Marko Ristić je glavni i odgovorni urednik Hardwired magazina, menadžer benda Ritam Nereda i jedan od aktivnijih koncertnih fotogrfafa u regionu.
Marko Ristić i RITAM NEREDA
Najpotcenjeniji i najprecenjeniji bend?
Marko: Potcenjenih bendova je previše. Kada bih počeo da nabrajam, lista bi bila predugačka. 80% bendova sa srpske scene spada u tu grupu. Onih 20% je đubre. Slična situacija je i van Srbije, ali je ovo zaista kompleksna tema o kojoj bih mogao referat da napišem.
Koji bend bi voleo/la da se okupi ponovo?
Marko: Siledžije iz mesta Ljubuški, BIH. Fantastičan bend koji je izdao album “Dom za nezabrinutu djecu” i raspao se. Album sam vrteo kao blesav i jako mi je krivo što ih nikada nisam video uživo.
Bend koji bi voleo/la da čuješ uživo a još nisi imao/la prilike?
Marko: Mastodon, Clutch, Foo Fighters. Vrlo dragi bendovi koji su svirali u blizini, ali se univerzum poigrao sa mnom i nisam imao prilike da ih vidim. Ali tu kobnu grešku ću vrlo uskoro ispraviti.
Marko Ristić i Edo Maajka | photo Petar Marković
Tvoj ‘guilty pleasure’? Bend ili album koji voliš a sramota te je da priznaš?
Marko: Zapravo, to nemam. Ali ako kao ovde treba da se obrukamo, moram da priznam da apsolutno sve ove strane aktuelne hitove koji se vrte na MTV-u znam. Sticajem okolnosti sam poslednjih meseci prinuđen da slušam radio i to ne koji ja želim, pa sam sve pesme koje su iznedrili Jason Derulo, Shawn Mendes, Charlie Puth i ostali naučio napamet. Mada, uvek sam se trudio da poslušam sve novo što izađe, jer smatram da muzički kritičari to moraju da rade. Tako da ja to ne doživljavam kao “guilty pleasure”, već kao kaznu. Nije mi trebalo toliko da slušam.
Koji je bio prvi album koji si kupio/la?
Marko: Sunshine – “Neću da se predam”. Trčao sam na pijacu kod lokalnog pirata da kupim čim pre. Od stranih je to bio “… and Justice For All” benda Metallica nešto kasnije. Oba albuma su mi jako draga i vraćaju me u taj period detinjstva kada sam najviše eksperimentisao sa muzikom. Tada sam se zarazio i danas imam ni-sam-ne-znam-koliko ploča, diskova i kaseta.
Idealan album za opuštanje i nedeljno popodne?
Marko: Moram više. Bilo koji od Thievery Corporation. Oni su mi baš za sve prilike, a za te odmore kada pustiš mozak na ispašu su odlični.
Lebowski – “Cinematic” je fantastičan album poljskog progressive rock benda. Koncepcijski je zamišljen kao muzika za nesnimljeni film i tako zvuči. Odličan je i za putovanja.
Lenny Kravitz – “5”. Njega bih mogao stalno da vrtim.
Marko Ristić na bini sa Goblinima | photo Marko Popović
Najbolji album svih vremena?
Marko: Ovo je potpuno lični doživljaj, i stoga bez dvoumljena kažem Faith No More – “King for a Day… Fool for a Lifetime”. Taj album mi je toliko pomogao u nekim teškim životnim situacijama da ne bih mogao da zamislim nešto bolje u ovom trenutku.
Najiritantnija muzička zvezda?
Marko: Šta god da ovde napišem, ogrešiću se jer ću nekoga zaboraviti, pa će mi posle biti krivo. Od domaćih Neša Galija, Toni Montano i Bora Čorba, a od stranih Gene Simmons iz benda KISS.
Klinac te pita šta je to metal ili rock, ti mu preporučuješ da sluša?
Marko: Za metal bi to definitivno bio “Black album” benda Metallica. Imajući u vidu da sam ja zamislio da me to pita dete od 11-12 godina. Što se rock muzike tiče, tu sam se malo dvoumio, ali Led Zeppelin – “IV” definitivno. I to bih mu pustio sa ploča, da odlepi odmah.
