Miroslav Mijatović je basista benda RITAM NEREDA koji već 19 godina član ovog novosadskog sastava.
Najpotcenjeniji i najprecenjeniji bend?
Mire: Današnja muzička scena prepuna je bendova koji, na žalost, ne zauzimaju mesto koje im pripada ali i ovih drugih koji, iako neokaljani talentom, i dalje ničim izazvani egzistiraju na muzičkoj sceni. Što se tiče ove prve kategorije opredelio bih se za domaće snage – novosadski bend Zbogom Brus Li. Neko će pomisliti da sam subjektivan, jer su u pitanju moji dobri drugari, ali sa druge strane dobro poznajem lik i delo Slavka i ekipe, često idem na njihove svirke i čvrsto stojim iza svog izbora. Kontam da je njihov pristup muzici mač sa dve oštrice i da uvek postoji mogućnost da bend koji se odluči za “šaljiv” i satiričan pristup muzici bude u opasnosti da se shvati olako (što je po mom mišljenju slučaj sa ZBL), ali današnja domaća scena je prepuna novih bendova koji su baš na taj način našli put do slušalaca dok je ZBL nekako ostao u zapećku sve ove godine. Bend postoji već 25 godina (ako se ne varam) i smatram da su originalnošću i kvalitetom svirke zaslužili mnogo veći deo kolača od onog koji im trenutno pripada. Ne propustite priliku da ih čujete uživo, svirka je mnogo čvršća nego na snimcima i scenski nastup je originalan! Što se tiče druge kategorije, prilično je nezahvalno etiketirati bendove kao takve! Diplomatski bi bilo da kao najprecenjeniji navedem neki strani bend… ali ipak ću se zadržati na domaćoj sceni. Ne želim da trošim reči na njih. Najprecenjenijim bendovima smtram upravo one koji u svom imenu imaju reč „bend“! Ko razume – shvatiće.
Koji bend bi voleo da se okupi ponovo?
Mire: Na žalost, bend koji ću navesti nije moguće ponovo okupiti u originalnoj postavi zbog tragične smrti jednog od članova, ali bih svakako voleo ponovo da ih čujem uživo pa makar i sa nekim zamenskim gitaristom (ta mogućnost se čak i pominjala nedavno u medijima). Znam da je Dimebag jedan, jedini i neponovljiv, ali ja bih voleo ponovo da vidim bend PANTERA!
Bend koji bi voleo da čuješ uživo a još nisi imao prilike?
Mire: Na sreću ili nesreću, dovoljno davno sam se rodio i do sada uspeo da “nahvatam” skoro sve bendove koje sam ikada voleo. Kao klinac, budući da sam odrastao onih nesrećnih devedestih godina, mislio sam da, što zbog nemaštine što zbog viza, nikada neću biti u prilici da vidim svoje omiljene bendove uživo. O mogućnosti da onu dođu u tadašnju Jugoslaviju nisam ni pomišljao. Međutim, sve se nekako skockalo u međuvremenu i kockice su se složile da ne samo da sam video većinu, nego sam sa nekima i delio binu…Da skratim, ostao je samo jedan bend koji do sada nisam video uživo, ali kako stoje stvari teško da ću uspeti. U pitanju je Van Halen.
Mire i bend Ritam Nereda na putu za Beč 2016. godine, photo Marko Ristić
Tvoj „guilty pleasure“? Bend ili album koji voliš a sramota te je da priznaš?
Mire: U principu moj, kako ti kažeš “guilty pleasure” zavisi od ugla gledanja. Ako ti kažem da su prvih pet albuma Bjelog Dugmeta konstantno na mojoj plej listi u kolima (kada to kažem ne mislim da slušam samo njih u kolima nego između ostalog) neko će to smatrati za “guilty pleasure“ samo zbog toga što je u pitanju izbor muzičara iz totalno drugog muzičkog žanra. Ali Bijelo Dugme je u to vreme bilo po svim pitanjima bend svetskog kalibra. Neki od albuma su snimani u Londonu, producirani od strane njihovih majstora i kao takvi mogli su da stanu rame uz rame sa stranim bendovima tog vremena i produkcijski, ali i što se tiče samih kompozicija. Neretko “maltretiram” muzikom suvozače u kolima i niko se u principu ne buni … Možda ne smeju, a možda su nam prvi albumi Dugmeta zajednicki “guilty pleasure”.
Koji je bio prvi album koji si kupio?
Mire: Prva ploča koje se sećam je album Riblje Čorbe – „Pokvarena mašta i prljave strasti“, ali njega je kupila sestra. Ja sam tada imao samo 6 godina. Mislim da je to moj prvi dodir sa RNR-om. Narednih par godina upijao sam sve sa domaće scene. Čorbu, gore pomenuto Dugme, Azru, Električni Orgazam, itd. Ako je pitanje koja je prva ploča ili album koji sam ja kupio, to je bio „Powerslave“ grupe Iron Maiden. Priznajem, nisam imao pojma šta je to kada sam ga ugledao u prodavnici, ali mi se dopao omot. Došao sam kući i pustio. Nisam baš odmah skapirao o čemu se tu radi, ali sam bio uporan. I dan danas Maideni su mi među top 5 omiljenih bendova!
Idealan album za opuštanje i nedeljno popodne?
Mire: Pretpostavljam da bi nedeljno popodne trebalo da bude sinonim za otpadanje kod kuće, ali meni nedeljno popodne predstavlja sinonim za druženje sa prijateljima u kafani. Nisam neki ljubitelj rock muzike 60-ih i retko je slušam muziku kod kuće, ali kafana u koju izlazimo neguje tu vrstu muzike I verovatno pod tim utiskom ja se za nedeljnu preporuku odlučujem za nešto krajnje retro. Album „Sheik Yerbouti“ od Frank Zappe iz 1979. godine. Veliki sam poštovalac lika i dela obog genija i to mi jedan od dražih albuma iz njegovog opusa.
Mire na bini sa bendom Ritam Nereda u Novom Sadu 2016. godine, photo Marko Ristić
Najbolji album svih vremena?
Mire: Bez puno razmisljanja „Appetite for Destruction“ grupe Guns N Roses. Album na kome su se sve kockice nekako složile kako treba. Pojavio se u pravo vreme u mom životu i presudno uticao na njegov dalji tok. Osamdesete su bile zlatno doba kako heavy metala i rock zvuka, tako i muzike uopšte. Hiperprodukcija još nije toliko uzela maha i imao si vremena da na miru danima i nedeljama preslušavas isti album. Danas kada mi se nešto od muzike dopadne, odem na net i skinem celu diskografiju tog autora i neretko ni ne stignem da preslušam sve. Već sam uveliko svirao gitaru i zanimao se za muziku, ali sam takođe bio zaluđen fudbalom. Od tog albuma Gunsa postala je bitna samo muzika. Ploča se mesecima nije skidala sa gramofona .Tada, sa 14 godina, zacrtao sam neki put na kojem sam i dan danas.
Najiritantnija muzička zvezda?
Mire: Uh.. S obzirom na moju životnu filozofiju, teško da mogu da ti odgovorim na ovo pitanje. Trudim se da ne trošim vreme i energiju na stvari koje me ne zanimaju ili su mi iritantne. Recimo da ne dopuštam priliv takvih stvari ka sebi. Jednostavno ih odbijam u startu, tako da bi bilo kakva ocena nekoga kao iritantnog od strane mene bila krajnje površna. Mogu da kažem da su mi likovi kao Justin Bieber ili Noel Gallagher iritantni na prvu loptu i tu svako moje zanimanje za njih prestaje. Možda bi to bio i moj konačni stav, a možda bi i promenio mišljenje kada bih se malo zainteresovao za dotične persone i njihov rad. Ovako, ostaju u zoni iritantnih na prvu loptu. I svakako da nisu usamljeni na toj listi, ali ne bih više trošio svoje vreme na tu kategoriju ljudi. I ovo je previše.
Klinac te pita šta je to metal ili rock, ti mu preporučuješ da sluša?
Mire: Današnji klinci su izbombardovani različitim sadržajima. Kako kvalitativno tako i kvantitativno i kontam da ih pažnja ne drži baš dugo. Ako se ne zainteresuju za nešto na prvu loptu, druge prilike neće biti. Okreću se ka nečem drugom. Iz tog razloga preporučujem slušanje čiste esencije za početak. To znači: AC/DC, BLACK SABBATH, MOTORHEAD, LED ZEPPELIN, METALLICA, THE RAMONES, THE BEATLES, THE ROLLING STONES, QUEEN, itd. To bi bila neka zdrava osnova i baza. Sve kasnije je nadogradnja.
