U ovom specijalu vam donosimo 10 najznačajnijih albuma koji će 2018. godine napuniti ili su već napunili 30 godina od izdanja. Moramo priznati da izbor ni malo nije bio lak, ali kako su ove godine bile plodne za metal muziku, pred vama su sjajna izdanja koja su obeležila tu godinu.
METALLICA – „…And Justice for All“ (Elektra)
Svidelo se to vama ili ne, ovo je definitivno najvažniji metal album koji se pojavio 1988. godine. Četvrti studijski album benda METALLICA izašao je 25. avgusta 1988. godine za Elektra Records i doneo blag zaokret u zvuku ovog benda. Numere su u odnosu na prethodne albume dosta kompleksnije i duže, a produkcija je potpuno drugačija. Ovo je takođe i prvi album na kojem je svirao Jason Newsted, koji je došao u bend nakon smrti originalnog člana benda, Cliff Burton-a. Na ovom albumu se nalazi pesma „One“ za koju je bend dobio i prvi video u karijeri. Ovaj album se trenutno nalazi ponovo u studiju, gde se radi remaster izdanje koje će ugledati svetlost dana pretpostavljamo tačno na godišnjicu izdanja.
IRON MAIDEN – „Seventh Son of a Seventh Son“ (EMI/Capitol)
Sedmi studijskih album najvećeg engleskog heavy metal benda pojavio se 11. aprila 1988. godine. Ovo je bio prvi album benda IRON MAIDEN na kojem ste mogli da čujete klavijature, a debitovao je na prvom mestu liste u Britaniji. Legendarni Mejdeni su na ovom albumu po prvi put imali progressive rock elemente koje su na kasnijim albumima često koristili, a ovo je ujedno bio i konceptualan album zasnovan na romanu „Seventh Son“ koji je napisao Orson Scott Card. Numere koje su plasirane kao singlovi sa ovog albuma su „Can I Play With Madness“, „The Evil That Man Do“ i „The Clairvoyant“.
DEATH – „Leprosy“ (Combat Records)
Drugi studijski album američkog death metal benda izašao je 12. avgusta 1988. godine i doneo je dosta bolji zvuk od prethodnika „Scream Bloody Gore“. Sa njima na ovom albumu je radio Scott Burns koji je imao dosta iskustva sa bendovima ekstremnog usmerenja, pa otuda toliki pomak u zvuku. Zanimljivo je da je Chuck Schuldiner imao samo 21. godinu kada je pisao ovaj album koji je postao jedan od najlegendarnijih death metal albuma tog vremena. Kasnije, mnogo bendova je snimalo obrade numera baš sa ovog albuma, a najpoznatija numera je „Pull The Plug“.
SLAYER – „South Of Heaven“ (American Recordings)
Četvrti studijski album benda SLAYER – „South Of Heaven“ izašao je 5. jula 1988. godine, a ovo je bio drugi album na kojem je kao producent sa bendom radio Rick Rubin, pa je bend nastavio ono da se razvija, što je započeo na prethodnom albumu „Reign in Blood“. Bend je na ovom albumu namerno malo spustio tempo, kako bi napravio kontrast sa prethodnom pločom, ali bez obzira na to, pesme kao što su naslovna i „Mandatory Suicide“ su postali neizostavni dragulji na živim nastupima.
HELLOWEEN – „Keeper of the Seven Keys, Pt. 2“ (Noise Records)
Često nazivani „Iron Maiden na spidu“ na početku karijere, Helloween su napravili zaokret ka komercijalnijem zvuku na albumu „Keeper of the Seven Keys, Pt. 1“ na kome se prvi put predstavio Michael Kiske kao novi pevač benda, koji je sastavu doneo visoke vokale po uzoru na Iron Maiden ili Queensryche. Dok je prvi album bio prelaz između speed metal korena i novog zvuka, „Keeper of the Seven Keys, Pt. 2“ je već bila formirana celina koju danas poznajemo kao power metal žanr. Iako je snimljen pre 30 godina, ovaj album je i dalje merilo po kome se albumi u ovom žanru ocenjuju koji je iznedrio heavy metal himne poput „Eagle Fly Free“, „March of Time“ i „I Want Out“, te trinaestominutni naslovni ep. Na radost mnogih koji pamte vremena kada je ovaj album ugledao svetlost dana, Helloween trenutno slave jubilej na turneji u kojoj učestvuju i Kiske i Kai Hansen, gitarista i osnivač, te i mlađi i stariji imaju prilike da ove pesme čuju u postavi koja ih je stvorila.
QUEENSRŸCHE – „Operation: Mindcrime“ (EMI Manhattan)
Od produkcije preko priče ovog konceptualnog albuma, neverovatno je koliko je „Operation: Mindcrime“ i dalje relevantan album. Iako je „Empire“ zaslužan za slavu koju sastav Queensrÿche uživa, ovo izdanje i dalje mnogi smatraju albumom njihove karijere. I sa punim pravom! Teme koje album pokriva poput političkih spletki, zavisnosti i korupcije u religijskim institucijama dodatno pojačava neverovatni performans kojim pevač Geoff Tate priča ovu priču, kombinujući ogroman vokalni opseg sa izuzetnim glumačkim sposobnostima. Pesme poput „Revolution Calling“, „I Don’t Beleive in Love“ i „Eyes of the Stranger“ i dalje se smatraju metal klasicima, mada činjenica je da na ovom albumu nema slabe pesme.
MANOWAR – „Kings Of Metal“ (Atlantic)
Ne vole svi Manowar, doduše to je verovatno zbog činjenice da su pozeri. Ili će vam bar tako Joey DiMaio reći. Činjenica je da „Kings of Metal“ nije bio klasik kakvim se danas smatra. Iako je obilovao himnama i iznedrio verovatno najpoznatiju pesmu ovog sastava „Hail and Kill“, ovaj album je pored heavy metal bisera sadržao dosta neuobičajnih momenata za ovaj bend u vidu brojnih balada i blamantne i mizogene „Pleasure Slave“ (zamislite tek da je izašla danas u eri političke koreknosti). Upravo one su su otuđile dosta fanova ovog benda koji su rasli sa klasicima poput „Hail to England“ ili „Into Glory Ride“. Pored toga, ovo je poslednji album na kome su učestvovali gitarista i osnivač Ross the Boss i bubnjar Scott Columbus. Bend je nedavno proslavio 25. godina od izdavanja ovog albuma presnimljenom verzijom istog koji je dočekan sa razumljivim manjkom entuzijazma.
TESTAMENT – „The New Order“ (Atlantic/Megaforce)
Nakon fantastičnog prvenca „Legacy“ koji se pojavio samo godinu dana ranije, od sledećeg albuma ovog sjajnog benda iz Kalifornije se očekivalo mnogo. Mnogo je i stiglo. Pored osam numera od kojih napamet sigurno znate „Trial by Fire“ ,“Into the Pit“, „The New Order“, „Disciples of the Watch“ i „The Preacher“ ova petorka se odvažila da među numere uvrsti i zanimljivu obradu benda Aerosmith – „Nobody’s Fault“. Ovo je album koji ih je lansirao u mainstream vode i ujedno i prvi album koji je ušao na Billboard 200 listu. U naredne dve godine od izlaska album je prodat u više od 250.000 kopija, a 2014. godine magazin Revolver je ovaj album uvrstio u 14 thrash metal albuma koje morate da posedujete.
NAPALM DEATH – „From Enslavement to Obliteration“ (Earache)
„From Enslavement to Obliteration“ je drugi studijski album legendi grindcore zvuka, britanaca Napalm Death. To je poslednji album na kojem su učestvovali pevač Lee Dorrian i gitarista Bill Steer, a ujedno i prvi album na kojem je svirao Shane Embury, dugogodišnji basista benda. Album je u liričkom smislu ispratio mnoge teme kao što su seksizam, prava životinja, rasizam, materijalizam i anti-kapitalizam. Album je snimljen za 6 dana i snimanje je koštalo samo 800 funti. Ovaj album je godinama na dalje završavao na bezbroj listi kao jedan od najuticajnijih grindcore albuma ikada, pored njihovog prvenca „Scum“.
BATHORY – „Blood Fire Death“ (Under One Flag)
Pridev „revolucionaran“ ni izbliza ne dočarava album „Blood Fire Death“. Stoga nije ni čudno što većina viking, pagan i black metal bendova, te svih onih između, upravo ovo Quorthon-ovo čedo navode kao izvor inspiracije. Iako se bendu Venom najčešće pripisuju zasluge za stvaranje i imenovanje black metal žanra, Bathory je ovu granu ekstremne muzike definisao i ouobličio čitavu jednu scenu mešavinom teških rifova i predivnih melodija, silinom thrash metal zvuka u kontrastu sa akustičnim i deonciama na klavijaturama.
Pripremili Marko Ristić i Jovan Ristić
