Alen Jovanović je gitarista benda Goblini.
Alen (Goblini) 1998. godine na pripremama za turneju u Italiji
Najpotcenjeniji i najprecenjeniji bend?
Alen: Teško pitanje – u današnje vreme ima mnogo precenjenih i potcenjenih bendova. Previše odličnih bendova sa stavom, muzikom, tekstovima je potcenjeno jer se muzika danas svodi na zabavu a ne na poruku i stav. Malo zastupljenosti u medijima ne dozvoljava predstavljanje široj publici a da ima kvalitetnih bendova – ima ih mnogo. Precenjenih takođe ima mnogo, a ono što me kod nas baš nervira je tzv. novokomponovani rock – koketiranje sa folk žanrom kao kompromis i koketiranje sa publikom pod zastavom rocka. Jedno je ismevanje i zezanje sa tim žanrom a drugo je ozbiljan – namenski pristup radi što veće popularnosti. Posledica toga je da se i ono malo “neodlučne” rock publike (klinaca) odvlači od pravih vrednosti. Sreća u nesreći je da iskrena rock publika to prepoznaje.
Koji bend bi voleo da se okupi ponovo?
Alen: Neurotic Outsiders, bend sastavljen od matorih iskusnih faca. To je zvučalo stvarno fenomenalno i energično. Čvrsto, iskreno i odlično odsvirano. To je to.
Bend koji bi voleo da čuješ uživo a još nisi imao prilike?
Alen: Gore pomenuti Neurotic Outsiders i The Clash , nažalost ne postoje tako da… Stiff Little Fingers definitivno. Mnogo sam želeo da čujem Dropkick Murphys uživo i stvarno sam bio oduševljen kako zvuče.
Leo i Alen (Goblini) igraju stoni fudbal u Puli 2017. godine, foto Marko Ristić
Tvoj ‘guilty pleasure’? Bend ili album koji voliš a sramota te je da priznaš?
Alen: Sećam se da sam kao klinac odlepio kad sam čuo rani U2 – „Under a blood red sky“. The Edge i njegov način sviranja gitare su me odvukli od ustaljenog načina sviranja. Promenio sam način sviranja i razmišljanja. Takođe sam uz njihove stare albume „Boy“, „October“ i „War“ zavoleo “irski “ šmek. Danas su oni komercijalizovani, ni blizu onoga šta su radili na početku.
Koji je bio prvi album koji si kupio?
Alen: Status Quo – „Whatewer you want“. Čist RNR. Bio sam baš klinac od 11-12 godina u Robnoj Kući je radio komšija na odeljenju sa pločama i kasetama. Rekao sam mu „Daj mi komšo neki rock album“ i on mi je dao upravo Status Quo. Tako sam ušao u svet magije.
Idealan album za opuštanje i nedeljno popodne?
Alen: Demolition 23 uvek i u svako vreme .Uvek kad čujem taj bend mi se podigne raspoloženje – dizalica u bilo koje doba dana i noći.
Aen i Leo (Goblini) na PDF festivalu 2017. godine
Najbolji album svih vremena?
Alen: Sex Pistols – „Never mind the bollocks“. Album koji je promenio istoriju rock muzike – totalno novi pristup i svežina u vreme kad su veliki bendovi uleteli u mašineriju izdavačkih kuća i kad je sve počelo da gubi smisao. Veliki tiraži, sladunjave balade, velika lova i nastanak zvezda koje su počele da gube inspiraciju.
Najiritantnija muzička zvezda?
Alen: Ima ih mnogo. Meni lično nikad nije legao Axl Rose. Iritantan glas me je uvek nervirao, a ni Gunsi mi nikad nisu legli baš zbog toga.
Klinac te pita šta je to metal ili rock, ti mu preporučuješ da sluša?
Alen: Super trip sam imao ovih dana. David Vartabedijan je mojoj ćerkici poklonio knjigu „Ilustrovanu R’n’R vodič za decu“ sa tekstovima o rock bendovima i ilustracijama. Ćera legla pored mene, čitala o svakom bendu tekst i ja sam joj na puštao od svakog benda po par pesama. Na kraju je sama odlučila šta joj se sviđa – Joan Jett, Blondie, Ramones, Billy Idol, AC/DC, Sex Pistols. Ja sam bio oduševljen – ima 8 godina. Pitala me koja je razlika između metala i rocka, a njen zaključak je bio da metalci vrište dok pevaju a rockeri se deru. Sjajno!!!
