IZDVAJAMO SPECIJAL

10 ex-YU albuma koji 2018. godine pune 30 godina

Written by Marko Ristić

Najlakše je naći informacije o albumima koji su prodrmali svetsku scenu u nekom periodu, jer su te informacije dostupne praktično svuda. Priče, činjenice, anegdote kojih ima taman toliko da o svom omiljenom albumu doznate dosta. Informacije o pločama koje su obeležile domaću scenu tadašnje Jugoslavije ili se prepričavaju ili se izuzetno teško nalaze bilo gde. Naravno da nema previše informacija, čak ni u stručnim literaturama. Mi smo napravili listu 10 najznačajnijih izdanja koja su izašla 1988. godine i koja ove godine pune 30 godina od kako su se pojavila. Dok je Bijelo Dugme u to vreme „napijalo ulice“ i slavilo „Đurđevdan“, negde iza se dešavala rock muzika. Kao i svaka lista, i ova ima lični pečat potpisnika, ali sam siguran da nismo odabrali loše albume. Na kraju, procenite sami…

PARTIBREJKERS – II (Jugodisk)

Nakon što su publiku oduvali prvim albumom, Cane, Anton i ekipa prošli su kroz ozbiljne probleme dok drugi album nije ugledao svetlsot dana marta 1988. godine.  Verovali ili ne, Jugoton im je posle preslušavanja demo snimaka drugog albuma odbio izdavanje ploče „jer nije imala doboljno bunta“. Snimci albuma koji su snimljeni u mestu Bukovac, a koje je snimio Milan Ćirić (sve osim pesme „Put“ koja je snimljena u Studiju O marta 1988. godine) mesecima su stajali u tadašnjem PGP-RTB-u, jer niko nije bio zaintesesovan da se pozabavi preslušavanjem materijala. Dizajner omota namerno nije hteo da stavi naslov na prednji omot, jer je album trebao da nosi naziv „Kobila i pastuv preljubnik“. Ova ploča donela je hitove kao što su „Prsten“, „Mesečeva kći“, „Pet ispod nule“, „Ja se ne vraćam“… Pored Caneta Antona ovaj album su snimili Vlada Funtek (bubnjevi) i Dime Todorov Mune (bas).

HAUSTOR – „Tajni grad“ (Jugoton)

Naravno da su Rundek i kompanija već tada svirali pred punim salama. Neverovatni uspesi prethodnih albuma sigurno su doneli preveliki pritisak bendu, ali su oni olako doneli svoj četvrti studijski album „Tajni grad“ na kojem se nalaze vanvremenski hitovi kao što su „Bi mogo da mogu“, „Uzalud pitaš“, „Ula ulala“, „Skidam se“. Kasnije će se ispostaviti da je to o ujedno i poslednji studijski album ovog sjajnog benda koji je 1990. godine prestao sa radom. „Sada mediji brzo pronalaze nova lica“ rekao je Darko Rundek u intervjuu iz tog doba i dodao: „pošto se sve izmenilo u korist tržišta, a nauštrb scene. Jer, scena je, ipak, ono što je, samo po sebi, kulturno značajno, što je široko. Muzika i sav taj biznis oko nje postaju sve siromašniji i ne nude više gotovo nikakvu ideju, nikakav životni stil. Jednostavno, postaju puka zabava.“ Naravno, Rundek je imao sjajnu ideju da ceo ovaj album prati i video priča, ali takav poduhvat je iziskivao mnogo novca, pa je čitava ideja Haustor Rock Teatra morala da sačeka neka bolja vremena, koja na žalost nikada nisu došla.

PSIHOMODO POP – „Godina zmaja“ (Jugoton)

Prvi album zagrebačkog sastava PSIHOMODO POP u produksicji Pika Stančića je sigurno jedan od najboljih albuma koji su izašli 1988. godine u tadašnjoj Jugoslaviji. Sada već evegreen hitovi kao što su „Ja volim samo sebe“, „Frida“, „Kad sam imao 16“ i „Ramona“ (obrada benda Ramones) se nalaze na ovoj kultnoj ploči. Na albumu se pored ovih legendarnih numera nalaze obrade numere „Sunday Mourning“, kao i obrada benda T. Rex („Telegram sam“). Bend će ove godine obeležiti 30 godina postojanja koncertom na zagrebačkoj Šalati 2. juna, ali će na žalost nastupiti bez originalnog bubnjara. Tigan Kalebota premiuo je u decembru 2017. godine.

BOYE – „Dosta! Dosta! Dosta!“ (PGP-RTB)

Iako osnovane 1981. godine, novosadske Boye su svoj prvi album objavile tek 1988. godine. Izuzetno jedinstven bend sastavljen od četiri devojke je 1984. godine odbio izdavanje već snimljenog albuma od strane diskografske kuće koja je od njih htela da napravi ženski techno pop sastav. Nakon toga, uz pomoć Koje (Disciplina Kičme) su snimile demo snimke, koji ih vode do izdavanja albuma „Dosta! Dosta! Dosta!“ koji se 1988. godine pojavio za PGP-RTB. Numere koje su obeležile ovu ploču, pored naslovne su „Mama Kivi“ „(Gde) možemo se sresti“. Bendu se na snimanju ovog albuma pridružio se basista Darko Matić, kao i pevačica Tanja Đajić.

RIBLJA ČORBA – „Priča o ljubavi obično ugnjavi“ (PGP-RTB)

Poslednji album na kome je svirao Nikola Čuturilo ujedno je obeležio prvih deset godina koje je bend Riblja Čorba slavio te godine. Pesme na devetom studijskom albumu nisu imale političku notu koja je bila zaštitni znak ovog benda, već je donela hitove kao što su „Kaži, ko te ljubi dok sam ja na straži“, „Avionu slomiću ti krila“, „Celu noć te sanjam“, „Još jedna cigareta pre spavanja“. Zanimljivo je da na unutrašnjem omotu ove ploče stoji: „Zahvaljujemo Bori Đorđeviću što je 3x (tri puta) došao trezan u Studio V“. Fantastični tekstovi na ovom albumu (a i generalno) bili su samo još jedan od razloga zašto je Bora Đorđević zaslužio mesto u klubu književnika upravo 1988. godine, što nije dočekano dobro od strane jednog dela književnika. Pored Bore i Nikole Čuturila na ovom albumu su još svirali Miša Aleksić (bas), Vicko Milatović (bubanj) i Vidoja Božinović Džindžer (gitara). Producent albuma je bio Lazar Živković.

ELEKTRIČNI ORGAZAM – „Letim, sanjam, dišem“ (PGP-RTB)

Šesti studijski album Električnog Orgazma sigurno nije jedan od najboljih albuma ovog benda, ali donosi možda i najslušaniju numeru ovog benda – „Igra Rok’ En’ Rol cela Jugoslavija“. Tako je, to je verovatno jedna od numera koja se smučila svima, ali upravo to koliko je slušana govori o kvalitetu iste. Na ovom albumu su pored Srđana, Banane, Čavketa i Švabe, kao gosti svirali Anton (Partibrejkers) i Saša Lokner (Bajaga i Instruktori). Bend je nakon objavljivanja ovog albuma održao promotivni koncert na beogradskom Tašmajdanu tokom leta 1988. godine i ubrzo nakon toga prestao sa radom. Album su producirali Piko Stančić, Srđan Gojković i Teodor Jani (Theodore Yani), a umesto A i B strane, album ima Ovu i Onu stranu.

MIZAR – „Mizar“ (Helidon)

Ovaj album je odličan na više nivoa. Jedan od razloga je taj što je ovo prva ploča nekog većeg benda koja je u celosti bila na makedonskom jeziku, a isto tako je donela odličnu dozu mističnosti koja je prati ovaj sastav do današnjih dana. Takođe, ovo je jedna od prvih gothic rock/darkwave ploča koja se pojavila na prostoru bivše Jugoslavije, pa je samo po tome zaslužila da se nađe na ovoj listi. Prvi veći uspeh doživeli su godinu dana ranije kada su na Omladinskom fesivalu u Subotici podelili prvo mesto sa bendovima Kud Idijoti, Grad, Tužne uši Indust. Album je snimljen u postavi Zoran Spasovski (bubnjevi), Goran Trajkovski (bas), Katerina Veljanovska (klavijature), Boris Georgijev (bubnjevi) i Sašo Krstevski (bas). Pored autorskih pesama, oni su na ovom albumu snimili obradu numere „Zajdi, zajdi“ koja u njihovoj izvedbi nosi naziv „Zlatno sonce“. Za omot albuma su odabrali crtež koji je uradio Alberth Direr.

MAJKE – „Majke“ (Slušaj najglasnije)

Sigurno ovaj demo nije nešto što je najbolje od ovog benda, ali je svakako jedan čvrst temelj onoga što će uslediti od ovog sastava iz Vinkovaca u godinama koje slede. Ovaj demo gde su se po prvi put sreli lucidni tekstovi koje je pisao Goran Bare i prekaljeni rifovi u studiju Rokoko u Bošnjacima doneli su numere „Zbunjen i ošamućen“, „Iz sve snage“ „Putujem“ koje su se kasnije našle i na prvom albumu ovog četverca iz Vinkovaca. Kao što već rekoh, početak Majki i izdavačkog poduhvata Zdenka Franjića čija legendarna ektiketa Slušaj Najglasnije tek kreće sa radom je jako bitna za razvoj underground scene narednih godina, pa i decenija. Stoga, ovaj demo ili nulti album mora naći mesto među prvih deset.

RAMBO AMADEUS – „O tugo jesenja“ (PGP-RTB)

Da li možete da verujete da je Antonije Pušić pre 30 godina objavio svoj prvi album? Ni ja. Ali tako je. „Fala ti majko“ sada i zvanično ima 30 godina. Album „O tugo jesenja“ pojavio se na tržištu tokom 1988. godine. Jugoslovenska javnost u to vreme nije bila baš kadra da podrži nešto ovako avangardno, pa je ovaj crnogorac nastanjen u Beogradu rešio da napravi potpunu pometnju kada je na festivalu Omladina 88 u Subotici pozvao novinare da kupe njegov novi album, umesto da podeli besplatne primerke. Ova ploča svakako nije njegovo najbolje ostvarenje, ali mu je otvorila put za sve ono što će uslediti na novim albumima koji će kupiti publiku za sva vremena.

FIT – „Uz rijeku“ (PGP-RTB)

I taman kada sam na poslednje mesto hteo da uvrstim album „Igra bojama“ benda Oktobar 1864, setio sam se dve stvari. Prva je da u ovom pomenutom bendu bas gitaru svira Željko Mitrović, a njega rock’n’roll ne pamti po dobru. Druga je da sam se setio albuma koji je producirao Milan Mladenović, a kao gost je svirao Zvonko Đukić (Van Gogh). U pitanju je sjajan album benda iz Rijeke koji se obreo u Beogradu da snimi svoj prvi album koji je napravio pravi bum pesmom „Mačka“, mada sam album ima još dobrih numera. Zanimljiv zvuk ovog benda koji je na samoj granici rock i pop zvuka doneo im je uspeh i mora koncerata koji su usledili u narednih par godina dok nije počelo da se dešava ono najveće sranje na ey-YU prostoru.

POČASNI POMEN

BAJAGA I INSTRUKTORI – „Prodavnica tajni“ (PGP-RTB)

Ovaj album je izašao pre tačno 30 godina. Ok, odmah da se razumemo, daliko je od toga da je Bajaga na ovom albumu svirao rock’n’roll, ali da je napravio opasan album, to mu ne možete osporiti. Svaka numera na ovom albumu je apsolutni hit i ovo je možda najbolji album koji je Momčilo sa Instruktorima ikada snimio. Album koji je dobio ime po romanu italijanskog peisca Dina Bucatija producirao je Saša Habić, a Žika Milenković je zajedno sa Momčilom Bajagićem briljirao što se komponovanja numera tiče. „Ruski voz“, Život je nekad siv-nekad žut“ „Vesela pesma“ su numere koje su radili zajedno, dok ne smemo da ne pomenemo „Plavi safir“ i „Tišina“ koje su sigurno i najveći hitovi sa ovog albuma. I činjenica je da je ovaj album po svemu veći i uspešniji od svih onih 10 koje smo gore pomenuli, ali se žanrovski nalazi na samoj barijeri da se nađe na rock listi. Ali Bajaga je car, pa nisam mogao da ga preskočim.

Piše Marko Ristić

izvori: Ex-YU Rock Enciklopecija (Petar Janjatović), časopis POP ROCK, Discogs.com i Yugopapir

O autoru

Marko Ristić

Editor-in-Chief

Contact
marko@hardwiredmagazine.com