Prvi dan 10. Kulpin festa prošao je u znaku proslave 18 godina Ludih Krawa, a veče su upotpunili njihovi dugogodišnji prijatelji. Iako su i u petak uglavnom nastupali punk bendovi, druge večeri festivala dobili smo jedan lep pregled punk scene u regionu. S obzirom da se ovaj žanr u Jugoslaviji pojavio još krajem osamdesetih godina prošlog veka sasvim je normalno da je dobio još bezbroj podvrsta od tada. No, stekao sam utisak da su neke podvrste ovog žanra svoju eksploziju započele tek u poslednje vreme. Naravno, imali smo priliku da slušamo i bendove koji su na sceni prisutni dugi niz godina, bez prestanka, ali i one koji su se vratili posle duge pauze.
Tehnicolor Lies na Kulpin Festu 2014. godine, photo Jelena Aćin
Naravno bez kašnjenja u satnici, veče otvara mladi beogradski post hardcore bend TECHNICOLOR LIES. Imao sam priliku već da slušam ovaj bend i oduševili su me, iako muzika koju sviraju nije meni najbliža. Bendovi sličnog žanra uglavnom znatno bolje funkcionišu u manjim prostorijama, kada je intimnija atmosfera, tako da nisam očekivao previše od ovog benda u festivalskom izdanju, ali vrlo brzo se ispostavilo da sam se prevario. Možda smo se mi u publici osećali kao da imamo suviše prostora, no bend na bini ni u jednom trenutku nije pokazao da im išta smeta. Usvirani su, što je za pohvalu, ali ne retkost. Retkost na sceni, a koju oni ispunjavaju, je izuzetna pokretljivost na bini, što samo pojačava energiju koju svakako pružaju kroz svoju svirku. U pola sata nastupa Technicolor Lies su odsvirali svoj EP „Eclectic Youth”, ali i neke nove pesme, koje će se naći na EP-u koji spremaju. U svakom slučaju od mene tople preporuke da poslušate ovaj bend čim Vam se bude ukazala prilika.
Fiskalni Račun na Kulpin Festu 2014. godine, photo Jelena Aćin
Sledeći se na binu penju street punk/oi punk Bečejci FISKALNI RAČUN. Ovo je tip bend čiji nastupi mnogo bolje funkcioniue kada ima puno njihovih ljudi, tj. fanova, u publici koji pevaju svaki stih sa njima, pale baklje, itd, a ovde nismo imali takvu publiku prisutnu. Bend je na sceni već lep niz godina i siguran sam da njihove svirke u Bečeju prolaze u takvoj atmosferi, ali tek u poslednje vreme ih češće viđam po Novom Sadu i okolini, a popularnost na široj teritoriji definitivno ne može skočiti za jednu noć. Vreme će učiniti svoje… No, to što meni ovakvo stanje nije dozvolilo da potpuno uživam u nastupu oi benda, koje inače volim, momke na bini izgleda nije poremetilo dok su svirali “Cretini in Azione”, “Nikad sam” i druge sa ovogodišnjeg EP-a “Naš svet, naša stvar”, ali i pesme sa albuma prvenca “Duh ulice”.
Onda je došao red na DOGHOUSE. Nastup ovog benda sam najviše iščekivao zato što ih nisam slušao ‘dugo’, a čini mi se da ni sledeću priliku neću imati ‘uskoro’. Rekao bih da su nastup odradili pred izuzetno malo publike, ali izgleda da sedam godina pauze čini svoje i da će Doghouseu trebati još neko vreme da vrate popularnost. Ne znam zapravo šta podrazumevam pod ‘vrate’ pošto nisam imao prilike da ih slušam pre razlaza benda 2006, ali svakako smatram da zaslužuju mnogo više publike.
Doghouse na Kulpin Festu 2014. godine, photo Jelena Aćin
Tek što su Beograđani počeli nastup, tokom druge pesme, “Breakin’”, Arefu puca žica, a bend završava pesmu bez njega. Kako pauza za menjanje žice, a na kraju će se ispostaviti i gitare, ne bi prošla u priči i dešavanju ničega, Dejan započinje sam na gitari “Drag My Body” od Hot Water Music. “Here Comes the Rain Again” je ovog puta izostala, no to nije sprečilo kišu da počne da pljušti, što nas doduše nije poremetilo. Nizali su se još “Here Every Day”, “My Sorrow” i druge, ali su i, pesmom “Nobody”, najavili EP koji bi trebalo uskoro da se pojavi. Večitim hitom “My Best Friend” nastup su priveli kraju.
Prošlog meseca sam imao priliku da gledam Grupu tvog života dva puta, a ovaj je rezervisan za takav učinak na nastupima jednog drugog člana ‘osječke velike trojke’, benda GUŽVA U 16ERCU. Gužvu pratim već duže vreme, no do sada nisam imao priliku da ispratim ni jedan njihov festivalski nastup. Atmosfera svakako drugačija od one na samostalnim svirkama, a prijatno iznenađenje je bilo velik broj fanova među lokalnom omladinom, pogotovo u trenutku kada su tražili pesmu „Mene više nema“. (Ironično?)
Gužva u 16-ercu na Kulpin Festu 2014. godine, photo Jelena Aćin
Na klasičnoj setlisti Osječana, ovog puta skraćenoj zbog vremena predviđenog za nastup, našlo se dosta pesama sa poslednje albuma „Je ne regrette rien“, uz stare hitove „Pravo glasa“, „McDonalds“ i druge, a u skladu sa vremenom i „Vani je sivo“. Da smo Gužvu viđali i u ubedljivijim izdanjima, jesmo, ali energično izvođenje pesama koje volimo, Mutovo i Mengeleovo tradicionalno prepiranje i okruženje ljudi sličnog muzičkog ukusa obezbedili su još jedan dobar provod. Posebno me je obradovala ‘akustična’ verzija „Kifle“ i to što smo za kraj premijerno čuli i nedavno objavljeni singl „Arene“, kojim Osječani najavljuju novi materijal.
Feđa Popov
Nakon energičnog nastupa benda Gužva u 16ercu, na red je stiglo da RITAM NEREDA zatvori ovogodišnji Kulpin Fest. Započeli su koncert pesmom „Ne“, potom nastavili sa starijim hitovima poput „Sećanja“, „Crno je sve“. U prvim redovima publika je pevala i pozdravljala svaku pesmu vriskom. Na ovom koncertu nisu pratili poznatu listu pesama koju uglavnom sviraju, a na repertoaru se našla numera „Nedostaješ mi“ koju, barem od kako ja idem na njihove koncerte, nikad nisu svirali. Imali smo priliku da čujemo novu pesmu „Nema dileme“, kojom su najavili novi album. Publika nije posustajala, započeta je veća šutka, koja prati svaki njihov koncert, a moglo se čuti da traže pesmu „Heroj“. Neredi su do kraja nastupa ređali poznate hitove poput „10 godina“, „Nikad više“, „Tvoj svet“, „Ajde“…
Ritam Nereda na Kulpin Festu 2014. godine, photo Jelena Aćin
Vrhunac koncerta bio je pred kraj, kada su krenuli rifovi pesme „Hiljade“, publika je dala svoj maksim i horski je otpevala refren zajedno sa bendom. Po završetku pesme Boban se zahvalio organizatorima, pozdravio publiku, energično vikunuo „Svi pevamo“, i tu se znalo da je na red došla i poslednja pesma „Put beznađa“. Momci su se predstavili kao što uvek na rade za kraj i sišli sa bine, a publika je tražila još. Posle par minuta bend se odazvao i vratio na binu, odsvirali su „Gradska deca“ i „Zvuci bola“, još jednom se zahvalili i povukli sa bine ispraćeni aplauzom. Moram napomenuti da je pravo osveženje ovog nastupa bila numera „Kritična masa“ kao novina na repertoaru, barem dok ne izađe novi album. Kao i uvek imali su dobro uvežban nastup, zvuk je bio bez greške, i pokazali su se kao dobar izbor za završetak ovogodišnjeg Kulpin festa.
Jelena Aćin
Kulpin fest je dvodnevni festival, a još ove godine nismo bili u kampu, ali neki osećaj praznine svakako je bio prisutan kada smo posle koncerta Ritma nereda prolazili kroz kapije festivala, pravo ka našem kombiju na parkingu. Neke drage ljude smo sreli za ova dva dana, neke smo i upoznali i svakako jedva čekamo ponovno okupljanje sledeće godine. Samo kada bi još više ljudi shvatilo da Kulpin nije toliko daleko i dalo priliku festivalu…sigurno bi cela manifestacija bila na mnogo višem nivou. Na nivou koji program i organizacija i više nego zaslužuju.
Feđa Popov
