografišete i ne prestajte. Počnite lokalno. Prvo naučite sve tehničke stvari, danas ih možete naći praktično svuda. Povezujte se sa ljudima i budite dobra osoba.

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.