A PERFECT CIRCLE – „Eat The Elephant“ (2018)

A PERFECT CIRCLE
„Eat The Elephant“
Alternative Rock / Atmospheric Rock
BMG (2018)

Ako ste očekivali još jedan „Mer de Noms“ ili „Thirteenth Step“ bićete razočarani. Ipak ne smete da zaboravite da je od njih prošlo mnogo godina a u prošlosti se ne živi. Ako ste kao fan očekivali „samo“ novi album dva muzička genija kakvi su Keenan i Billy Howerdel onda ste na pravom mestu.

A PERFECT CIRCLE je jedan od retkih bendova na čije se novo izdanje čekalo duže nego na novi album benda Tool. Gle čuda, oba benda predvodi isti čovek. Gospodin Maynard James Keenan. Ono što je sasvim sigurno, nije mu žao zato što nas je pustio da čekamo 14 godina. Nakon tolike studijske pauze pitanje koje se samo po sebi nameće je, da li je „Eat The Elephant“ bio vredan čekanja?!

Odgovor uvek leži u onome „zavisi od toga šta ste očekivali“.  Ako ste očekivali još jedan „Mer de Noms“ ili „Thirteenth Step“ bićete razočarani. Ipak ne smete da zaboravite  da je od njih prošlo mnogo godina a u prošlosti se ne živi. Ako ste kao fan očekivali „samo“ novi album dva muzička genija kakvi su Keenan i Billy Howerdel onda ste na pravom mestu. To je taj isti bend koji ste voleli samo napredniji i zreliji. Osnove dobro poznatog APC zvuka su tu ali su im pristupili na malo drugačiji način, koji ako ste imali bilo kakva očekivanja sigurno niste očekivali.

„Eat The Elephant“ je blještava altrenativna ploča starih majstora koji nakon toliko godina ipak, nećete verovati, nisu tu da ugode vama nego da izraze sebe. Ploča suprotstavljenog besa i nežnih melodija. Grandiozne klavirske deonice, klasične gitare, mirniji tempo i besprekorna vokalna izvedba od starta će vas odbiti ili privući. Ako ste fan savetujem da pokušate još jednom. I još jednom. Ova recenzija kasni iz opravdanih razloga i drago mi je zbog toga jer sam nakon desetak dana pauze kada sam ga pustila ponovo album doživela sasvim drugačije. Kao i dobro vino, „Eat The Elephant“ mora da odleži.

Kriticizam koji su započeli 2004. godine sa obradama anti-ratnih pesama na albumu „eMOTIVe“ nastavljen je na „Eat The Elephant“ samo na malo drugačiji način, ali nisam sigurna koliko su reči koje Maynard peva uvek efektivne i „pravo u metu“. Ipak, njegova kritika modernog društva, religije i političkih problema je više nego jasna. Muzički, album je ekstenzija dosadašnjeg rada zasnovana najviše na klavirskim i elektronskim elementima čineći ga dosta mekšim od njegovih prethodnika. Umesto da pokušaju da ožive orkestralni alt rock koji ih je i učinio poznatima, „Eat The Elephant“ je više kolekcija pesama na kojima su i Billy i Maynard zablistali u drugačijem svetlu. Na ovom albumu su neke od najboljih čistih vokalnih deonica koje je Keenan ikada otpevao. Iako možda nije kontroverzan kao prethodni albumi, bes benda prema postojećem poretku i modernom društvu se i te kako oseti samo je iznešen na nešto suptilniji način.

Ono što je sigurno, iako možda ne poseduje hitove kalibra „Judith“ recimo, „Eat The Elephant“ sadrži elemente emotivnog, ćudljivog roka koji je proslavio APC ali na suzdržajniji i atmosferičniji način. Agresivnost i direktniji pristup ranijih radova zamenjeni su nežnim klavirskim melodijama, elektronskim tonovima i mirnijim gitarama. Ako samo malo otvorite svoj um i poslušate na primer, genijalnu „Get The Lead Out“, možda ćete doći do istog zaključka kao i ja – bio je vredan čekanja.

Lista pesama:

01. Eat The Elephant
02. Disillusioned
03. The Contrarian
04. The Doomed
05. So Long, And Thanks For All The Fish
06. TalkTalk
07. By And Down The River
08. Delicious
09. DLB
10. Hourglass
11. Feathers
12. Get The Lead Out